10. dec 2019.

Kompanija SBB sprečena da izvodi radove na širenju optičke mreže

Optički internet – savremene tehnologije treba da budu svima dostupne, ali da li je uvek tako. Gradsko zelenilo, mimo zakona, od kompanije SBB zatražilo je dodatnu dokumentaciju za izdavanje dozvola za takozvane mikrokanale. Na taj način, SBB je sprečen da izvodi radove na širenju optičke mreže.

Da bi stanovnici Beograda zakoračili u svet savremenih telekomunikacionih tehnolohija i imali mogućnost da se prikače na optički internet – poslednjih meseci preskaču rupe, rovove i raskopane ulice.

Međutim, građani u pojedinim delovima Beograda nemaju mogućnost da biraju na čiji optički internet žele da se prikače, jer je – za razliku od Telekoma Srbija – kompanija SBB sprečena da izvodi radove na širenju optičke mreže.

Nejasno je zbog čega se sada već ranije data saglasnost od strane javnog preduzeća „Zelenilo – Beograd“ stavlja van snage. To preduzeće je mimo Zakona zatražilo dodatnu dokumentaciju od SBB-a, ali ni nakon što je traženo – dostavljeno, nadležne institucije nisu dale saglasnost da se radovi nastave.

„Praktično, oni su nam dozvolili da radimo, međutim onda su povukli svoje saglasnosti naknadno i zatražili su dodatnu dokumentaciju od nas, za koju prema Zakonu nema potrebe da je dostavljamo, mi smo to učinili – dostavili smo građevinske dozvole, dostavili smo geodetske snimke i sada nailazimo na jedno ćutanje, sa druge strane, ranije nismo imali takve probleme sa JKP ‘Zelenilo-Beograd’, kad su u pitanju mikrorovovi“, kaže Jovan Zečević, direktor pravne službe SBB-a.

Uprkos upitu televizije N1 zbog čega se kompaniji SBB traži građevinska i upotrebna dozvola za izvođenje radova koji se odnose na mikrorovove, iako Zakon predviđa da za takvu vrstu radova pomenuta dozvola nije potrebna, iz JKP „Zelenilo – Beograd“ bez odgovora.

Bez odgovora je ostalo i pitanje da li je ista dokumentacija zahtevana i od drugih kablovskih operatera?

„To se ne dešava, naravno, svima. Gledamo da konkurencija svuda po gradu ima prokope, dozvoljava im se polaganje kablova i nemaju ovakvih problema kao mi“, ističe Zečević.

Da je razvoj optičkog interneta jedan od prioriteta u telekomunikacionom sektoru u Srbiji – ne kriju ni u kompaniji Telekom Srbija. Tvrde: zahvaljujući izgradnji optičkog interneta imaju preko 10.000 novih korisnika mesečno, a time su – dodaju iz Telekoma – „obezbedili“ i 42 odsto na tržištu.

Vladimir Lučić, koordinator za internet i multimediju u kompaniji Telekom Srbija rekao je za dnevni list Kurir da je „razvoj optičkog interneta veoma bitan.

„Meni je žao što se na pragu 2020. godine na taj način kritikuje Telekom, s obzirom na to da smo se i ubrzali. Može da se postavi logično pitanje zašto to ranije nismo radili. Mi smo imali situaciju da zbog naše pasivnosti na tržištu do pre godinu dana, počinjemo da padamo u svim segmentima korisnika interneta, televizije i fiksnoj. Da smo tako nastavili, doveli bismo našu firmu do uništenja, iako bi trebalo da budemo broj jedan. Moramo korisnicima da omogućimo kvalitetan internet i televiziju, ne možemo da ih ostavimo da žive u 20. veku. Sve se radi po propisima i dozvolama u svim gradovima“, kazao je on.

Šta o tome misle građani ili korisnici, mišljenja su se nizala u komentarima na intervju u dnevnom listu Kurir:

Irena: „Saglasnost od stanara i zgrada ne obezbedjujete, vec ulazite, kopate, ne zatvarate rupe na trotoarima i radite kako Vam se prohte!“.

Mira: „Jedva smo se izborili da nam ne uvode, niko nije dao saglasnost a oni su na silu pokusali da odrade“.

Branko: „Kablovska mreža je urađena kao na divljem zapadu , ko je šta zauzeo zauzeo je“.

Usporavanje širenja mreže za građane znači i da će do tehnologija 21. veka – pričekati.

SBB je deo United Grupe, u okviru koje posluje i TV N1.


Video prilog N1

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend