25. dec 2017.

AFP: Novo oružje Kremlja – širi se strah

Posle izbora Donalda Trampa za predsednika SAD, Bregzita ili katalonske krize, Kremlj je optužen za mešanje u te događaje.

Sada se širi strah od novih oružja Moskve – hakera, internet „trolova“ i medija koje kontroliše, ocenjuje agencija Frans pres.

Prve optužbe su se pojavile 2016, posle hakerskih napada na servere američke Demokratske partije, a višestruko su umnožene posle izbora Trampa, s navođenjem brojnih alata korišćenih u interesima Kremlja.

Frans pres navodi da su pored „nezaustavljivih“ ruskih hakera koji rade za tajne službe u okviru sajber-ratovanja sada na delu i televizijske reportaže, članci na internetu i viralne objave na društvenim mrežama u kojima se objašnjavaju stavovi Moskve i prikazuju manjkavosti i igra na podele u zapadnim demokratijama.

U za sada poslednjoj epizodi sage koja je bacila senku na Trampovu vladu, medijska kuća RT, optužena da prenosi propagandu Kremlja u inostranstvu, primorana je da se u SAD registruje kao „strani agent“.

Nekoliko nedelja ranije je Tviter zabranio RT i ruskoj agenciji Sputnjik da dele sponzorisane objave, a istovremeno su Fejsbuk i Gugl obećali da će se boriti protiv „dezinformacija“ iz Moskve

Pretnje su svepriustne – Madrid je zabrinut zbog „manipulacija“ koje su tokom katalonske krize stizale iz Rusije, britanski analitičari u Bregzitu vide znake ruskog uticaja, a strah od mešanja na izbore, od Nemačke do Francuske, raste, navodi Frans pres.

Sam Kremlj odgovara da su to „histerične“, „smešne“ i „neosnovane“ optužbe koje se hrane u „rusofobnoj“ klimi. Za Moskvu, konkretni dokazi se još uvek čekaju.

Shvatajući da je izgubila „medijski rat“ tokom kratkotrajnog sukoba s Gruzijom u leto 2008, Rusija je učinila mnogo na razvijanju svoje „meke moći“. Najviše je uloženo u razvijanje medija na više stranih jezika: televizije Raša tudej (Russia Today), koja je postala RT, i agencije Sputnjik.

Te dve medijske ruke Kremlja u inostranstvu imaju zvanični cilj da predstave tačku gledišta Moskve, pre svega u spornim temama, kao što su Sirija ili Ukrajina.

„Rusija mnogo troši na rat informacijama i stalno uvodi nove igrače. U prednosti je“, rekao je za Frans pres Andrej Soldatov, glavni urednik sajta agentura.ru, specijalizovanog za obaveštajne poslove.

Tokom 2014. u ruskim medijima se saznalo za još jedno, veoma tajno, oruđe uticaja – „fabriku trolova“ u Sankt Peterburgu. Zvaničnog imena Agencija za istraživanje interneta, ovo društvo, koje je prema pisanju medija povezano s obaveštajnim službama, održava hiljade lažnih naloga na društvenim mrežama da bi putem njih uticalo na javno mnjenje.

U prvo vreme korišćeni za ciljeve unutrašnje politike, „trolovi“ su, prema nekim izvorima, od 2015. preusmereni na stvaranej nesloge u SAD, predstavljajući se kao pristalice jedne ili druge strane, čak organizujući proteste ili šireći lažne informacije na internetu.

Prema rečima eksperta za bezbednost i istraživača na praškom Institutu za međunarodne odnose Marka Galeotija, delovanje Kremlja tokom američke izborne kampanje nije imalo za cilj da „reši ko će biti u Beloj kući“ već da „nanese udarac legitimnosti američkoj vladi, njenom kapacitetu da dela i njenom jedinstvu“.

Zasad, međutim, moć ruskog uticaja i kapaciteti su ograničeni. Prema nekim američkim zvaničnicima, suma koju je Rusija potrošila na sadržaje vezane za američke izbore je minoran u odnosu na ukupno potrošena sredstva u tu svrhu.

Na primer, Rusi su pre i posle izbora na reklamiranje postova na Fejsbuku potrošili 100.000 dolara. Hilari Klinton i Donald Tramp su reklamiranje na toj društvenoj mreži platili 81 milion dolara. Hakeri, s druge strane, optuženi su da su napadali američku Demokratsku partiju, pokret Emanuela Makrona u Francuskoj, moćnu američku Agenciju za nacionalnu bezbednost (NSA) pa čak i Svetsku anti-doping agenciju.

Andrej Soldatov ipak smatra da je uspeh Kremlja u informacionom ratu prilično ograničen.

„Operacijama nisu dobijene velike stvari. Više je stvoreno buke nego što je Moskva imala koristi od njih“, naveo je on, dodavši ipak da veruje da će i druge države biti navedene da u budućnosti razvijaju slične tehnike.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend