Umesto N1 i Nove S – katanac: Yettel i SBB bez najave gase kanale korisnicima 
TV kanali bez zemaljske dozvole dostupni preko antene: Telekom tvrdi da je reč o šestomesečnoj promociji 
Deliblatska peščara gori – tužilaštvo preti: Kako je izgledalo izveštavanje pod pretnjom kazni 
Reakcije na oslobađajuću presudu za ubistvo malteške novinarke: „Ovo nije presuda, nego čisto zlo” 
UO RTS-a nastavlja rad iako je većini članova istekao mandat: Poštuju stav Ministarstva, čije mišljenje nije obavezujuće 
Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić podneo je prijavu Odeljenju za visokotehnološki kriminal MUP-a Srbije protiv portala srpskinarodniinfo.com zbog vesti u kojoj je, kako je rekao, sve od reči do reči izmišljeno, saznaje N1.
U ovakvoj političkoj i društvenoj klimi, danas je u Srbiji opasnije izgovoriti istinu, nego laž, izjavila je FoNetu novinarka Jovana Polić, uz ocenu da građani ne mogu da razdvoje šta je istinita, ašta lažna vest i da je medijska pismenost neophodna kako za građane, tako i za novinare.
Javnost je oduvek bila u zoni komfora zato što je od medija očekivala da dobije tačnu i nepristrasnu informaciju, izjavio je FoNetu novinar Cenzolovke Denis Kolundžija, koji smatra da sada živimo u vremenu težnje da građani izgube poverenje u novinare i istinu.
Iako možda zvuči neverovatno, Jutjub ima značajnu ulogu u ubeđivanju ljudi širom sveta da je Zemlja ravna ploča, pokazuje istraživanje kojim je rukovodila profesorka Ešli Landrum sa Teksaškog univerziteta.
U političkom i informativnom smislu, napravljena je velika provalija između dve Srbije, izjavio je FoNetu potpredsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Željko Bodrožić i ukazao da je najveći problem što ne postoje konsenkvence za objavljivanje lažnih vesti.
Facebook je u petnaest godina od osnivanja učinio velike korake prema ostvarenju sna Marka Zakerberga da poveže svet, ali je pritom napravio i ogromne greške koje su neke od njegovih pobornika pretvorili u glasne kritičare.
Društvene mreže su omogućile da vesti koje plasira pojedinac budu ravnopravne sa medijskim vestima, izjavio je FoNetu novinar Radio-televizije Srbije (RTS) Zoran Stanojević i ukazao da se danas lažne vesti šire kao grip u januaru.
Evropska unija tražila je od Fejsbuka (Facebook), Gugla (Google) i Tvitera (Twitter) da više rade u borbi protiv lažnih vesti uoči predstojećih evropskih izbora.
Borba protiv lažnih vesti često je besmislena, jer je prejaka mašinerija mejnstrim medija u službi vlasti koja ovaj narod drži u stanju neinformisanosti, izjavila je FoNetu novinarka portala Raskrikavanje Marija Vučić.
Stroga kontrola emitovanja na televiziji bila je ključni element tokom skoro dvadesetogodišnje vladavine predsednika Rusije Vladimira Putina. Velika većina Rusa i dalje najviše informacija dobija preko televizije, što Kremlju služi kao moćno oruđe za oblikovanje percepcije javnosti.
Direktor prorežimskog tabloida Srpski telegraf Saša Milovanović reagovao je na analizu Raskrikavanja po kom je taj tabloid u prošloj godini objavio više od 200 lažnih vesti na naslovnicama i optužio KRIK i druge kolege da obmanjuju javnost. Gostujući sinoć u vestima na TV Prva, Milovanović je između ostalog izjavio da su kao lažne vesti u tom listu zapravo predstavljeni PR tekstovi. Međutim, Savet za štampu je tom listu uputio brojne javne opomene, a u poslednjih pet meseci zabeležio je 769 tekstova u kojima je prekšen Kodeks novinara Srbije. Takođe, analiza Raskrikavanja je pokazala da se prošle godine na naslovnicama 223 broja Srpskog telegrafa našlo se čak 230 netačnih ili neutemeljnih tvrdnji.
Iza tabloidne lavine lažnih vesti koja kontaminira medijsku scenu u Srbiji često stoji sama vlast, smatraju sagovornici Radija Slobodna Evropa, objašnjavajući da je teško poverovati u verodostojnost tvrdnji vrha vladajuće piramide da je nemoćna u borbi protiv hiperprodukcije lažnih vesti.
U Srbiji veliki broj ljudi ne razaznaje medije, jer veruje da su vesti svuda iste, izjavila je FoNetu novinarka radija Dojče vele Sanja Kljajić, koja smatra da je uticaj laži na javnost velika, budući da je takve informacije jednostavno i lako plasirati.
Hitna pomoć je, kako tvrde tabloidi, primila značajno manje poziva u četvrtak jer ne samo što je bilo manje saobraćajnih nezgoda, već su se i građani navodno generalno osećali bolje zbog posete ruskog predsednika. Iz Hitne pomoći za Raskrikavanje kažu da jučerašnji dan ni po čemu nije bio neobičan, niti je bilo „značajno manje poziva“. Na pitanje da li je moguće da su zdravstvene tegobe kod pojedinih sugrađana uminule jer su bili radosni gledajući Putina, sagovornici Raskrikavanja iz Hitne su reagovali začuđeno.
Lažne vesti danas su u istoj ravni sa vestima koje su proverene, objektivne i relevantne, izjavila je FoNetu vanredna profesorka Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) Ana Martinoli.
Kompanija Fejsbuk danas je saopštila da je u okviru najnovijih napora u borbi protiv lažnih vesti, ukinula stotine naloga, stranica i grupa.
Lažne vesti predstavljaju sve veći problem, te socijalne platforme nalaze nove načine da se protiv njih bore. Nove inicijative imaju za cilj da mlađe generacije edukuju o načinima na koje se prepoznaje tačnost informacija koje se dele, dok starije generacije ostaju prepuštene same sebi, što utiče na to da su najodgovornije za širenje dezinformacija.
Samo u toku prošle godine tabloid Informer imao je više lažnih vesti na naslovim stranicama nego što je te godine uopšte izdao naslovnica. To je rezultat monitoringa Raskrikavanja, koji su na prednjim stranama tri prorežimska tabloida prebrojali više od 700 lažnih vesti. O kakvoj medijskoj slici govorimo u takvim uslovima i kako građani?
Na ukupno 306 naslovnih strana u 2018. godini, Informer je imao čak 351 lažne odnosno neutemeljene vesti. Na naslovnicama 223 broja Srpskog telegrafa našlo se čak 230 netačnih ili neutemeljnih tvrdnji, a tabloid Alo na naslovnim stranama 358 brojeva u prošloj godini imao je 149 lažnih odnosno vesti bez jasnih izvora i dokaza. Do ovih podataka novinari Raskrikavanja došli su pregledom svih naslovnih strana u 2018. godini ova tri tabloida kao i uočavanjem trendova kroz celu prošlu godinu. Estradne i vesti koje se tiču ubistva pevačice Jelene Marjanović izostavljene su iz ove analize.
Lažne vesti nisu srpski izum, one postoje svuda u svetu, ali su se na ovom tlu mnogo više primile, jer postoji manja odgovornost za javno izgovorenu reč, rekao je FoNetu novinar RTS Branko Stanković i dodao da bi svako trebalo da ima svest o težini onoga što izjavi.
