Eno sam se, naivan, silno iznenadio kada sam otkrio koliko vesti dnevno pogledam, ono makar samo naslov, a da ih nije otkucalo deset ljudskih prstiju ili izdiktirao glas proizveden vibriranjem čovekovih glasnih žica. One ekonomske vesti sa berzi i tržišta prepune brojki i trendova, vremenske prognoze ili sportske izveštaje koji mi dolaze na Tviter-lajni sa naloga uglavnom aglofonskih medija i agencija koje tamo pratim, izgleda, pisala je mašina i ja to uopšte nisam primetio. Tek kada sam pročitao prognozu da će američki lokalni mediji u 2023. godini uložiti u veštačku inteligenciju (AI) kako bi nadoknadili smanjenu produkciju, pre svega servisnih informacija, čiji je broj drastično opao posle talasa otpuštanja zbog smanjenih prihoda od marketinga poslednjih godina, promislio sam da se uputim o čemu se radi i zatekao se nedopustivo neobaveštenim. Izmaklo mi je da je 2022. godina bila ključna kada se radi o razvoju veštačke inteligencije (AI), kao i godina u kojoj su u najširem forumu otvorena pitanja šta to znači za budućnosti novinarstva. I još važnije, kako će promene uticati na to kako je društvo obavešteno o pojavama i događajima koji su ključni za živote ljudi?