18. avg 2017.

Tanjug: Vlada Srbije nas ne finansira

Objavljujemo odgovor direktorke Novinske agencije Tanjug Branke Đukić na današnji tekst Cenzolovke „Tanjug dobio od države novac na konkursu za koji Beta i Fonet nisu ni znali“

U odgovoru se kaže:

„Kao što smo objasnili, čini se već bezbroj puta, ni Vlada Republike Srbije, niti njena ministarstva ne finansiraju Tanjug, niti ima bilo čega spornog u zaključenom ugovoru između Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i Tanjuga.

Reći da Tanjug ‘dobija’ novac iz budžeta z usluge i proizvode koje pruža, kao što ste vi to naveli u tekstu, isto je što i reći da Vlada finansira i ‘daje’ (čitaj poklanja) novac prodavcima kancelarijskog materijala, mobilnim operaterima, prodavcima goriva, automobila, molerima… ili bilo kome drugom čije proizvode ili usluge koriste državni organi, a po osnovu javnih nabavki.

I vrednost ugovora koji ste naveli je data sa uračunatim PDV-om, valjda da bi ostavio jači utisak u konstrukciji o ‘basnoslovnom’ izdavajanju para poreskih obveznika za potrebe Tanjuga.

Poziv za nabavku koji je raspisalo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave je bio javan!

To znači da je objavljen na svim mestima gde zakon to zahteva, a naručioci nisu dužni da vuku za rukav ponuđače da im dostave ponudu.

Ne želimo da ulazimo u obrazlaganje zašto je Ministarstvo postavilo uslove koje je postavilo, ali se pitamo – da li bilo ko može da zamisli novinsku agenciju koja nema 5 novinara ili 3 fotografa!?!

Možda bi za potrebe Ministarstva adekvatno bilo snimanje u niskoj rezoluciji ili fotografisanje amaterskom opremom?!?

Navodi o drakonskim uslovima ‘koje može da ispuni samo Rojters’ ne zaslužuju komentar.

Kada ste od nas tražili odgovor sa koliko državnih organa imamo zaključene ugovore, mi smo Vam precizno i odgovorili – sa tri ministarstva (istina, omaškom smo propustili da navedemo i Kancelariju za Kosovo i Metohiju, dakle, ukupno sa četiri).

Ali, taj podatak ste mogli, a možete i sada, i sami da pronađete na adekvatnim internet stranicama.

Kad biste se zaista pozabavili nepristrasnim istraživanjem mogli biste i da proverite sa koliko ministarstava i drugih državnih organa imaju zaključene ugovore privatne novinske agencije čije ste čelne ljude pozvali da opširno komentarišu tender na koji se nisu ni javili, a kako sami kažu mogli su, da su znali, a nisu znali, iako je bio javni, a o da su znali – ne bi ni hteli…

Mi odgovorno tvrdimo da imaju najmanje isto ili više takvih ugovora.

Podsetićemo Vas takođe da Tanjug, za razliku od drugih novinskih agencija, ne učestvuje na konkursima za sufinansiranje projekata u oblasti javnog informisanja, što je značajan izvor prihoda, a na koje se naši konkurenti redovno javljaju i prihoduju značajne sume – ne kažemo, kao vi, da dobijaju novac, odnosno – da im neko poklanja, jer to nije poklon.

Ali, sve ovo je bespredmetno, jer, što je jasno iz ovog teksta i komentara sagovornika, stvar i nije ni u ovom javnom pozivu, ni u predviđenim uslovima, o tome da li su znali za javni poziv, a nisu hteli, a i da su znali, ne znaju da li bi i hteli…

Privatne novinske agencije zahtevale su do pre dve godine da država ukine subvencije Tanjugu, ‘da bi se obezbedila ravnopravnost na tržištu’.

Država je ukinula subvencije Tanjugu pre dve godine.

Sada Tanjug ‘živi’ samo na tržištu, za razliku od druge dve privatne agencije.

Šta sad ne valja? Tržište? Konkurentnost? Uslovi? Javni konkursi? Ko ih je video, a ko nije?…
Kako stvari stoje, jedino što bi, izgleda, odgovaralo je da se ukine – ili Tanjug ili – tržište, pošto i jedno i drugo smetaju.

Realno, ništa od ovoga se ne uklapa u sliku o Tanjugu kao tobož privilegovanom korisniku novca budžeta Republike Srbije, kojim „potapa“ svoju konkurenciju, pa ni ne očekujemo da se ovim pozabavite“, kaže se u odgovoru Branke Đukić.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend