19. sep 2018.

Država kao kablovski operater

Generalni direktor Telekoma Srbija izjavio je da je ta kompanija u pregovorima sa određenim brojem kablovskih operatera i da planira akvizicije nekoliko kompanija u toj oblasti.

Imajući u vidu brojne zloupotrebe u raspolaganju javnim novcem u javnim kompanijama i u prošlosti i u sadašnjosti, kao i pritiske vlasti u Srbiji na medije koje iz godine u godinu u svojim izveštajima o napretku Srbije u evrointegracijama beleži Evropska unija, N1 je toj većinski državnoj kompaniji javno postavio dva pitanja:

„Da li će kablovski operateri o kojima govori generalni direktor Telekoma Srbija biti kupljeni po tržišnim cenama ili po mnogostruko većim“, kako bi bili kupljeni po svaku cenu, kao i „da li će Telekom, ukoliko kupi operatere koji u svojoj ponudi imaju TV N1, tu televiziju i zadržati u ponudi ili je iz ponude skinuti“.

Umesto da kao javna kompanija odgovori na legitimna pitanja medija, Telekom Srbija je, zamenjujući teze, pitanja N1 opisao kao nepristojni gest koji je rezultat napada nelojalne konkurencije i pozvao N1 da istraži tržišne cene. Pitanje o budućoj ponudi pomenutih operatera, televizija N1 je Telekomu Srbija ponovila i direktno. Odgovor Telekoma objavljujemo u celini:

„Zbog poslovne politike vašeg vlasnika Telekom Srbija nije bio u prilici da emituje veći broj atraktivnih kanala, kao što su npr. Fox-ovi kanali i Sport klub, za koje smo u više navrata pokazivali interesovanje. Konkretno, kada je reč o Fox-ovim kanalima, vaš vlasnik je kupio ekskluzivna prava za tehnologiju koju ne koristi (IPTV) sa jedinim ciljem da Telekom Srbija, kao korisnik te tehnologije, ne može da ponudi Fox-ove kanale gledaocima svoje televizije. Odgovor na pitanje da li ćemo da emitujemo kanale za koje nas vi pitate, zavisi od spremnosti vašeg vlasnika da prestane da zloupotrebljava dominantan položaj na tržištu distribucije televizijskog sadržaja. Ukoliko vlasnik vašeg kanala bude zainteresovan da se televizija N1, kao i ostali kanali čiji je on vlasnik ili poseduje ekskluzivna prava na njih, emituju na našoj platformi, otvoreni smo za pregovore, podrazumeva se po tržišnim uslovima.“ 

Opet zamenjujući teze i izjednačavajući privatne distributere i državu kao distributera medija, Telekom Srbija izbegao je odgovor na jasno pitanje TV N1. N1 je nezavisni medij koji je veoma zabrinut za budućnost sopstvene distribucije od strane operatera čiji većinski vlasnik može postati država i nema nikakve veze sa poslovnom politikom svog investitora. A kako je Telekom Srbija javna kompanija, u većinskom je vlasništvu države i raspolaže javnim novcem, svaki medij pa i N1 ima pravo da postavlja pitanja u vezi sa poslovanjem te kompanije, nezavisno od toga ko je njegov vlasnik.

Sledeći sugestiju Telekoma Srbija, televizija N1 istražila je način izračunavanja vrednosti kablovskih operatora i praksu po kojoj se dolazi do tržišnih cena. Nesumnjivo je da je na kupcu da plati koliko želi ciljanu kompaniju. Bilo bi, ipak, neobično da se na srpskom tržištu dogodi transakcija koja bi značajno odstupala od kupoprodaja u svetu tokom prethodnih godina. U proseku, kompanije koje su protekle decenije promenile vlasnika plaćene su 9,7 puta više od njihovog EBITDA (koeficijent EV/EBITDA) umanjeno za dugove koje imaju. Ukoliko bi bilo koji operator na srpskom tržištu bio, od strane Telekoma Srbija, kupljen po drastično većoj ceni od pomenute formule, a televizija N1 uklonjena iz ponude tog operatera, to bi N1 učvrstilo u uverenju da je čitava operacija preduzeta po nalogu većinskog vlasnika, odnosno države, kako bi se drastičnije smanjili vidljivost i uticaj televizije N1.

Televizija N1 pažljivo će pratiti najavljene akvizicije i u slučaju takvog raspleta, o njemu obavestiti sve relevantne domaće i međunarodne organizacije koje u fokusu imaju stanje u medijskom polju u Srbiji.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend