18. jul 2022.

RT nije jedini: U Srbiju stiže još jedna perjanica Kremlja i IT džin

Pored ruske državne televizije "Raše Tudej", u Srbiju stiže nova perjanica Kremlja - "Jandeks" (Yandex). Reč je ruskoj verziji "Gugla", koji je većini Rusa glavni izvor pretraživanja na internetu i koja vredi milijarde dolara.

Do pre samo nekoliko meseci, „Jandeks“ (Yandex) se isticao kao priča o poslovnom uspehu u Rusiji, rastući iz malog startapa u tehnološkog giganta koji nije samo dominirao pretragom i taksi uslugama širom Rusije, već se mogao pohvaliti i rastućim globalnim dosegom.

Jandeksova taksi aplikacija je poslovala u udaljenim gradovima kao što je Abidžan, Obala Slonovače; Oslo, Norveška; ili Taškent, Uzbekistan; a kompanija je isporučivala namirnice u Londonu, Parizu i Tel Avivu. Pedeset eksperimentalnih Jandeks robota prolazilo je kampusom Državnog univerziteta Ohajo u Kolumbusu, donoseći narudžbine hrane studentima — sa planovima da se prošire na još 250 američkih univerziteta.

Često nazivan „najboljom kompanijom u Rusiji“, Jandeks je zapošljavao više od 18.000 ljudi. Njegovi osnivači bili su milijarderi, a na svom vrhuncu kompanija je vredela više od 31 milijarde dolara.

A onda je predsednik Rusije Vladimir Putin izvršio invaziju na Ukrajinu.

Kada su zapadni investitori pobegli iz Rusije, a zapadne vlade uvele oštre ekonomske sankcije, skoro preko noći vrednost kompanije je pala na manje od 7 milijardi dolara. NASDAK berza je, u isto vreme, obustavila trgovanje akcijama.

Iznenadni događaji su primorali kompaniju da zatvori brojne međunarodne poslove, uključujući usluge dostave u Londonu, Parizu i Kolumbusu.

Hiljade zaposlenih — skoro šestina od ukupnog broja — su pobegli iz zemlje. Osnivač Arkadij Volož i njegov najviši zamenik su se povukli nakon što je Evropska unija uvela sankcije obojici, optužujući ih da šire dezinformacije Kremlja.

Šta ne može na Zapad, može u Beograd

Jandeks, iako suočen sa gomilom problema, već neko vreme planira dolazak u Srbiju, a to potvrđuje i činjenica da su početkom juna zvanično evidentirani kod Agencije za privredne registre (APR) u Srbiji. Iako su u Beogradu i drugim gradovima već nekoliko godina dostupne usluge Jandeks taksija i Jandeks dostave, ovo je prvi put da je firma registrovana u Srbiji.

Od početka ruske invazije na Ukrajinu, Beograd je postao popularna destinacija za ruske emigrante, među kojima najviše ima IT stručnjaka.

Među njima su i zaposleni u Jandeksu, koji su se privatno preselili u Beograd nedugo posle ruskog napada na Ukrajinu.

Kompanija je kasnije iznajmila „ogromnu kancelariju u Beogradu“, kaže za BBC izvor blizak Jandeksu, koji je želeo da ostane anoniman. Prema drugom anonimnom izvoru iz Jandeksa, firma je iznajmila poslovni prostor za 700 zaposlenih na Dorćolu, u centralnom delu Beograda.

„Kada je počeo rat, zaposlenima je rečeno da slobodno mogu da se sele u druge zemlje i da im za to ne treba odobrenje poslodavca“, kaže bivši zaposleni u Jandeksu, koji je nedavno napustio kompaniju.

Osnivač predstavništva je Pjotr Popov, koji je krajem aprila bio na čelu Poslovne grupe za internet pretragu, oglašavanje i klaud usluge. Prethodno je bio na poziciji tehničkog direktora Jandeksa.

Osim u Beogradu, kompanija je od početka rata otvorila predstavništvo u Jerevanu, gde se preselilo oko 100 zaposlenih, piše Forbs.

Foto: Printscreen APR

Šta je „Jandeks“?

Osnovan kao privatni internet pretraživač pre samog Gugla, Jandeks je nudio bezbroj usluga, uključujući e-trgovinu, mape, striming muzike, skladištenje u oblaku i automobile koji samostalno voze.

Stranim investitorima se to dopalo, a za Ruse je to bio „virtuelni duh“ – kombinacija Gugla, Ubera, Amazona i Spotifaja spojena u jedno.

Međutim, kompanija je imala Ahilovu petu koja nije bila primetna sve do invazije na Ukrajinu. Jandeksov pretraživač i ostale usluge zasnovane su, kao što je slučaj i sa Guglom i drugim tehnološkim kompanijama, na poverenju javnosti.

Pre rata, oko 50 miliona Rusa je svakodnevno posećivalo Jandeksovu početnu stranicu na kojoj se nalazila lista od pet naslova ( takozvane „Jandeks novosti“ – Yandex News) i to je za mnoge bio glavni izvor informisanja.

Jandeks i njegovi korisnici su 2014. godine prihvatili novo pravilo po kom Kremlj bira izvore vesti, ali su to smatrali ograničenim delom šireg, revolucionarnog tehnološkog carstva. Međutim, sa invazijom i suzbijanjem bilo kakve javne rasprave o ratu u Rusiji, Jandeks je brzo postao predmet šale.

„Jandeks je bio kao ostrvo slobode u Rusiji, ali nisam sigurna da to može i ostati“, rekla je Elena Bunina za Njujork Tajms, profesorka matematike čiji je petogodišnji mandat na mestu izvršnog direktora Jandeksa okončan u aprilu.

Intervjui sa 10 bivših i sadašnjih zaposlenih u Jandeksu otkrivaju portret kompanije zaglavljene između dva nepomirljiva imperativa. S jedne strane, ona treba da zadovolji zahteve Kremlja koji je odlučan da uguši svako protivljenje onome što naziva „specijalnom vojnom operacijom“ u Ukrajini, a sa druge strane su zapadne vlade, investitori i partneri koji su užasnuti ruskim ratom.

„Moraju da pronađu svoje mesto između dva pola, a to je nekada nemoguće“, rekao je Ilija Krasilčuk, koji je nedavno dao ostavku u kompaniji. On je upravljao delom kompanije koji se bavi dostavom hrane i namirnica.

Kako je Kremlj stavio „Jandeks“ pod svoju kontrolu

Pre Jandeksa, ruske taksi usluge su se sastojale od slučajnih vozača koji su pokušavali da zarade nekoliko rubalja. Uber je pokušao da uđe na tržište, ali je na kraju odustao i postao partner Jandeksa u Rusiji i brojnim bivšim zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza.

Kao i mnoge uspešne kompanije u Rusiji, posebno one koje se bave vestima u bilo kom formatu, Jandeks se ubrzo našao pod budnim okom Kremlja.

Čuvari imidža predsednika Putina su primetili da se na početnoj stranici sajta često nalaze vesti koje ga kritikuju. Tokom uličnih protesta 2011. i 2012., a zatim i napada na Krim i istočnu Ukrajinu 2014. godine, zvaničnici Kremlja su pokušavali da uređuju listu prihvatljivih izvora vesti, a ponekad čak menjaju i naslove.

Jandeks je pokušao da se odbrani, objašnjavajući da je algoritam automatski generisao listu iz hiljada izvora na osnovu popularnosti.

„Pritisak na nas raste od 2014. i učinili smo sve što smo mogli da sačuvamo neutralnu ulogu“, rekao je u junskom intervjuu Džon V. Bojnton, jedan od članova upravnog odbora kompanije. „Mi se ne petljamo u politiku, nikada to nismo želeli.“

Ali Jandeks je preveliki da ne bi bio upleten u politiku, a Kremlj konstantno uništava njegovu nezavisnost.

Nedavno doneseni zakoni su primorali izvore vesti i pretraživače da koriste zvanično odobrene izvore, dok je Kremlj dobio veću kontrolu nad upravljačkom strukturom kompanije.

„Oni su samo olakšavali Kremlju da vuče sve konce ako to želi“, rekla je Ester Dajson, jedna od dve Amerikanke koje su dale ostavku kada je počeo rat. „Postalo je jasno da Kremlj ide dalje ka potpunoj kontroli kompanije“, dodaje ona.

Nakon invazije 24. februara, Putin je brzo potpisao zakon kojim je širenje „lažnih vesti“ o vojsci smatrano zločinom i zapretio novčanim, ali i zatvorskim kaznama do 15 godina.

Ono što je 2014. bio problem kojim se može upravljati – odbraniti se od Kremlja i očuvati imidž nezavisnosti – u 2022. postaje kriza.

Aleksej Navaljni, ruski opozicioni lider koga je moskovski sud osudio na devet godina zatvora, napisao je na Tviteru: „Ne zaboravite da glavni propagandista rata uopšte nije televizija, već ruski tehnološki gigant „Jandeks“.

Kompanija je na optužbe da širi dezinformacije odgovorila da joj je ruski zakon vezao ruke, te da želi da sačuva egzistenciju svojih zaposlenih i interese svojih investitora.

Svesni da je Kremlj preuzeo potpunu kontrolu nad drugim ruskim gigantom VKontaktom, ekvivalentom Fejsbuka u Rusiji, rukovodioci Jandeksa pažljivo povlače poteze i zabrinuti su da bi se nešto slično moglo i njima dogoditi.

„Rukovodioci su mislili da sve dok kontrolišu Jandeks pretraživač, korisnici mogu da pronađu kredibilne vesti o ratu iz inostranstva“ objašnjava dr Bunina, uz napomenu da Rusija još uvek nije Kina.

Ali to je bila previše optimistična procena.

Za sada, rukovodioci Jandeksa kažu da im je glavna briga da nastave sa inovacijama dok srce kompanije ostaje u Rusiji, odsečeno od zapadne tehnologije.

„Od rata, stavili smo sve naše inicijative i obustavili naše usluge na globalnom nivou“, rekao je Bointon.

Oko 2.500 zaposlenih su napustili kompaniju, a tempo odlaska iz kompanije, kako tvrdi dr Bunine, se ubrzava.

Jandeks je dodatno opterećen rastućom podelom između zaposlenih koji su ostali u Rusiji i onih izvan nje, što otežava čak i razgovor, a saradnju čini praktično nemogućom. Oni unutra zabrinuto odbijaju da razgovaraju o ratu, držeći se IT-ja, dok oni koji su otišli​ ne žele ništa više da imaju sa svojom rodnom zemljom.

„Bilo da odete ili ostanete, ovo su sada previše različiti svetovi koji se ne razumeju“, rekao je gospodin Krasilščik. „Ne radi se samo o Jandeksu. Jandeks je kao Rusija u malom.“

(BBC, New York Times, Forbes)

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend