Antisrpkinja, teroristkinja, ustaša: Reakcije vlasti i tabloida na tekst Mile Pajić u kom kritikuje nacionalizam 
Milioni iz beogradskog budžeta za „kraduckanje“ tuđih tekstova 
Radivojević po tužbi sudije Đorđević i njenog supruga: „Novinarima ne treba saglasnost ljudi koje istražuju” 
Firma koja drži „divlju” prorežimsku televiziju dobila najviše para na niškom konkursu 
Sesar: EU zabrinuta za slobodu medija u Srbiji, ali zabrinutost sada moraju da prate konkretne akcije 
Advokat Ivan Ninić je u ime svojih klijenata za nekoliko meseci podneo neverovatnih 120 tužbi protiv medija. Za „Vreme“ kaže da je crna propaganda osnovna alatka režima, a ogromne sudske troškove plaćaju građani
Nakon ruskog narativa da je "Srbija jedina slobodna zemlja u Evropi" koja nije uvela sankcije Rusiji, poslednjih dana u domaćim medijima pojavljivao se narativ o Vučiću kao "jednom od tri slobodna lidera u Evropi" i "lideru slobodnog sveta". Ove kvalifikacije bile su praćene navodima o promeni geopolitičke realnosti u kojoj Zapad gubi svoju dominaciju.
Transfobične rodne dezinformacije u tabloidima
Portali Alo, Informer, Novosti, B92, 24/7, nakon zatvaranja biračkih mesta, preneli su skoro identičnu - netačnu “vest” - da je šef posmatračke misije Crte o ovom izbornom danu rekao da su se dogodili “minorni incidenti”. U razmaku od nekoliko minuta tabloidi su, koristeći slične ili iste fraze, izvestili da je Crta “priznala” da su izbori “čisti kao suza”. Šta je zaista Nedeljkov rekao na konferenciji za medije i kako je napravljen jedan brzi izborni spin u domaćim medijima izvlačenjem izjave iz konteksta?
Televizija, novine, portali, plakati na ulici, bilbordi, kula Beograda na vodi – sa svih strana smo prethodnih nedelja mogli da pročitamo da „srpski narod nije genocidan”. Provladini mediji i političari na vlasti su Rezoluciju o Srebrenici mesecima pre njenog usvajanja, ali i sada, predstavljali kao akt kojim će srpski narod poneti kolektivnu krivicu za genocid u Srebrenici i da će postati i baš to – genocidan. Međutim, ni u jednoj tački rezolucije ne spominju se niti srpski narod, Srbija, niti se pominje kolektivna krivica. Upravo suprotno, ističe se individualna krivica.
Privredni sud u Cirihu nedavno je odbacio tužbu državnog Telekoma Srbija protiv Junajted grupe, jer je ocenio da je Telekom probio zakonski rok za pokretanje spora. Prorežimski mediji su, u bizarnoj distorziji realnosti, verbalnim akrobacijama to nekako uspeli da predstave kao pobedu Telekoma. Iz ove državne kompanije u odgovorima za Raskrikavanje između ostalog kažu da nisu zakasnili i da će se žaliti.
Кada urednik prosečnog srpskog tabloida nonšalantno ujutru ušeta u redakciju, on okači mozak o čiviluk, priklješti na stolici sopstvene mošnice, uzme mobilni u ruke, klikne na aplikaciju WhatsApp i onda iz pristiglih poruka opušteno prepiše teme za naslovnu stranu sutrašnjeg broja.
Uloge su dobro podeljene. Iste poruke iz političkog centra umrežavaju režimski mediji, preuzimaju ih armije botova. Kao jedan brutalizuju javni govor, raspaljuju emocije, šire dezinformacije. Političari i tabloidi kao da prepisuju jedni od drugih obračunavajući se sa novinarima koji kritikuju vlast
Prvog dana nestanka dvogodišnje devojčica, za trenutak smo pomislili da ovu priču mediji neće zloupotrebiti. Ali, već juče sve je bilo po starom, a novinarski kodeks kršio se iz minuta u minut i dalje se krši. Ipak, jedna medijska kuća ovoga puta prešla je svaku granicu.
Pogani ste. Ne želite hepiend. Raduje vas samo nesreća – ove, do juče omiljene, mlade žene. Umesto njenih doktora, vi želite da dokažete da je princeza od Velsa bolesna, jer to vaš bolesni um jedino „leči“ i puni vaše džepove. Jeste li srećniji? Da li vam je dan lepši i ispunjeniji dok to čitate? Da li je Srbija ozdravila njenom bolešću
Dinko Gruhonjić, profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, opet je ovih dana meta uvreda i pretnji zbog oštrijih i kritičnijih stavova prema nacionalizmu u Srbiji, koje često iznosi u javnosti. Zbog njegovog navodnog govora mržnje podneta je i krivična prijava protiv njega, a u osude su se uključili svi – tabloidi, ultradesničarski pokreti, bivši direktor BIA, pa čak i Studentski parlament fakulteta na kome radi. A sve zbog jednog manipulativno izrezanog snimka starog gostovanja u kome je Gruhonjić, između ostalog, pomenuo i komandanta koncentracionog logora Jasenovac Dinka Šakića, rekavši da ima lepo ime kao on. U pitanju je video koji menja suštinu Gruhonjićevog poređenja sa Šakićem – Gruhonjić je zapravo rekao da mu nije jasno zašto mu neistomišljenici daju pseudonime, kada već njegovo pravo ime zlobno mogu povezati sa zloglasnim Šakićem.
Prema podacima udruženja FemPlatz, u Srbiji je zabeležen četvrti femicid za nepuna tri meseca. Prema rečima novinarke Aldžazire An Mari Ćurčić mediji su izveštavali krajnje neprofesionalno i beskrupulozno, kršeći Kodeks novinara Srbije i medijske zakone, ali i Ustavom garantovana prava svih građanki i građana – pravo na dostojanstvo i privatnost.
Regionalna akademija za razvoj demokratije pozvala je danas vlast da „odmah prestane sa brutalnim progonom novinarke Ane Lalić, novinara Dinka Gruhonjića i Zorana Kesića, istoričara Milivoja Bešlina i aktivistkinje Aide Ćorović“.
Monitoring napada tabloida na kritičke novinare i medije koji je uradila Fondacija Slavko Ćuruvija ukazuje da je već 17 novinara napadnuto u ovoj godini. Pored toga, tokom prošle godine u 628 tekstova bilo je 884 napada na nezavisne novinare i medije. Danica Đokić iz Fondacije smatra da se aposlutno kreira jedna nedopustiva atmosfera u kojoj je moguće da novinari postanu legitimna meta, dok je novinarka N1 Vanja Đurić ocenila da "društvo nikada nije naučilo šta je posao novinara".
Analiza napada na medije i novinare na portalima Informera, Srpskog telegrafa, Aloa, Večernjih novosti i Kurira, koju je radila Slavko Ćuruvija fondacija, pokazala da su najviše napadani N1, Nova i Danas. Napadi na medije i novinare često rezultat kampanje koju vode istovremeno i tabloidi i političari
"Josipa Lisac u krcatom Domu sportova zaokružila pedesetu godišnjicu Dnevnika jedne ljubavi", sutradan je specijalizirani glazbeni portal muzika.hr javio o zagrebačkom koncertu hrvatske dive, intimnom hommageu Karlu Metikošu o pedesetoj godišnjici njihova kultnog albuma. "Graciozna Josipa Lisac jučer je u Domu sportova proslavila veliku pedesetu obljetnicu svojeg albuma Dnevnik jedne ljubavi", dojavio je onda i specijalizirani muzički portal glazba.hr, uz naslov "Boginja koja nije za Arenu".
Biro za društvena istraživanja (BIRODI) pozvao je Ministarstvo za informisanje i telekomunikacije da, po Zakonu o javnom informisanju i medijima, utvrdi da li je došlo do narušavanja medijskog pluralizma, nakon što su se u onlajn izdanjima dvoje dnevnih novina pojavili tekstovi sa istim naslovima, u kojima je etiketirana ta organizacija.
Žarko Cvejić, otac učenice škole „Vladislav Ribnikar“, smatra da je poražavajuće izveštavanje tabloida o ovom slučaju, sa svim detaljima, a suđenje je inače, zatvoreno za javnost.
Osobe u situaciji beskućništva iznova se u medijima predstavljaju kao poročne, koje su se svojim izborom našle na ulici i sklone su najtežim krivičnim delima. Inicijativa A 11 nedavno je uočila takav narativ u četiri medija, a kršenje Kodeksa novinara Srbije predočila je Savetu za štampu.
Radio televizija Srbije prošle godine je za reklamu i štampu dala više desetina miliona dinara, a najveći deo otišao je provladinim medijima. Medijski stručnjaci kažu da ništa nije slučajno i da reč o razrađenoj strategiji.
