21. avg 2021.

RTS krije cenu po kojoj je Žeželjevom Kuriru prodao prava za emitovanje serija

Prvi put u istoriji televizije u Srbiji igrane serije “Vruć vetar“, “Policajac sa Petlovog brda“, “Selo gori, a baba se češlja“, “Priče iz radionice“, “Vojna akademija“ i druge koje je novcem građana producirala Radio-televizija Srbije (RTS) mogu se gledati i na nekoj privatnoj televizijskoj stanici. Licencna prava za emitovanje popularnih serija čije su snimanje najvećim delom finansirali pretplatnici Javnog servisa i ostali poreski obveznici, ustupljeno je kablovskoj televiziji Kurir, a detalji tog ugovora javnosti nisu poznati.

Odgovor na pitanje zbog čega i pod kojim uslovima se dogodio taj presedan potražili smo od predsednika Upravnog odbora Radio-televizije Srbije Branislava Klanščeka, koji se ljubazno odazvao našem pozivu, uz obećanje da će to pitanje koliko već sutradan postaviti nadležnima iz Javnog servisa.

„Postoji ugovor između Televizije Kurir i Radio-televizije Srbije po kojem RTS ustupa licencna prava za emitovanje igranih serija televiziji Kurir po zvaničnom cenovniku“, preneo nam je Klanšček odgovor koji je dobio u Takovskoj 10.

Na naše pitanje da li možemo da dobijemo na uvid taj cenovnik, Klanšček nas je uputio na PR službu Radio-televizije Srbije.

“Na Javnom servisu su mi rekli da ja kao predsednik Upravnog odbora ne bi ni trebalo da odgovaram na ta pitanja, tako da je najbolje da se obratite PR službi. Taj cenovnik je usvojio Upravni odbor u ranijem mandatu i on bi trebalo da bude javno dostupan. Generalno smatram da bi rad RTS-a trebalo da bude potpuno transparentan i dostupan bez ikakvih ograničenja. Zdušno radim na tome da RTS postane jedan transparentan servis građana, ali to je veliki sistem u kojem se stvari ne menjaju preko noći“, naglasio je Klanšček.

Sagovornik portala N1 napominje da je još na prvoj sednici Upravnog odbora postavio pitanje zašto RTS više nema svojih produkcija.

“Ne postoji ništa više, sve su to raznorazne produkcije (…) Imate jedan sistem koji ima studija, čitavu infrastrukturu, kamere, tehniku… i onda se pojave neke druge produkcije. Silni novci se daju za to. Čak su i muzičke emisije spoljna produkcija. RTS koji ima tri orkestra – narodni, džez i simfonijski – dovodi ljude sa strane da sviraju u studiju. To su neke stvari koje su potpuno van pameti“, konstatuje Klanšček.

Na zid ćutanja na Javnom servisu nailazio je i filmski reditelj Želimir Gvardiol, donedavni član Programskog saveta RTS-a, koji u razgovoru za portal N1 kaže da je kao član Odbora pokušavao da sazna kako se dolazi do igranih serija, pogotovo onih eksterne produkcije.

“Tu veliki novac izlazi, niko živ ne zna koliko. Maltene mi je skrenuta pažnja da ne čačkam puno jer bukvalno može glava da ode. Probao sam da saznam i kako se događa da neko sa strane dođe na RTS i dobije milion-dva evra za neko snimanje. Ko to potpiše, ko to odobrava? Ali i za to glava leti…“, slikovito je opisao Gvardiol sa čime se susretao na Javnom servisu.

„Nemoj sad to, gotovo je, pare su već potrošene…“

Kada smo se bivšem članu Programskog saveta RTS-a požalili da ne uspevamo da dođemo do podataka o ceni koja je plaćena za pravo emitovanja serija koje je producirao Javni servis, čuli smo obeshrabrujuću konstataciju:

“To nikad nećete saznati, verujte“.

Svoj stav Gvardiol potkrepljuje ličnim iskustvom sa postavljanjem, kako kaže, neugodnih pitanja na Javnom servisu.

“Kad god sam pokušao da saznam koliko košta serija i kako se dobija, svi su gledali u patos, zavese… Nikakav odgovor nikad nisam dobio. Programski savet nema nikakve ingerencije, mi se uopšte nismo pitali za program. Mi smo bukvalno bili fikus. Ništa od onog što smo pisali Upravnom odboru, a kopija je uvek išla i generalnom direktoru, nikad nisu pročitali niti smo dobili odgovor. Primera radi, naš saziv Upravnog odbora zatekao je seriju ‘Nemanjići‘, pa sam ja na jednoj sednici podigao ruku i pitao koliko je to koštalo, koliko je bilo snimajućih dana, ko je odobrio scenario… i onda mi kolega iz Odbora kaže ‘nemoj sad to, gotovo je, pare su već potrošene…‘. Bio sam preglasan tada i odlučeno je da ne treba ni da pričamo o tome“, ispričao nam je Gvardiol.

U Izveštaju se navodi i da su ukupni troškovi i rashodi RTS-a u 2020. godini ostvareni u iznosu od 10,14 milijardi dinara.

Da je Gvardiol verovatno bio u pravu kada je rekao da nikad nećemo saznati finansijske detalje ugovora o ustupanju prava na emitovanje igranih serija između RTS-a i televizije Kurir, uverili smo se nakon što smo dobili pisani odgovor na upit koji smo poslali Javnom servisu.

Od rukovodstva RTS-a zatražili smo informaciju o finansijskim i ostalim uslovima ugovora o ustupanju licence za emitovanje serija koje je producirao RTS („Vruć vetar“, „Selo gori, baba se češlja“, „Vojna akademija“ i druge) na kablovskom televizijskom kanalu Kurir TV, uz pitanje da li bi i neka druga televizija mogla da sklopi ugovor sa Javnim servisom o emitovanju pomenutih serija pod istim uslovima kao i televizija Kurir.

Nadležne u Radio-televiziji Srbije zamolili smo i da nam omoguće uvid u zvaničan cenovnik kojim je regulisano pravo emitovanja igranih serija u produkciji Javnog servisa na drugim televizijskim stanicama.

“RTS je u dvojakoj poziciji, u skladu sa odredbama Zakona o javnim medijskim servisima, pored osnovne delatnosti on je obavezana i da se ponaša tržišno. Dakle, obaveza više u odnosu na privatne televizije. Komercijalna delatnost, između ostalog obuhvata i pravo prodaje licencnih prava za emitovanje medijskih sadržaja u meri i na način kojim se ne ugrožava obavljanje osnovne delatnosti“, piše u odgovoru na upit portala N1.

Kako je dalje navedeno u pisanom odgovoru, “RTS, na osnovu opštih akata ne može ni jednoj terestrijalnoj televiziji u Srbiji prodati pravo emitovanja svog programa, a ima pravo da u skladu sa svojim programskim interesima proceni kojim kablovskim televizijama može prodavati svoj program, vodeći računa da se vrednost programa u nejvećoj meri očuva“.

„Cenovnik o prodaji programskog sadržaja RTS-a, na predlog menadžmenta, donosi Upravni odbor i u njemu se nalaze cene ispod kojih službe RTS-a ne mogu prodavati program“, uredno piše u odgovoru na upit portala N1, ali famozni cenovnik za javnost i dalje ostaje potpuna nepoznanica.

Kurir TV: Sve je plaćeno u skladu sa cenovnikom RTS-a

Informaciju o visini naknade koju je Kurir TV platio Javnom servisu za pravo emitovanja igranih serija koje je producirao RTS pokušali smo da dobijemo i od televizije Kurir.

“Prava na emitovanje serija za koje ste izrazili interesovanje su plaćena u skladu sa cenovnicima RTS-a“, bilo je sve što su na tu temu imali da nam kažu u kompaniji Adria media grupa, u čijem sastavu posluje i Kurir TV.

Podsetimo, Kurir televizija počela je da radi 28. juna 2020. godine, a njen program se emituje isključivo putem Telekomovog IPTV-a i brenda Supernova. Adria media grupu je pre dve godine kupio Igor Žeželj, vlasnik i direktor firme Wireless media, u okviru koje posluje i firma Mondo Inc koja je vlasnik portala Mondo. Zbog saradnje koju je portal Mondo imao sa Telekomom, u javnosti se postavilo pitanje da li zapravo Telekom stoji iza kupovine Kurira.

Kako je portal N1 već pisao, iz zvaničnih podataka vidi se da je Žeželjeva firma pre kupovine Adria media grupe primila avansnu uplatu od oko 10 miliona evra na svoj račun, baš u godini kada je Telekom Srbija dao 17 miliona evra kratkoročnih avansa nepoznatim pravnim licima, iako su u ranijim godinama avansna plaćanja Telekoma bila čak četiri puta manja.

Detalji o kupoprodaji Adria media grupe nigde nisu zvanično objavljeni, ali prema saznanjima koja su objavili pojedini mediji, iznos transakcije je 25 miliona evra, i on će se uplaćivati u narednih nekoliko godina.

RTS u 2020. od takse zaradio 8,6 milijardi dinara

Radio-televizija Srbije u 2020. godini ostvarila je prihod od 13,5 milijardi dinara, navodi se u Izveštaju o poslovanju RTS-a za prošlu godinu, koji je dostupan na zvaničnom sajtu Javnog servisa.

Kako se navodi, prihod čine taksa za javne medijske servise 8,6 milijardi dinara, budžetska subvencija 1,7 milijardi dinara, prihod od marketinških i komercijalnih aktivnosti 2,9 milijardi dinara, finansijski prihodi 26 miliona dinara, ostali prihodi 153 miliona dinara i namenske donacije 35 miliona dinara.

 

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend