AFP: Novo oružje Kremlja – širi se strah

Sada se širi strah od novih oružja Moskve – hakera, internet „trolova“ i medija koje kontroliše, ocenjuje agencija Frans pres.

Prve optužbe su se pojavile 2016, posle hakerskih napada na servere američke Demokratske partije, a višestruko su umnožene posle izbora Trampa, s navođenjem brojnih alata korišćenih u interesima Kremlja.

Frans pres navodi da su pored „nezaustavljivih“ ruskih hakera koji rade za tajne službe u okviru sajber-ratovanja sada na delu i televizijske reportaže, članci na internetu i viralne objave na društvenim mrežama u kojima se objašnjavaju stavovi Moskve i prikazuju manjkavosti i igra na podele u zapadnim demokratijama.

U za sada poslednjoj epizodi sage koja je bacila senku na Trampovu vladu, medijska kuća RT, optužena da prenosi propagandu Kremlja u inostranstvu, primorana je da se u SAD registruje kao „strani agent“.

Nekoliko nedelja ranije je Tviter zabranio RT i ruskoj agenciji Sputnjik da dele sponzorisane objave, a istovremeno su Fejsbuk i Gugl obećali da će se boriti protiv „dezinformacija“ iz Moskve

Pretnje su svepriustne – Madrid je zabrinut zbog „manipulacija“ koje su tokom katalonske krize stizale iz Rusije, britanski analitičari u Bregzitu vide znake ruskog uticaja, a strah od mešanja na izbore, od Nemačke do Francuske, raste, navodi Frans pres.

Sam Kremlj odgovara da su to „histerične“, „smešne“ i „neosnovane“ optužbe koje se hrane u „rusofobnoj“ klimi. Za Moskvu, konkretni dokazi se još uvek čekaju.

Shvatajući da je izgubila „medijski rat“ tokom kratkotrajnog sukoba s Gruzijom u leto 2008, Rusija je učinila mnogo na razvijanju svoje „meke moći“. Najviše je uloženo u razvijanje medija na više stranih jezika: televizije Raša tudej (Russia Today), koja je postala RT, i agencije Sputnjik.

Te dve medijske ruke Kremlja u inostranstvu imaju zvanični cilj da predstave tačku gledišta Moskve, pre svega u spornim temama, kao što su Sirija ili Ukrajina.

„Rusija mnogo troši na rat informacijama i stalno uvodi nove igrače. U prednosti je“, rekao je za Frans pres Andrej Soldatov, glavni urednik sajta agentura.ru, specijalizovanog za obaveštajne poslove.

Tokom 2014. u ruskim medijima se saznalo za još jedno, veoma tajno, oruđe uticaja – „fabriku trolova“ u Sankt Peterburgu. Zvaničnog imena Agencija za istraživanje interneta, ovo društvo, koje je prema pisanju medija povezano s obaveštajnim službama, održava hiljade lažnih naloga na društvenim mrežama da bi putem njih uticalo na javno mnjenje.

U prvo vreme korišćeni za ciljeve unutrašnje politike, „trolovi“ su, prema nekim izvorima, od 2015. preusmereni na stvaranej nesloge u SAD, predstavljajući se kao pristalice jedne ili druge strane, čak organizujući proteste ili šireći lažne informacije na internetu.

Prema rečima eksperta za bezbednost i istraživača na praškom Institutu za međunarodne odnose Marka Galeotija, delovanje Kremlja tokom američke izborne kampanje nije imalo za cilj da „reši ko će biti u Beloj kući“ već da „nanese udarac legitimnosti američkoj vladi, njenom kapacitetu da dela i njenom jedinstvu“.

Zasad, međutim, moć ruskog uticaja i kapaciteti su ograničeni. Prema nekim američkim zvaničnicima, suma koju je Rusija potrošila na sadržaje vezane za američke izbore je minoran u odnosu na ukupno potrošena sredstva u tu svrhu.

Na primer, Rusi su pre i posle izbora na reklamiranje postova na Fejsbuku potrošili 100.000 dolara. Hilari Klinton i Donald Tramp su reklamiranje na toj društvenoj mreži platili 81 milion dolara. Hakeri, s druge strane, optuženi su da su napadali američku Demokratsku partiju, pokret Emanuela Makrona u Francuskoj, moćnu američku Agenciju za nacionalnu bezbednost (NSA) pa čak i Svetsku anti-doping agenciju.

Andrej Soldatov ipak smatra da je uspeh Kremlja u informacionom ratu prilično ograničen.

„Operacijama nisu dobijene velike stvari. Više je stvoreno buke nego što je Moskva imala koristi od njih“, naveo je on, dodavši ipak da veruje da će i druge države biti navedene da u budućnosti razvijaju slične tehnike.