27. feb 2017.

„Lopovski mediji“ i „besni fotografi“ (2): Zašto mediji kradu fotografije?

Nepoznavanje zakona o autorskim pravima, nemogućnost da se brzo dođe do autora fotografije, nepoštovanje fotografa i njihovog rada – neki su od razloga što mediji uzimaju fotografije bez dozvole autora. Mnogi postanu oprezni tek kada završe na sudu

Foto: Perica Gunjić / Cenzolovka

Foto: Perica Gunjić / Cenzolovka

Slobodan Krajnović, urednik novosadskog Radija 021, za četiri godine pet puta je bio na sudu zbog neovlašćenog korišćenja tuđih fotografija, a dvaput se njegov medij vansudski poravnao.

Kaže da sada strogo vode računa o tome koje fotografije koriste, ali da su ranije uzimali tuđe fotografije bez dozvole autora iz čistog nepoznavanja zakona.

„Kršili smo autorska prava iz neznanja, pojma o tome nismo imali dok nismo dobili prvu tužbu. To je bilo zbog fotografije koju nam je poslala agencija koja je promovisala koncert Slobodana Trkulje. Mi smo je objavili i onda nas je autorka tužila“, kaže Krajnović.

U lokalnim medijima, smatra predsednica Upravnog odbora Local Pressa i urednica Lozničkih novosti Zorica Višnjić, krađa fotografija ponekad se dešava i slučajno, u brzini, ali je veliki problem i neznanje njihovih novinara, urednika i vlasnika.

„To nisu oni isti lokalni mediji od pre privatizacije. Oni su imali dobre novinare. Sada su ti ljudi uglavnom otišli. Novi vlasnici su zaposlili one koji se zovu novinarima, a ne ulažu ništa u njihovu obuku i obrazovanje. Neinformisani su o zakonima i medijima. Danas portal može da pokrene ko god hoće, i to su ponekad ljudi bez ikakvih kompetencija“, ističe Zorica Višnjić.

Obradović: Sudske kazne mnogo više od cena fotografija

I dok fotografi tvrde da lokalni mediji i mogu da se „izvlače“ na neznanje, novinari nacionalnih portala, kako smatraju, sigurno poznaju Zakon o autorskim pravima.

„Novinari ponekad ne znaju da fotografija mora da se plati, pa se omakne. Iako i u lokalnim medijima urednik to mora da zna, u nacionalnim medijima nije stvar neznanja, već možda logika: ma, proći će“, smatra predsednik Centra za razvoj fotografije Zvezdan Mančić.

Sličan je stav i predsednika Udruženja fotoreportera Srbije i nekadašnjeg urednik fotografije u Tanjugu Srđana Ilića, koji ističe da nepoznavanje zakona ne abolira od odgovornosti.

„Sada koristimo usluge jedne strane agencije sa kojom imamo ugovor da neograničeno možemo da koristimo fotografije. Sve manje ćemo koristiti usluge domaćih agencija. Bićemo prinuđeni na to, zbog takvih uslova“ (Ljubiša Obradović)

„Može da se desi jedanput da neko nešto ne zna, ali ne može da se desi da nešto ne zna godinama. Takođe, mislim da se radi i o varijanti – zašto bismo platili slike kad možemo da ih uzmemo? Dakle, čist bezobrazluk“, smatra Ilić.

Urednik sajta RTS-a, jednog od najvećih portala u Srbiji, Ljubiša Obradović, slaže se s tim da nepoznavanje zakona ne može biti dobar izgovor ni za koga, ali da se greške dešavaju u brzini.

„Dinamika objavljivanja vesti na velikim njuz portalima je od pet do deset minuta. Kada se vest pojavi, novinar nema kada da zove autora ili ne zna ko je autor. Ponekad misle da fotografije nemaju autorska prava, jer nije jasno naznačeno ko je autor. Fotografi, svakako, imaju prava da tuže, ali su problem sudske naknade koje su mnogo veće od cena fotografija na tržištu“, kaže Obradović.

Ne može se, prema njegovom mišljenju, isto vrednovati fotografija rafa sa hlebom (zbog koje je, između ostalog, i sajt RTS-a tužen) i ona koja je napravljena na ratištu u Siriji.

Nasuprot mišljenju Srđana Ilića da kazne moraju biti jednake i za velike i za male medije „jer zakon mora biti isti za sve“, Obradović smatra da sudovi moraju visinu naknada da prilagode ekonomskoj moći medija.

„Činjenica je da nije naneta ista šteta autoru ako to objavi portal koji je na tom tekstu imao 500 poseta, i onaj koji je imao 500.000 poseta. Sud mora da nađe modus da te naknade budu primerene“, smatra on.

Kako se zaštititi?

Oni koji znaju da moraju da poštuju autorska prava, kažu da su počeli da razvijaju mehanizme zaštite kako ne bi završili na sudu.

Nakon nekoliko negativnih iskustava, Slobodan Krajnović ističe da se sada u redakciji Radija 021 svakodnevno razgovara o fotografijama i da ne koriste one za koje nisu sigurni ko im je autor, a obrisali su i čitavu bazu arhivskih fotografija.

„Kada smo krajem 2015. godine pokretali novi sajt, ja sam programerima rekao da ostave samo fotografije u vestima iz Novog Sada, jer su to naše fotografije. Sve arhivske vesti su i dalje tu, ali bez ilustracije. Sada imamo pravilo da poreklo fotografije mora da bude provereno, dakle – ili da bude naša, ili od nekog ko nam je dao pisanu dozvolu, ili neka sa besplatnih sajtova“, objašnjava Krajnović.

„Kršili smo autorska prava iz neznanja, pojma o tome nismo imali dok nismo dobili prvu tužbu. To je bilo zbog fotografije koju nam je poslala agencija koja je promovisala koncert Slobodana Trkulje. Mi smo je objavili i onda nas je autorka tužila“, kaže Krajnović

I on smatra da je u čitavoj priči oko autorskih prava najspornija visina kazni ukoliko do suda dođe, te preporučuje medijima da uvek najpre pokušaju da se vansudski nagode sa autorom.

Na pitanje kako se RTS štiti od tužbi, Ljubiša Obradović kaže da koriste generičke fotografije, fotografije koje imaju oznaku CC (creative commons – besplatne su) i najstrože je, prema njegovim rečima, zabranjeno koristiti fotografiju čiji autor nije poznat ili nije dao dozvolu za njeno korišćenje.

Koriste, naravno, i fotografije agencija.

„Dešava se da medij kupi fotografiju od agencije, posle pet godina istekne rok, i onda autor tuži. Mi takav problem, na sreću, još nismo imali. Ipak, sada koristimo usluge jedne strane agencije sa kojom imamo ugovor da neograničeno možemo da koristimo fotografije. Sve manje ćemo koristiti usluge domaćih agencija. Bićemo prinuđeni na to, zbog takvih uslova“, objašnjava Obradović i savetuje svim medijima da ne koriste fotografije za koje nisu sigurni ko im je autor ili nemaju njegovu pisanu dozvolu.

Svi sagovornici se slažu s tim da je edukacija novinara i urednika ključni korak u poštovanju autorskih prava fotografa, a Nedim Sejdinović iz Nezavisnog društva novinara Vojvodine podseća da je za to zgodan i Vodič kroz autorsko pravo Asocijacije onlajn medija, kao i radionice i seminari na ovu temu.

2 komentara za: “„Lopovski mediji“ i „besni fotografi“ (2): Zašto mediji kradu fotografije?

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend