Etika  

18. jul 2025.

Laž o dve strane: Koliko naučnika staje na vrh igle?

Piše Aleksej Kišjuhas

Lažna ravnoteža buja. Pa u istoj emisiji „debatuju“ po jedan astronom i astrolog, istoričar i teoretičar zavere, epidemiolog i antivakser... Ili jedna studentkinja u blokadi i – jedan „Ćaci“. Laž o „dve strane“ nije samo loše novinarstvo, već i političko oružje koje razvodnjava kritiku, relativizuje nepravdu i stvara osećaj da se ništa ne može promeniti jer „nijedna strana nije bolja“. U Srbiji, to koristi najviše onima koji imaju moć. Ukoliko su svi podjednako loši ili pristrasni, niko ne mora da odgovara. A mora.

Tržište  

30. avg 2024.

Zbog poreza pola Srbije ne gleda naučni program Brainz TV

Piše A. Ničić
IZVOR UNS

Nastojanja da Brainz TV gleda i deo Srbije koji se opredelio za Telekom kao provajdera televizijskog programa završila su se, kako kaže direktor i glavni i odgovorni urednik ovog naučno-obrazovnog programa Živojin Žika Petrović za sajt Udruženja novinara Srbije (UNS), kao nesupeli pokušaj.

Mediologija  

09. jun 2023.

Čitali smo: „Uvod u naučno novinarstvo“ Martina Anglera

Piše Ivan Subotić

REVOLUCIONARNO OTKRIĆE – da li smo na pragu medicinskog dostignuća veka? Naučnici pronašli lek koji ubija ćelije raka neverovatnom brzinom“. Naslovi nalik ovom sporadično se pojavljuju u našim medijima, iako efikasnog leka za sve vrste kancera i dalje nema. U takvim tekstovima često ćete naići na informacije koje, recimo, govore da su naučnici sa nekog univerziteta ispitivali lek za rak na miševima, te da je on u 66% slučajeva izlečio zaražene miševe. Ne zvuči toliko loše, možda zaista i jesmo na pragu otkrića veka? Međutim, kako biste reagovali kada biste pročitali da je pomenuti lek u ostalih 34% slučajeva ubio miševe u roku od dva sata od primene leka?

Mediologija  

16. mar 2022.

Švedska naučnica: U diktaturi gase medije, a u demokratiji ruše poverenje u njih

IZVOR N1

Živimo u paradoksalno vreme kada praktično nadohvat ruke imamo svo znanje i informacije ovoga sveta, a istovremeno je to znanje kod mnogih sve manje cenjeno, dok se istina i činjenice često tretiraju kao samouslužna trgovina. Bilo da se radi o poricanju klimatskih promena ili odbacivanju dokaza o učinkovitosti vakcinacije, u mnogim primerima se ne radi o nedostatku verodostojnih informacija, nego o tome da veliki deo ljudi ove informacije ne želi ni da čuje, odnosno namerno ih ne čuje. Znanju, koje je na raspolaganju, aktivno se opiru.

Mediologija  

13. jan 2022.

Da li je naučno novinarstvo oksimoron?

Piše Milan M. Ćirković
IZVOR Talas

Novinarsko shvatanje objektivnosti je za nauku smetnja koja često vodi ničim zasluženoj afirmaciji pseudonauke. Čime bi tačno zagovornici astrologije, kreacionizma, Teslinog tajnog oružja ili antivakserstva zaslužili da se nađu u medijima – osim ako ne zbog puke činjenice da se protive „hegemonističkoj“ naučnoj „dogmi“?

Mediologija  

18. dec 2021.

Novinari su dužni izvještavati o klimatskim promjenama

Piše Amina Vatreš

Novinarsko izvještavanje o klimatskim promjenama u okviru bh. medija gotovo da u potpunosti izostaje – zaključci su s webinara o medijskom izvještavanju o klimatskim promjenama, održanog 3. decembra u realizaciji Mediacentra Sarajevo i Bosanskohercegovačko-američke akademije nauka i umjetnosti u okviru projekta „Razvoj naučnog novinarstva u BiH“. Iako globalno relevantan problem s potencijalno ireverzibilnim posljedicama, u bh. medijima svoj prostor nalazi tek u naznakama i uglavnom na dnevno-aktuelnom nivou pri čemu se nerijetko ne izvještava o suštini, već o pojedinim izolovanim događajima.

Mediologija  

06. nov 2021.

Šta su predatorski naučni časopisi i kako ih zaobići u medijskim izvještajima?

Piše Jelena Kalinić

Kada su italijanski bračni par Antonietta Gatti i Stephano Montanari objavili 2017. godine rad  o tome da su „pronašli“ nanokontaminacije u vakcinama, taj rad je postao jedan od omiljenih među onima koji siju internetom nepovjerenje u vakcine. Gatti je fizičarka, a Montanari farmaceut i u suštini se ne bave istraživanjem vakcina – oboje su izašli iz domene svoje ekspertize.

Mediologija  

30. sep 2021.

Vodič za izveštavanje o promenama klime: Kako ljudima približiti ovu izuzetno važnu i složenu temu

Piše Danica Đokić

Javnost traži sve čvršće, naučno zasnovane informacije o klimatskim promenama i životnoj sredini, te novinari moraju razumeti složenost ovih pitanja. Oni treba da razumljivo prenesu stavove stručnjaka, kao i da u priču uključe ljude koji su direktno pogođeni, navodi se u Vodiču za izveštavanje o klimatskim promenama holandske Skupštine slobodnog novinarstva

Pritisci i napadi  

20. avg 2021.

Antivakserski napadi na naučne novinare

Piše Jelena Kalinić

Antivakcinalni pokret postoji otkada postoje i vakcine, i protivnici vakcina su uvijek bili glasni. Ali nikad kao do sada agresivnost i glasnost pokreta nije bila tako jaka kao u doba pandemije. Širenjem straha i nepovjerenja u vakcine, ovaj pokret stavlja u opasnost budućnost populacije čitavih zemalja, prosperitet i javno zdravlje.

Pritisci i napadi  

07. avg 2021.

Od novinarskog teksta do elektronskog nasilja

Piše Tamara Đorđević
IZVOR Danas

Povod za ovo obraćanje je negativna reakcija pojedinih čitalaca na tekst koji sam objavila u dnevnom listu Danas. U tom tekstu, bavila sam se fenomenom bračnog neverstva, što je samo deo onoga čime se kao psiholog na opsežan način naučno bavim u svojoj doktorskoj disertaciji koja proučava partnerske veze.

Mediologija  

26. okt 2019.

Knjiga o naučnom novinarstvu

Piše LJiljana Ilić
IZVOR Danas

Centar za promociju nauke je na ovogodišnjem Sajmu knjiga predstavio svoje novo izdanje svoje novo: knjigu Martina V. Anglera „Uvod u naučno novinarstvo.