Reporteri: U Srbiji predsednik novinare zove teroristima, a vlast se ponaša kao da već ima zakon o stranim agentima 
Evropska komisija zažmurila na stanje u medijima, pokušava da nagradi Srbiju otvaranjem klastera 
Nagrada za lojalnost: Prorežimskim medijima milioni od Ministarstva informisanja 
Sinhronizovane kampanje i milionske dotacije iz budžeta: Kako funkcioniše mreža lokalnih prorežimskih portala u Vojvodini 
Da li nam uopšte treba javni servis i šta uraditi sa RTS-om nakon smene vlasti? 
Ključno i najčešće pogrešno shvatanje ruske dezinformacije jeste da je njen cilj da ubedi čitaoca da veruje u nešto. Međutim, najčešće je namera da izazove sumnje – a ne ubedi.
Lažne vesti i dezinformacije plasiraju pojedinci, aktivisti, grupe ili političari u cilju manipulacije i pridobijanja za izvesne ideje i ciljeve, što može dovesti do donošenja pogrešnih i štetnih odluka ili izazivati strah, mržnju ili nepoverenje. Zato se često govori o negativnom uticaju medija, a rešenje je zapravo u osnaživanju funkcije medijske pismenosti koja treba da preko znanja i kritičkog mišljenja, analize i participacije, pomogne u prepoznavanju manipulacije i odbrani od nje.
Kako lažne vesti utiču na naše mentalno zdravlje, povećan strah i anksioznost?
Većina mladih u Srbiji informiše se putem mobilnih telefona, od društvenih mreža najviše koriste Instragram, četiri petine njih smatra da ume da prepozna lažne vesti, a dve trećine da su te vesti problematične za društvo, pokazalo je istraživanje „Mladi i pravo na informisanost“.
Od navoda Ministarstva odbrane Rusije da civilnom stanovništvu ne prete napadi tokom aktuelne ruske invazije na Ukrajinu do toga da su oružane snage Ukrajine gađale civile tokom sukoba u Odesi 2014. godine, raskrinkali smo lažne vesti iz dokumenta koji se deli na Telegramu i drugim mrežama.
Od navoda Ministarstva odbrane Rusije da civilnom stanovništvu ne prete napadi tokom aktuelne ruske invazije na Ukrajinu do toga da su oružane snage Ukrajine gađale civile tokom sukoba u Odesi 2014. godine, raskrinkali smo lažne vesti iz dokumenta koji se deli na Telegramu i drugim mrežama.
Ukrajinski zvaničnici su upozorili da su hakeri upali u veb sajtove lokalne vlade i da šire lažne izveštaje o tome da je Ukrajina kapitulirala i potpisala mirovni sporazum sa Moskvom.
Društvene mreže su preplavljene skrinšotovima tvitova sa lažnog naloga CNN-a koji je navodno, u svega šest meseci i u dve različite prilike, objavio tragičnu smrt iste osobe. „Berni Gors“, međutim,„prva američka žrtva ukrajinske krize“, nije ubijen ni u Avganistanu u avgustu 2021. godine . Berni ne postoji. Osoba sa fotografije koja se koristi u tvitovima sa lažnog naloga je YouTuber Džordi Džordan.
Udruženje novinara Srbije (UNS) sačinilo je informator "Kako zaustaviti infodemiju" u kome istražuje šta je infodemija i koji su načini borbe s lažnim informacijama i dezinformacijama koje su preplavile svet uporedo s pandemijom koronavirusa.
Zbog čega su lažne vesti štetne, na koji način da se od njih zaštitimo i kako da znamo da je pred nama lažna vest, pitali smo Stefana Janjića, urednika Fake News tragača
Skoro polovina anktetiranih građana EU pročitala je lažnu ili sumnjivu informaciju na internetu ali tek je jedna četvrtina i proverila istinitost sumnjive vesti, preneo je Eurostat.
Ana Mirković iz Instituta za digitalne komunikacije i Veselin Simonović, glavni i odgovorni urednik portala Nova.rs govorili su u Danu uživo o izveštavanju medija bliskih vlasti sa subotnjih blokada, fenomenu klikbejt naslova... Simonović kaže da je njemu veći problem od klikbejt naslova - "očito laganje". Mirković ističe da, nažalost, ljudi koji gledaju te medije misle da je to realnost.
Iako je termin “lažne vesti” postao popularan u proteklih nekoliko godina, ovaj fenomen traje dugo, a naročito dolazi do izražaja u vremenima kriza i društvenih previranja. I u doba mira često se fabrikuju neistine, kako bi se privuklli čitaoci jer „ništa se dobro ne prodaje kao senzacionalizam“. Vratimo se za trenutak u sredinu 17. veka…
Na izložbi „Lažne vesti“, koju je organizovao Savet za štampu Republike Srbije, učenici niških gimnazija „Stevan Sremac“ i „Bora Stanković“ danas su dobili dosta informacija važnih za medijsku pismenost.
Koliko je važno prepoznati lažne vesti, kao i ko ih najviše plasira niški srednjoškolci će moći da saznaju danas od 11:30 kroz izložbu Saveta za štampu "Medijska pismenost protiv lažnih vesti" u holu gimnazija "Stevan Sremac" i "Bora Stanković".
Privatna novinska agencija Tanjug večeras je objavila vest da su vijetnamski državljani koji rade na izgradnji fabrike Linglong u Zrenjaninu nakon obavljenog nadzora nadležniih organa preseljeni iz objekta u kome su bili smešteni na drugu lokaciju, ali izveštaji sa terena to demantuju.
Opskurna organizacija Srpska trobojka je na svojoj stranici objavila vest da su migranti u Kolutu, nakon što im nije dozvoljeno da uđu, pokušali da prevrnu autobus.
Zakonodavstva članica EU usmerena na borbu protiv lažnih vesti tokom pandemije ne bi trebalo da ometaju novinarsku praksu, niti da deluju za odvraćanje "izvora" od razgovora sa novinarima, rekao je za Euraktiv Grčka izvor u Evropskoj komisiji nakon što je grčki parlament usvojio novi zakon protiv lažnih vesti.
Lažne vijesti nisu nova pojava, ali svoju ekspanziju doživjele su proglašenjem pandemije COVID-19. Prvo masovnije korištenje pojma “fake news” zabilježeno je nakon pobjede Donalda Trampa u američkoj predsjedničkoj utrci 2016., a iste godine taj pojam je proglašen za riječ godine. Lažne vijesti su namjerno producirane vijesti pune nesitina i pogrešno predstavljenih informacija i podataka s određenim…
Kako pristupati saopštenjima i informacijama za medije čiji su izvor javne institucije?
