Alati veštačke inteligencije bez pisanja o kojima bi svaki novinar trebalo da zna

Od algoritama koji pomažu istraživačkim novinarima da otkriju skrivene priče u podacima do sistema mašinskog učenja koji transkribuju intervjue i prevode sadržaj i alate za optimizaciju paivall-a i interakcije sa čitaocima, AI pejzaž za novinare je raznolik i širi se.

„Postoje AI aplikacije za svaku fazu novinarskog procesa, od prikupljanja vesti do produkcije i distribucije – kao i slučajevi korišćenja poslovanja i angažovanja“, rekao je Matija Pereti, menadžer projekta JournalismAI koji vodi istraživački centar za novinarstvo, Polis. Londonske škole za ekonomiju i političke nauke. Oni postaju pristupačniji i pristupačniji, primetio je: „Baza podataka alata veštačke inteligencije za male i lokalne redakcije koju je nedavno objavio Partnership on AI uključuje mnogo sjajnih primera.

Međutim, ova novootkrivena moć dolazi sa rizicima, od pristrasnosti mašinskog učenja do etičkih dilema. „Alati veštačke inteligencije mogu biti neprocenjiv resurs za novinare, [ali] ljudski nadzor mora biti zagarantovan kako bi se izbeglo objavljivanje netačnih podataka ili neistinitih navoda“, upozorio je Kolin Porleza, direktor Evropske opservatorije za novinarstvo i docent digitalnog novinarstva na the Universita della Svizzera Italiana. Različite zabrinutosti mogu se pojaviti u različitim fazama, rekao je on, od provere da li je dizajn sistema u skladu sa novinarskim vrednostima do provere tačnosti korišćenih podataka i obezbeđivanja transparentnosti u svrsi i metodologiji aplikacije.

Pored toga, kako softver zasnovan na ćaskanju, kao što je ChatGPT i generatori slika kao što su DALL-E ili Midjournei, postaju sve rasprostranjeniji, oni predstavljaju nove izazove za kontrolu širenja dezinformacija. Korisnici vesti mogu zaobići tradicionalne medijske izvore, na primer, i umesto toga pristupiti informacijama preko ovih sistema. „Ovo bi moglo poremetiti veliki deo postojećeg poslovnog ekosistema digitalnog novinarstva [i] otvoriti mnoštvo pitanja kao što su validacije izvora i kredibilitet izdavača i pojedinačnih novinara“, rekao je Sejin Paik, dr. kandidat na Univerzitetu u Bostonu, specijalizovan za komunikaciju posredovanu veštačkom inteligencijom i interakciju čoveka i računara.

Da biste se odgovorno kretali po ovim složenostima, neophodno je biti dobro upućen u dostupne alate. Evo aplikacija za veštačku inteligenciju koje ne pišu vredne znanja.

Uspon AI tehnologija transformiše način na koji novinari rade, i dok modeli za generisanje teksta kao što je ChatGPT čine većinu naslova, postoji mnogo više od ove tehnologije koja se brzo razvija.

Od algoritama koji pomažu istraživačkim novinarima da otkriju skrivene priče u podacima sistema mašinskog učenja koji transkribuju intervjue i prevode sadržaja i alate za optimizaciju paivall-a i interakcije sa čitaocima, AI pejzaž za novinare je raznolik i širi se.

„Postoje AI aplikacije za svaku fazu novinarskog procesa, od prikupljanja vesti do produkcije i distribucije – kao i slučajevi korišćenja poslovanja i angažovanja“, rekao je Matija Pereti, menadžer projekta JournalismAI koji vodi istraživački centar za novinarstvo, Polis. Londonske škole za ekonomiju i političke nauke. Oni postaju pristupačniji i pristupačniji, primetio je: „Baza podataka alata veštačke inteligencije za male i lokalne redakcije koju je nedavno objavio Partnership on AI uključuje mnogo sjajnih primera.

Međutim, ova novootkrivena moć dolazi sa rizicima, od pristrasnosti mašinskog učenja do etičkih dilema. „Alati veštačke inteligencije mogu biti neprocenjiv resurs za novinare, [ali] ljudski nadzor mora biti zagarantovan kako bi se izbeglo objavljivanje netačnih podataka ili neistinitih voda“, upozorio je Kolin Porleza, direktor Evropske opservatorije za novinarstvo i docent digitalnog novinarstva na Univerzitetu dela Svizera. Italiana. Različite zabrinutosti mogu se pojaviti u različitim fazama, rekao je on, od provere da li je dizajn sistema u skladu sa novinarskim vrednostima do provere tačnosti korišćenih podataka i obezbeđivanja transparentnosti u svrsi i metodologiji aplikacija.

Pored toga, kako softver zasnovan na ćaskanju, kao što je ChatGPT i generatori slika kao što su DALL-E ili Midjournei, postaju sve rasprostranjeniji, oni predstavljaju nove izazove za kontrolu širenja dezinformacije. Korisnici vesti mogu zaobići tradicionalne medijske izvore, na primer, i umesto toga pristupiti informacijama preko ovih sistema. „Ovo bi moglo poremetiti veliki deo postojećeg poslovnog ekosistema digitalnog novinarstva [i] otvoriti mnoštvo pitanja kao što su validacije izvora i kredibilitet izdavača i pojedinačnih novinara“, rekao je Sejin Paik, dr. kandidat na Univerzitetu u Bostonu, specijalizovan za posredovanje komunikacije veštačkom inteligencijom i interakciju čoveka i računara.

Da biste se odgovorno kretali po ovim složenostima, neophodno je biti dobro upućen u dostupne alate. Evo aplikacija za veštačku inteligenciju koje ne pišu vredna znanja.

Olovna generacija

Praćenje događaja i tema u realnom vremenu je ključno za praćenje brzog tempa vesti. AI je ovo olakšao alatima kao što je NevsVhip, koji predviđa priče i teme koje će biti u trendu u narednim satima, prateći interesovanje javnosti i medija.

Druga tehnološka platforma, Factmata, analizira društvene medije, članke i postove na blogu kako bi grupisala slična mišljenja u narative i ponudila uvid u popularnost i viralnost. Koristeći ovo, novinari mogu da ostanu u toku sa najnovijim dešavanjima i steknu dublje razumevanje onlajn razgovora.

Istraživanje i izveštavanje

Iako se prodaje kao alat za istraživače, Audemic takođe može pomoći novinarima i kreatorima sadržaja da uštede dragoceno vreme u procesu prikupljanja vesti i izveštavanja. Korisnici mogu učitati naučni rad, a softver će generisati audio verziju teksta. Pored toga, mogu brzo da pristupe pregledu, preskaču na određene odeljke, slušaju audio, istaknu važne informacije i lako prave beleške. Sve ovo čini istraživanje efikasnijim i efektivnijim.