13. mar 2020.

Stejt deparment o Srbiji: Lažne vesti, napadi, novac samo za provladine medije

U novom izveštaju Stejt departmenta o stanju ljudskih prava u Srbiji, citirane su i analze Raskrikavanja o broju lažnih vesti na naslovnim stranicama tabloida. U njemu se navodi i da Ustav Srbije garantuje slobodu izražavanja, uključujući medije, ali da su „pretnje i napadi na novinare, manjak transparentnog vlasništva u medijima i ogromna uloga države u medijskom sektoru podrivali te slobode“.

Veliki deo novog izveštaja o ljudskim pravima posvećen je i medijima, a u njemu se podseća i na analizu Raskrikavanja o broju objavljenih lažnih vesti na naslovnim stranicama tabloida.

„Pored izmišljenih vesti, isti tabloidi pokazali su jasnu pristrasnost Vladi Srbije, a tabloidi su rutinski negativno izveštali o opozicionim strankama, protestima građana i određenim susednim zemljama”, stoji u izveštaj uz podsećanje da su to podaci KRIK-a.

Kako su naveli, nezavisni mediji su bili aktivni, ali ograničeni da predstave drugačije poglede zbog prevelikog broja medija na tržištu i podrške vlasti provladinim medijima.

„Široka popularnost i zavisnost od vladinih sredstava za oglašavanje pogodovala je sadašnjim vlastima tokom izbornih perioda i otežala komunikaciju lidera opozicije sa potencijalnim glasačima“, navodi se u izveštaju i dodaje da su državna izdvajanja za medije direktno zavisila od podrške vladajućoj stranci, te da nisu služila za razvoj nezavisnog novinarstva.

Od januara do avgusta Nezavisno udruženje novinara Srbije prijavilo je, kako se navodi, 85 slučajeva u kojima su novinari „bili napadnuti ili im je prećeno ili su bili izloženi političkom pritisku“, a napadi su uključivali „vandalizam, zastrašivanje i fizičke napade“.

Kad je reč o cenzuri, u dokumentu se navodi da je bilo izveštaja da je vlada „aktivno težila da usmerava medijsko izveštavanje o brojnim temama“.

Predstavnici medijskih udruženja navode da je ekonomski pritisak ponekad dovodio do autocenzure u medijskim kućama, koje su se uzdržavale od objavljivanja sadržaja kritičkog prema vladi, strahujući od maltretiranja ili ekonomskih posledica“, piše u izveštaju.

U izveštaju se podseća na slučaj paljenja kuće Milana Jovanovića, kao jedan od primera nasilja nad novinarima, te da je član SNS-a Dragoljub Simonović optužen kao nalogodavac. Kaže se i da vladini zvaničnici često targetiraju medije čije im se izveštavanje ne dopada.

Još jedan od slučajeva koji se pominje jeste i video snimak koji se u aprilu prošle godine pojavio na društvenim mrežama „Kako prepoznati izdajicu“, a u kome je meta bio novinar Slobodan Georgiev. Taj video je objavljen nakon što je BIRN, a potom i KRIK objavio fotografije brata Aleksandra Vučića, Andreja sa kontroverznim biznismenom Zvonkom Veselinovićem.

„2018. je predstavnik Bezbednosno informatine agencije (BIA) je na jednoj konferenciji rekao da najviše pretnji po državnu bezbednost dolazi od stranih špijuna u redovima opozicije, civilnog društva i jednog dela medija“, podseća se u izveštaju.

Kako o stanju pravosuđa i borbi protiv korupcije u Srbiji izveštava Stejt department pogledajte u vesti na sajtu KRIK-a.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend