Reporteri: U Srbiji predsednik novinare zove teroristima, a vlast se ponaša kao da već ima zakon o stranim agentima 
Evropska komisija zažmurila na stanje u medijima, pokušava da nagradi Srbiju otvaranjem klastera 
Nagrada za lojalnost: Prorežimskim medijima milioni od Ministarstva informisanja 
Sinhronizovane kampanje i milionske dotacije iz budžeta: Kako funkcioniše mreža lokalnih prorežimskih portala u Vojvodini 
Kritičko novinarstvo pod udarom: Ugrožavanje novinara sve raširenije i u demokratskim društvima 
Informer je na svom portalu 7. oktobra objavio vest o rušenju izraelskih helikoptera, a u tekstu su podelili video sa društvene mreže X (Tviter) na kojem se navodno vide dve letelice koje su Palestinci srušili. Međutim, snimak je zapravo iz igrice „Arma 3”.
Pre nekoliko dana, sa drušvenih mreža i portala saznali smo da se otvara TikTok škola kod nas, sve pod sloganom – Neka i vaše dete bude poznato. Ispostavilo se da je sve fake news, ali sa mnogo većom ponetom.
Između 2011. i 2022. godine, 78 zemalja u svetu usvojilo je zakone koji se tiču sprečavanja širenja lažnih vesti i dezinformacija na internetu. Neki od tih zakona se fokusiraju na veću transparentnost platformi društvenih mreža, uspostavljanje odgovornosti kad je reč o digitalnom oglašavanju, kao i povećanje medijske i digitalne pismenosti. Međutim, mnoga zakonska rešenja su često nejasna i omogućavaju vlastima da definišu zabranjeni sadržaj po sopstvenom nahođenju, te pokazuju tendencije ka represiji. Kao rezultat, novinari rizikuju velike novčane ili čak zatvorske kazne za bilo koji sadržaj koji je u suprotnosti sa linijom vlade. U mnogim zemljama suzbijanje lažnih informacija je predstavljeno kao pitanje nacionalne bezbednosti, što u autoritarnim državama može predstavljati stvarnu pretnju za nezavisne medije.
Mnogi Amerikanci veruju da su redovno izloženi dezinformacijama na internetu, a većina smatra da može da razlikuje prave vesti od lažnih. Međutim, poverenje Amerikanaca u svoju sposobnost da uoče lažne vesti nije uvek utemeljeno u stvarnosti. Istraživanje agencije YouGov na 1.516 odraslih američkih građana testiralo je podložnost Amerikanaca lažnim vestima i dezinformacijama. Istraživanje je pokazalo da Amerikanci u proseku nisu uspeli tačno da klasifikuju jednu trećinu naslova kao prave ili lažne. Pokazalo se i da pojedine socijalne grupe lakše poveruju u dezinformacije, manipulacije informacijama i lažne vesti.
Posle nekoliko krugova pakla i više apokalipsa, kroz koje je, prema tabloidima, Srbija prošla tokom letnjih oluja, od danas je najavljena nova superćelijska kataklizma. Uprkos tome što će dan biti umereno topao, ali ko još ovde veruje svojim očima? To što bezrazložno širenje panike zabranjuju i zakon i Kodeks novinara tabloidima ništa ne znači: vremenska prognoza je uvek popularna, od uspaničene publike se dobro zarađuje, a njom se i lakše vlada
Domaćim medijima i društvenim mrežama već par dana širi se oko četiri godine stara vest o sobarici koja je navodno „ukrala korišćen kondom milionera i napravila sebi dete“, a potom istog milionera tužila za alimentaciju, napustila hotel u kom je radila, i nastavila da živi od novca dobijenog na sudu. Ipak, radi se o satiričnoj vesti.
Dezinformacije i lažne vesti nisu novost u svetu, ali su svakako činjenica koja postoji. Ali ono što je danas novo, za razliku od prošlosti, sa pojavom interneta, lažne vesti dobijaju legalnu platformu za brzo i efikasno širenje.
Lažne vijesti na društvenim mrežama mogle bi biti okidač za masovno podizanje štednje iz banaka, upozorio je u srijedu guverner njemačke središnje banke Joachim Nagel, založivši se za praćenje objava. To bi supervizorima omogućilo da pravodobno utvrde prijeti li opasnost masovnog podizanja štednje, rekao je Nagel u razgovoru za Redaktionsnetzwerk Deutschland.
Tokom protekle godine, listovi Informer, Alo, Večernje novosti, Kurir i Srpski telegraf objavili su na naslovnim stranama najmanje 1.174 manipulativna naslova, najčešće u vidu neutemeljenih ili pristrasnih tvrdnji, dezinformacija ili manipulacija činjenicama, pokazuje najnovija analiza Raskrikavanja. Ovaj broj sugeriše i da je došlo do povećanja broja spornih tvrdnji na naslovnim stranama u odnosu na godinu pre toga. Istovremeno, firme koje stoje iza ovih tabloida 2022. su iz javnih budžeta dobile više od 800 hiljada evra.
Jelena Beba Balašević, ćerka proslavljenog kantautora Đorđa Balaševića, opisala je na svom Fejsbuk nalogu kako je doživela veliki stres zbog lažnih vesti koje su pojedini mediji objavili o njenoj majci Oliveri.
Nedavna istraživanja sugerišu da je „prebunking” kroz „psihološku vakcinaciju”, čiji je cilj povećanje sposobnosti ljudi da identifikuju uobičajene tehnike dezinformisanja, deo rešenja u borbi protiv lažnih vesti i dezinformacija.
Građani Srbije veruju da znaju odakle dolaze lažne vesti, koji su kanali i motivi za njihovo plasiranje i širenje, međutim, nisu uvek sposobni da ih prepoznaju, pokazalo je Demostatovo istraživanje percepcije fenomena lažnih vesti. Učesnici fokus grupe smatraju da su u korenu dezinformacija interesi, veći profit, uticaj i moć, a da su agresivni senzacionalizam i hiperprodukcija vesti dodatni problem, jer su građani zaslepljeni ogromnom količinom informacija i nemaju vremena da se posvete njihovoj proveri.
Dramatični incident od pre 10 dana kad su dve rakete pale na poljsku teritoriju i ubile dvoje ljudi prebrzo je nestao iz vidnog polja o ukrajinskom sukobu.
Početkom godine Švedska je osnovala Agenciju za psihološku odbranu, koja zapravo čuva građane od lažnih vesti i pokušaja malicioznih, spoljnih, uticaja. Trenutno - uglavnom ruskih i kineskih. U Srbiji tako nešto ne bi bilo moguće kažu novinari "fektčekeri". Misle da nije dobro da se bilo koja država bavi takvim poslom, a ruski uticaj kod nas je kažu "domaći proizvod".
Za konzervativnog voditelja Aleksa Džounsa bilo je to konzumiranje slobode govora (usput, i prilika da se obogati), dok je za roditelje deteta ubijenog u pucnjavi u osnovnoj školi to što je on uporno govorio bilo notorno širenje laži i teorija zavere, od kojih su imali neviđene probleme, uznemiravanja i proganjanja. Porota u Ostinu stala je na stranu roditelja. U Srbiji je odgovornost za širenje laži i blaćenje i dalje u sferi misaone imenice, a naknada štete – simbolična
Veliki broj mladih smatra da ume da prepozna lažne vesti, uprkos tome što se među njima povećava broj onih koji informativne sajtove posećuju ređe od jednom nedeljno. Nemaju poverenja ni u političke institucije niti u medije, pokazuje izveštaj o mladima u Srbiji koji je predstavio KOMS. Sve više koriste i Telegram, platformu poznatu po tome što je u sve većem broju koriste desničari i rusofili
Bezbroj portala i raznih naloga na društvenim mrežama donosi nam veliki broj naslova i tekstova od kojih mnogi nisu pouzdani, niti provereni.
Kada je Tviteraš koji se predstavlja kao Kaldrmaš napravio nalog na ovoj društvenoj mreži 2009. godine, tada je ova platforma bila „prepuštena sama sebi", kaže.
Pandemija koronavirusa je prva pandemija tokom koje je došlo do velikog širenja informacija preko društvenih mreža, a sada se slično događa i sa majmunskim boginjama. Dezinformacija u jednoj zemlji može da se proširi za nekoliko sekundi širom sveta i pravi je izazov da se prate sve te lažne informacije i da se reaguje na to, kaže Kristijana Salvi iz Svetske zdravstvene organizacije.
Napadač u prodavnici u Buffalu je proteklog vikenda ubio deset osoba a nakon toga su uslijedile i teorije zavjere.
