Antisrpkinja, teroristkinja, ustaša: Reakcije vlasti i tabloida na tekst Mile Pajić u kom kritikuje nacionalizam 
Milioni iz beogradskog budžeta za „kraduckanje“ tuđih tekstova 
Radivojević po tužbi sudije Đorđević i njenog supruga: „Novinarima ne treba saglasnost ljudi koje istražuju” 
Firma koja drži „divlju” prorežimsku televiziju dobila najviše para na niškom konkursu 
Sesar: EU zabrinuta za slobodu medija u Srbiji, ali zabrinutost sada moraju da prate konkretne akcije 
Odgovornost svakog predsednika je da vodi, da pruža primer ostalima sa kojima deli moć, i da bude inspiracija samim građanima. Paulina Ades Mevel, portparolka Reportera bez granica
Vaše je pravo da znate sve, a ne saznate sve što treba – poruka je koju nam programskim sadržajima već godinama šalju Javni servis i četiri nacionalne televizije. Posle privatizacije lokalnih medija ništa drugačije nije ni kada su u pitanju mediji u većem broju gradova u Srbiji.
Zaštitni znak uspešnog medija je zasigurno taj da mu mnogo ljudi veruje. Ovo poverenje može biti pravedno zasluženo ili ne, ali ključno je da ljudi žele informaciju koja se plasira i da veruju da je vredno finansijske i svake druge podrške.
Drugi deo emisije „Građani i zaštita slobode informisanja“ govori o obavezi javnog medijskog servisa da u svojim programima vodi računa o medijskim potrebama građana i da, u tom cilju, sa njima ostvaruje stalnu komunikaciju. U emisiji govore: Rade Veljanovski, Fakultet političkih nauka; Ivan Grujić, Edukacioni centar; Željko Bodrožić, NUNS; Aleksandar Đorđević, BIRN; Slobodan Georgiev, BIRN.
Emisija „Građani i zaštita slobode informisanja“ govori o ulozi građana u zaštite prava na slobodno i istinito informisanje.
Novi Sad je tokom vanrednog stanja zbog hapšenja Ane Lalić postao poprište najžešćeg ugrožavanja novinarskih sloboda u Evropi i, istovremeno, najveće borbe za slobodno informisanje kod nas. I danas ta borba traje, pošto je nedavno otvorena istraga o izvorima koji su novinarki dostavili podatke o Kliničkom centru. Da se javnost nije podigla na noge i da Ana Lalić nije oslobođena, cenzorski zaključci Vlade Srbije bi informisanje o epidemiji pretvorili isključivo u propagandu
Alžirski satirični sajt Manšar (El Manchar - sekira) saopštio je da se zatvara kako bi "izbegao represiju" a ta najava izazvala je negovodanje na društvenim mrežama pošto su nezavisni mediji na meti novih mera koje su uvele tamošnje vlasti.
Međunarodne organizacije za slobodu medija su tokom pandemije koronavirusa kreirale alate i rubrike za praćenje narušavanja medijskih sloboda širom svijeta. Organizacije su za vrijeme pandemije zabilježile oko sto osamdeset slučajeva narušavanja medijskih sloboda, uključujući prijetnje i hapšenja novinara, pojačanu cenzuru nad medijima i ograničavanje pristupa informacijama.
Earlier this month, the latest Freedom House report on the state of democracy in former communist countries concluded that Serbia, together with Montenegro and Hungary, can no longer be regarded as a democracy.
Vlade imaju tako veliku potrebu za privatnim podacima građana, da postaju klijenti velikih tehnoloških kompanija, čak im se i potčinjavaju. Prisustvujemo trci ko će skupiti više podataka o ljudima, dok kompanije imaju previše kontrole nad našim životima, kaže najpoznatiji svetski uzbunjivač Edvard Snouden u razgovoru za Reportere bez granica, čije delove prenosi Cenzolovka
Ako novinari, kada ne informiraju javnost o sramotnoj degradaciji svoga položaja i svoje struke, pridonose sramotnoj degradaciji svoga položaja i svoje struke, gdje leži razlika između žurnalista i mazohista?
Najnoviji izveštaj Fridom hausa, po kojem Srbija više ne spada u red demokratski zemalja, izazvao je veliku pažnju javnosti ali i ocenu da je on – očekivan.
Analitički centar Evropskog parlamenta ukazuje na sve jače pretnje slobodi medija širom sveta, koje sve više dolaze do izražaja.
Filipinske vlasti naredile su vodećoj televizijskoj mreži, koju je predsednik Rodrigo Duterte targetirao zbog kritičkog izveštavanja, da obustavi rad pošto im je istekla franšiza, čime je zemlja izgubila važan izvor informacija usred pandemije koronavirusa, prenosi AP.
O izveštaju za 2019. godinu koji je Fridom haus upravo objavio, kao jedan od najvećih problema u Srbiji konstatuje se smanjenje medijskih sloboda. Najlošiji primeri, prema FH, su Pink i Informer, kao propagandna glasila vladajuće stranke. Za Cenzolovku o izveštaju govori Zelike Čaki, direktorka FH za Evropu i Evroaziju
Ambasador SAD u Srbiji Entoni Godfri pohvalio je Vladu Srbije i njene postupke u borbi protiv koronavirusa i istakao da je uradila dobar posao, ali i dodao da deli zabrinutost Evropske unije i drugih posmatrača o slobodi medija u Srbiji.
U Srbiji je broj napada na medije, uključujući pretnje smrću novinarima, tokom 2019. godine bio u porastu, navodi se u godišnjem izveštaju Platforme Saveta Evrope za unapređenje zaštite novinarstva i bezbednosti novinara.
The Council of Europe (CoE) said in its annual press freedom report that the number of attacks on media, including death threats, is on the rise in Serbia, adding that “inflammatory rhetoric often comes from public officials”.
„Mišljenje koje se silom uguši može biti pogrešno, ali može da bude i tačno. Osporimo li tu mogućnost, mi indirektno tražimo da nam se prizna da smo nepogrešivi.” Rečima Džona Stjuarta Mila, Marko Car otpočeo je svoj tekst o slobodi štampe i javnog mišljenja kod nas u vreme kada se spremao novi Zakon o štampi. O tome, ali i o repertoaru beogradskih bioskopa za vreme vaskršnjih praznika pisali su pre osamdeset godina u četvorobroju dnevni listovi „Vreme” i „Pravda”.
Nije problem u medijima sa nacionalnom frekvencijom. U Srbiji postoji na desetine, ako ne i stotine dobrih novinara koji odlično rade svoj posao već decenijama, ali oni, kako to kažu Italijani, drže propovijed u pustinji
