08. jun 2016.

Godinu i po dana istražitelji ubistva Ćuruvije nisu znali da ga je Služba pratila. Za to saznali iz medija

599707_slavko-curuvija-foto-dalibor-danilovic_fDo objavljivanja dosijea „Ćuran“ u oktobru 2000, policajci koji su istraživali ovaj zločin nisu znali da je RDB pratio Ćuruviju, rekao pred Specijalnim sudom Slaviša Sovtić, jedan od inspektora koji su učestvovali u istrazi, koji kaže da je „gotovo sigurno“ Državna bezbednost, ili neki njen deo, učestvovala u ovom ubistvu

Slaviša Sovtić, policijski inspektor koji je učestvovao u različitim fazama istrage o ubistvu novinara Slavka Ćuruvije, izjavio je, svedočeći danas u Specijalnom sudu, da je „gotovo siguran da je DB imala određenu ulogu“ u tom ubistvu.

Sovtić je objasnio da je to, na osnovu svog znanja i stručnosti, zaključio iz činjenice da su pripadnici Devetog (pratećeg) odeljenja beogradskog centra Resora državne bezbednosti bili prisutni na licu mesta neposredno pred ubistvo.

Za organizaciju ubistva Ćuruvije, 11. aprila 1999. godine, u pasažu koji je vodio ka njegovom stanu u Svetogorskoj ulici broj 35, optuženi su bivši načelnik RDB Radomir Marković i bivši načelnik beogradskog centra RDB Milan Radonjić.

Pripadnik rezervnog sastava tog resora Miroslav Kurak, koji je u bekstvu, optužen je kao neposredni izvršilac, dok je Ratko Romić, u vreme ubistva glavni obaveštajni inspektor Druge uprave Resora državne bezbednosti, optužen da je drškom pištolja udario po glavi Branku Prpu, koja je u vreme ubistva bila sa Ćuruvijom.

Istražitelji nisu znali za praćenje Ćuruvije

Slaviša Sovtić je ispričao da je 1999, kao inspektor Trećeg odeljenja Gradskog SUP-a Beograd, učestvovao u istrazi o ubistvu, ispitujući Ćuruvijine komšije, prijatelje, kolege i poslovne partnere.

„Bio sam jedan od mlađih inspektora tada“, rekao je Sovtić. On je rekao da nije siguran, ali da je istragu u tom trenutku vodio Milisav Spasojević, koji je, kao i bivši pomoćnik načelnika RDB Franko Simatović, trebalo danas da svedoči, ali se nije pojavio.

Sudsko veće i javnost će ostati uskraćeni za objašnjenje svrhe i sadržaja tri telefonska razgovora koje je, kako je utvrđeno u istrazi, Franko Simatović na dan ubistva Slavka Ćuruvije vodio sa Miroslavom Kurakom

On je objasnio da tada on sam ništa posebno o ubistvu nije otkrio. Policija, kaže, nije znala ništa o učešću RDB u ovom zločinu, sve do objavljivanju u štampi dosijea „Ćuran“, poslednjeg dana oktobra 2000. godine. Bio je to zvanični izveštaj RDB o praćenju Ćuruvije na dan ubistva. Posle toga je policija, prema Sovtićevim rečima, zatražila informacije od državne bezbednosti, a dobili su službene beleške sa izjavama pripadnika Devetog odeljenja.

„Dozvoljeno je kasnije, nakon uočenih nepodudarnosti izjava članova pratećeg odeljenja, da se obave svi razgovori sa onima koji su tog dana pratili Ćuruviju“, dodao je Sovtić.

Iz tih izjava policija je saznala za prisustvo belog golfa koji je, prema optužnici, vozio Romić, u okolini mesta ubistva tokom praćenja Ćuruvije, potvrdio je ovaj svedok.

Sudija Snežana Jovanović, koja predsedava sudskom veću, nije dozvolila ispitivanje ovog svedoka o sadržaju onoga što je saznao tokom učešća u službenoj istrazi, pa o samim iskazima svedoka koje je saslušavao nismo saznali ništa.

Već u novembru te godine, MUP je formirao grupu „Poskok“, koja je trebalo da rasvetli zločine koji su dovođeni u vezu sa upravo zbačenim režimom Slobodana Miloševića. Sovtić je prebačen u „Poskok“, ali nije radio na slučaju Ćuruvija, već na pokušaju atentata na Vuka Draškovića na Ibarskoj magistrali. Za istragu o ubistvu Ćuruvije bili su zaduženi Dragan Karleuša, Zlatko Kesić i Rodoljub Milović, koliko je Sovtić uspeo da se seti.

Sa istragom o ubistvu vlasnika Dnevnog telegrafa i Evropljanina ponovo je došao u kontakt za vreme akcije „Sablja“ 2003. godine, posle ubistva premijera Zorana Đinđića. Tada su uhapšeni i Radonjić, Romić i Kurak, a ispitivao ih je upravo Sovtić. Pretresena je i kuća Miroslava Kuraka u Borči, rekao je Sovtić. On, opet, nije govorio o sadržaju tih razgovora, jer o tome nije mogao biti ispitivan.

„Dozvoljeno je kasnije, nakon uočenih nepodudarnosti izjava članova pratećeg odeljenja, da se obave svi razgovori sa onima koji su tog dana pratili Ćuruviju“, dodao je Sovtić

Na pitanje Zore Nikodinović Dobričanin, zastupnice Radonjića i Romića, zašto su oni tada ipak pušteni, a protiv njih nije bila podneta krivična prijava, Sovtić je rekao da ne zna, jer nije on o tome odlučivao.

„Verovatno u tom momentu nije bilo dovoljno dokaza za krivičnu prijavu“, rekao je Sovtić.

Ratko Romić je pitao Sovtića da li se seća da je tada pristao na poligrafsko ispitivanje, pod uslovom da ga, ako prođe poligraf, puste kući iz pritvora (uhapšen tokom akcije „Sablja“) i da na poligraf nije pristao samo zato što je Sovtić to odbio da obeća, svedok je rekao da se seća i da je tako bilo.

Romić je dodao da je posle toga odbio da odgovara na pitanja Sovtića zato što se on „ponašao bahato“ i da je pokazivao „vidan animozitet prema Službi“. Posle svega je, kako kaže Romić, zamenjen inspektor koji ga je ispitivao.

Posle akcije „Sablja“, Sovtić nije imao veze sa istragom o ubistvu sve do kraja 2013. godine, kada je formirana Komisija za istraživanje ubistava novinara. On je, kao tadašnji načelnik Službe za borbu protiv organizovanog kriminala, postao član te komisije.

Objasnio je da Komisija nije ispitivala svedoke, već je samo prosleđivala podatke o osobama koje su se njoj javljale tvrdeći da imaju informacije o ubistvu, radnoj grupi koja se time bavila u okviru MUP-a.

Simatović nije došao ni treći put

Svedok Franko Simatović, koji je u vreme ubistva bio pomoćnik načelnika RDB, ni treći put se, uprkos sudskom poziv, nije pojavio pred sudom, a kako stvari stoje, neće se ni pojaviti. U sud je, naime, u ponedeljak stiglo pismo njegovih advokata, koji su objasnili da Simatović ne može da svedoči jer je to protivno pravilima Haškog tribunala, pred kojim treba da bude obnovljen postupak protiv Simatovića zbog zločina protiv čovečnosti počinjenih tokom ratova u kojima se raspala Jugoslavija.

Tako će sudsko veće i javnost ostati uskraćeni za objašnjenje svrhe i sadržaja tri telefonska razgovora koje je, kako je utvrđeno u istrazi, Simatović na dan ubistva Slavka Ćuruvije vodio sa Miroslavom Kurakom.

Sudija Snežana Jovanović, koja predsedava sudskom veću, nije dozvolila ispitivanje svedoka Sovtića o sadržaju onoga što je saznao tokom učešća u službenoj istrazi, pa o samim iskazima svedoka koje je saslušavao nismo saznali ništa

Takođe nećemo, osim onog što je Simatović već rekao u istrazi, saznati više o susretu Milorada Ulemeka i Radomira Markovića u Simatovićevoj kancelariji, nekoliko dana pre ubistva. Ulemekova tvrdnja da je Marković tada pokušao da naruči jedno ubistvo, a da je Ulemek kasnije zaključio da je meta trebalo da bude Ćuruvija, jedan je od ključnih elemenata optužnice.

Zastupnici oštećenih i advokati odbrane, osim advokata Radomira Markovića Vladimira Marinkova, koji je tražio da prethodno vidi podnesak Simatovićevog advokata, složili su se da Simatovićev iskaz iz istrage treba pročitati, a da nema mnogo smisla insistirati na tome da se on pojavi na sudu samo zato da bi rekao da ne može da svedoči.

Zamenik tužioca za organizovani kriminal Milenko Mandić nije bio spreman da se o ovom predlogu odmah izjasni, pa mu je sudsko veće za to ostavilo rok od pet dana, posle čega će sud o svemu ovome doneti odluku.

U sudnici se danas nije pojavio ni Milisav Spasojević, jedan od policijskih inspektora koji su učestvovali u istrazi o ubistvu Ćuruvije. Problem je što je tužilac poziv prosledio MUP-u, čiji je Spasojević bio radnik. Spasojević je u međuvremenu otišao u penziju, a u MUP-u, izgleda, nemaju njegovu sadašnju adresu! Tužilac bi u istom roku od pet dana trebalo i da smisli kako će da reši ovu situaciju.

Sudsko veće je još jednom odbilo predlog braniteljke Ratka Romića i Milana Radonjića Zore Nikodinović Dobričanin da njeni klijenti budu pušteni iz pritvora.

Suđenje se nastavlja 4, 5. i 6. jula, kada bi trebalo da svedoče Miroslav Marković, novinar Politike ekspres i autor teksta „Ćuruvija dočekao bombe“, kojim je praktično najavljeno ubistvo, Đorđe Martić, tadašnji glavni urednika Ekspresa, i novinar Milovan Brkić.

POLICAJAC NE MOŽE DA IZVODI ZAKLJUČKE

„Ne samo ovaj svedok već i brojni drugi izjašnjavaju se o okolnostima koje nemaju nikakve veze sa ubistvom Slavka Ćuruvije. Nas ne interesuje da li je neko radio u UBPOK-u, POSKOK-u ili nečem drugom, a postavljaju mu se brojna pitanja u vezi toga“, rekao je novinarima advokat Slobodan Ružić, zastupnik porodice Ćuruvija.

Upitan šta misli o tome što je ovaj svedok optužio RDB za ubistvo Slavka Ćuruvije, Ružić je rekao:

„To su stvari nedozvoljene u krivičnom postupku, ne može policajac da izvodi zaključke.“

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend