U poslednjih sedam meseci, od kada su proglašeni zvanični rezultati parlamentarnih izbora u julu 2020. godine do početka međustranačkog dijaloga 1. marta 2021. godine, stranke u vlasti su bile ubedljivo najzastupljenije u centralnim informativnim emisijama televizija sa nacionalnom pokrivenošću dok su opozicione stranke bile jedva vidljive, pokazuje Crtina analiza medijskog sadržaja. Istraživanjem su obuhvaćene centralne informativne emisije RTS, Pink, Prva, Happy i B92.
Televiziji Hepi će 2022. godine isteći dozvola za emitovanje programa na nacionalnoj frekvenciji, o čemu je za Nova.rs pričala i članica Saveta Regulatornog tela za elektronske medije Višnja Aranđelović. S obzirom na to kakav se sadržaj emituje na ovoj televiziji, pravo je iznenađenje da Hepiju još uvek nije oduzeta nacionalna frekvencija, a za građane Srbije, još veće iznenađenje će biti ukoliko po isteku roka ovaj emiter ponovo dobije istu dozvolu.
Direktor Njuzmaks Adria Slobodan Georgiev rekao je da, na sreću Njuzmaksa, RTS "ne radi ništa, kao ni ostale velike televizije sa nacionalnom frekvencijom", pa je bizarna situacija da su jedini konkurenti kolege sa N1, dok direktorka Minacord medija Manja Grčić smatra da su medijske podele prisutne svuda u svetu, ne samo u Srbiji.
Na poslednjoj sednici Regulatornog tela za elektronske medije očekivala se odluka o ograničavanju vremena emitovanja rijaliti programa na kasne noćne sate. Stav pojedinih članova bio je, ipak, da je takav akt nezakonit i da se tako televizije cenzurišu.
Rijaliti i informativni programi najzastupljeniji su na najvećim komercijalnim televizijama, dok nauke, kulture, obrazovanja i dečjeg programa uglavnom nema ni u tragovima. Ne samo što time krše zakon i bezobzirno ignorišu interes društva nego ne poštuju ni sopstvene elaborate na osnovu kojih su dobili nacionalnu frekvenciju
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da nije nadležan za dodelu nacionalnih frekvencija, ali da je lično oduševljen idejom da TV N1 ima nacionalnu pokrivenost.
Gostujući na Pink televiziji predsednik Srbije govorio je o svim gorućim temama. O izborima koji slede, o migrantskoj krizi, kao i o razgovorima koje je imao u Beloj kući pre dva dana. Međutim, uz goruće teme govorio je i o N1 - detaljno komentarišući emisije, ali i gledanost naše televizije.
"Osuđeni ratni zločinac Vojislav Šešelj pozvao je na ubistvo i linč predsednika Crne Gore Mila Đukanovića, u programu beogradske TV s nacionalnom frekvencijom", saopštila je crnogorska vladajuća Demokratska partija socijalista i ocenila da je žalosno da organi u Srbiji, pre svih regulatorna tela, smatraju da poziv na ubistvo spada u javno informisanje.
Disbalans u odabiru tema, sagovornika i pola - tom rečenicom u Novosadskoj novinarskoj školi opisuju program javnih servisa i komercijalniih televizija sa nacionalnom frekvencijom, koji su nadgledali u proteklih par meseci. Dodaju i da su mediji u Srbiji u muškim cipelama, budući da čak i javni servisi, u svoje informativne emisije retko uključuju žene, decu i marginalizovane grupe.
Predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Norbert Šinković kazao je da će to novinarsko udruženje pružiti besplatnu pravnu pomoć kolegama koje su izložene pretnjama i ocenio da će takvih slučajeva biti sve više, kako se budu približavali izbori.
Savet REM-a odbacio prijave Studija B, TV BK i Kopernikusa, uglavnom zbog toga što su u elaboratima kopirali sopstvene postojeće programske šeme, bez ikakvog unapređenja sadržaja
Na pet televizija sa nacionalnom frekvencijom gotovo 75 odsto izveštavanja o političkim akterima posvećeno je predstavnicima stranka na vlasti, koji su dominantno predstavljeni pozitivno, a više od trećine ukupnog vremena posvećeno je Aleksandru Vučiću, pokazao je izborni monitoring organizacije Crta.
Biro za društvena istraživanja (BIRODI) je od 1. septembra do 30. novembra 2019. godine sproveo monitoring izveštavanja televizija RTS, Pink, Prva, O2, Happy i N1 u okviru centralnih informativnih emisija, gde je ukupno vreme predstavljanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića u navedenom periodu iznosilo više od 33 sata.
Regulatorno telo za elektronske medije (REM) nije raspisalo konkurs za dodelu nacionalne televizijske frekvencije godinu i četiri meseca nakon jednog neuspešnog pokušaja pronalaženja novog TV emitera.
Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) skoro godina dana od raspisivanja konkursa za dodelu nacionalne frekvencije za televizijsko emitovanje nije doneo odluku ko će je od prijavljenih dobiti.
Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) izabrao je novinara Nenada Jankovića za člana Upravnog odbora (UO) Radio-televizije Srbije (RTS), kao i članove UO Radio-televizije Vojvodina (RTV) kompozitora i dirigenta Jovana Adamova i ekonomistu Branislava Popovića, navodi se na sajtu REM-a.
Na televizijskom nebu Srbije, situacija postaje veoma jednostavna - odlaskom grčke Antena grupe, sa tržišta nestaje i poslednji inostrani vlasnik, kompanija koja biznis razvija i izvan ovog regiona.
Polemike o stanju u srpskim medijima ne prestaju. Novinari su se poslednjih dana oglasili zbog naslovne strane Ilustrovane politike. Ali, i dalje su elektornski mediji ti koji imaju najveći uticaj u javnosti. Koje standarde moraju da poštuju, i kako se zaslužuje nacionalna frekvencija kao javno dobro.
Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) će na narednoj sednici odlučivati da li će dozvolu za dodelu nacionalne frekvencije dobiti Studio B ili „Kopernikus Cable Network“, iako su se na konkurs prijavile četiri televizije, saznaje Udruženje novinara Srbije (UNS). Naime, na sajtu REM-a, u avgustu ove godine, objavljena je lista prijavljenih za dodelu nacionalne frekvenije, među kojima su bili Radiodifuzno preduzeće „Studio B”, RTV “BK Telekom” d.o.o. iz Beograda, “LTR” mediji i komunikacija d.o.o. iz Beograda i “Kopernikus Cable Network” d.o.o. iz Niša.
Mesecima, pa i duže Regulatorno telo za elektronske medije (REM) ne reaguje čak ni na vlastite ocene i izveštaje po kojima nijedan od emitera s nacionalnom frekvencijom ne odgovora ni minimumu koji je potreban da bi uopšte imali javnu frekvenciju.
