09. avg 2016.

Erdoganova giljotina za novinare

Posle neuspelog vojnog udara zatvoreno je više od 130 medijskih kuća i pritvoreno 20 zaposlenih zbog sumnje da su povezani sa Fetulahom Gulenom

U čistkama koje su usledile posle neuspelog vojnog puča u Turskoj na udaru su se našli mnogi novinari i mediji za koje se sumnja da su podržavali islamskog ideologa Fetulaha Gulena koga optužuju da je iz Pensilvanije povlačio konce u pobuni protiv vlade. To izaziva zabrinutost, ne samo u zemlji, nego i u svetu jer je to ozbiljan nasrtaj i na slobodu izražavanja i na položaj novinara.

U Turskoj su posle 15. jula, kada je pokušan vojni udar, zatvorene 132 medijske kuće: 46 nacionalnih i lokalnih listova, šesnaest TV stanica, 23 radio-stanice, petnaest magazina, tri novinske agencije, 29 izdavačkih i distributivnih kuća. Na toj listi su se našli tiražni listovi kao što su „Zaman”, „Taraf”, „Bugun”, kao i poznate TV stanice Kanal turk, Samajloglu, Bugun…

U nekim listovima, kao što je „Zaman” – doskoro ubedljivo najtiražniji dnevnik u zemlji (650.000 primeraka) – u martu je uvedena prinudna uprava, a sada je usledio završni obračun. Pritvoreno je više novinara, dok je glavni urednik Ekrem Dumanli pobegao u SAD da bi izbegao hapšenje.

U zemlji je u poslednjih petnaest dana pritvoreno 17 urednika i novinara koji su navodno imali konkretnu ulogu u pripremanju vojnog udara. To neće biti konačan broj pošto se traga još za dvadesetak novinara. U strahu od progona neki su pobegli iz zemlje. Među pritvorenima su u Turskoj poznata pera: Šahin Alpaj, Nazli Ilidžak, Ali Bulač, Hilmi Javuz.

Mediji su poslednjih godina često bili na udaru vlastodržaca, ali sadašnje čistke se ne pamte. „Novinari se ne hapse zbog pisanja nego zbog saradnje i podrške koju pružaju teroristima”, fraza je kojom je predsednik Erdogan ranije, a i sada, objašnjavao progone onih koji žive od pera. Oni poslednjih dana stradaju zbog „teroriste” Gulena, a ranije su progonjeni zbog kurdskih separatista.

Novinari nisu izuzetak. Posle puča i uvođenja vanrednog stanja, vlada je odlučila da se u svim strukturama oslobodi pristalica Gulenovog civilnog pokreta „Hizmet”, koji, kako se zvanično tvrdi, ima svoje ljude svuda: u policiji, pravosuđu, vojsci, privredi, u medijima. U toku su čistke, koje bi, upozorava lider opozicije Kemal Kiličdaroglu, lako mogle da se pretvore u „lov na veštice”.

Najnoviji progoni izazvali su zabrinutost u međunarodnim organizacijama koje se bore za slobodu medija: Fridom hausu i Komitetu za zaštitu novinara. Pokušaj puča se osuđuje, ali istovremeno se upozorava da to vladi ne daje odrešene ruke da se poigrava sa vladavinom prava.

„Demokratski izabrane vlade moraju biti zaštićene, ali one treba da poštuju slobodu medija i da podržavaju novinare u borbi za jačanje demokratije. Pozivamo vladu( u Ankari) da obezbedi pluralističku debatu, različite stavove i bezbednost novinara”, izjavila je predstavnica OEBS-a za slobodu medija Dunja Mijatović.

U OEBS-u su i ranije više puta reagovali zbog progona medija u Turskoj koja, kako se ističe, prednjači u svetu po broju novinara koji završavaju iza rešetaka. Na društvenim mrežama njima se često preti smrću, dok su se neki našili na optuženičkoj klupi pod izmišljenim optužbama da podržavaju terorizam, kaže Dunja Mijatović.

U Evropskoj uniji su takođe zabrinuti zbog poslednjih čistki u turskim medijima i pozivaju Ankaru da poštuje osnovna prava i slobode.

„Turska kao zemlja kandidat za ulazak u EU treba da teži najvećim demokratskim standardima, uključujući i medijske slobode”, upozorila je Maja Kocijančič, predstavnik EU za štampu.

Udari na medije nisu izuzetak. Predsednik Erdogan će, kako se procenjuje u opoziciji, neuspeli puč pokušati da iskoristi da se oslobodi protivnika u drugim službama i da još više učvrsti svoje pozicije. On na kraju planira da umesto parlamentarnog uvede predsednički sistem vladavine. Posle 15. jula na udaru se našlo tri hiljade viših i nižih oficira, među kojima je i 140 generala i admirala od kojih su doduše mnogi već bili u penziji. U zaveri nije učestvovao nijedan član sadašnjeg Generalštaba niti komandanti elitnih jedinica, što na Zapadu i dalje potpiruje sumnje da je udar možda bio režiran. Za dvadeset dana otpušteno je ili suspendovano 66.000 ljudi u javnim službama, većinom u obrazovanju, policiji i žandarmeriji. Istražni postupak je pokrenut protiv dve hiljade sudija i tužilaca, u pritvoru je 18.000 ljudi. Na udaru se našao čak i bivši fudbaler Hakan Šukur, legenda „Galatasaraja”, poslanik, koji je pobegao u SAD da bi izbegao suđenje jer je kritikovao Erdogana. Ove brojke, kako se procenjuje, neće biti konačne pošto se čistke nastavljaju.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend