11. sep 2014.

Pobijanje Legijinog iskaza

legijaTužilac u optužnici navodi da je optužnicu protiv Radomira Markovića podigao na osnovu izjave Milorada Ulemeka koju je Ulemek dao 8. januara 2014. U toj izjavi Ulemek tvrdi da je 29. ili 30. marta 1999. obavešten preko Centra veze, koji se nalazio u blizini Leposavića na Kosovu, a u kojem je načelnik bio Milorad Bracanović, da ode u Beograd i da se javi načelniku RDB Radomiru Markoviću.

Tvrdi da mu je poziv iz tog operativnog Centra prenet radio-vezom koju je on imao u svom komandnom vozilu. Tvrdi da je u Beograd doleteo helikopterom, a da su ga operativci odvezli u sedište Službe koje se tada nalazilo u zgradi II Uprave u Ulici kneza Miloša, gde je u kancelariji Franka Simatovića zatekao načelnika Markovića. Da je njihovom razgovoru koji je trajao oko dva sata prisustvovao i Franko Simatović. Da je nakon što je referisao o stanju na Kosovu, Marković pozvao Slobodana Miloševića da bi mu preneo saznanja dobijena od Milorada Ulemeka. Da su nakon toga zajedno, on i Marković izašli u hodnik gde ga je Marković pitao da li mogu pripadnici JSO da izvrše fizičku likvidaciju jednog lica, čiji identitet nije otkrio. Da mu je Ulemek objasnio da je trenutno njegovo prisustvo na Kosovu neophodno, da pod komandom ima 600 boraca i da iz tog razloga ne može da prihvati taj zadatak.

Ulemek dalje navodi da je po povratku na Kosovo imao obavezu da se svaka dva-tri dana javlja načelniku Markoviću i da mu referiše o stanju na Kosovu. Da se javljao satelitskim telefonom na direktan telefon u Štabu RDB, a da mu se najčešće na telefon javljala sekretarica. Da je prilikom jednog od tih javljanja, nakon 10-20 dana od njihovog razgovora u Beogradu, rekao Markoviću da sada može da prihvati onaj zadatak, a da mu je Marković odgovorio da je to završeno.

Tužilac konstatuje da je iz kasnijeg sleda događaja utvrđeno da se radilo o Slavku Ćuruviji. Na te okolnosti su svedočili Milorad Bracanović i Franko Simatović. Milorad Bracanović je dao izjavu 13. februara 2014. Tom prilikom je rekao da se od 21. marta 1999. nalazio na Kosovu, u Štabu JSO koji se nalazio u selu Sočanica u blizini Leposavića.

Da je u tom operativnom Centru imao i Centar veze, ali da su krajem marta ili početkom aprila bile prekinute sve telefonske veze na Kosovu.

Svedok Bracanović navodi i da Centar veze u Sočanici nije imao komunikaciju sa Jedinicom koja se nalazila na terenu. Da često nije ni znao gde se nalazi Jedinica, da Centar veze u Jedinici nije imao komunikaciju sa štabovima, već samo sa operativnim sastavom Jedinice. Da u Sočanici nisu imali satelitski telefon, da u to vreme nije imao nijedan kontakt sa načelnikom RDB, da nije znao telefon načelnika Štaba u Beogradu, da ne zna da li je Milorad Ulemek komunicirao sa načelnikom RDB, da nije čuo da je Ulemek za vreme bombardovanja leteo helikopterom za Beograd, da je, on misli, maja meseca dolazio za Beograd pred jednu veliku akciju na Kosovu, da su tom prilikom išli terenskim vozilom i da se tada Štab RDB nalazio na Senjaku.

Franko Simatović dao je izjavu 5. marta 2014. Izjavio je da se za vreme rata bavio elektronskim izviđanjem. Da je bombardovanje bilo zakazano za 24. mart 1999, pa se iselio iz zgrade II Uprave, koja se nalazila u Ulici kneza Miloša, da je Jedinica za specijalne operacije – JSO naredbom ministra policije Vlajka Stoiljkovića u julu 1998. izuzeta iz službe Državne bezbednosti i premeštena pod jurisdikciju ministra policije u Štab u Prištini. Da je tom naredbom isključeno svako komandovanje Jedinicom od strane načelnika RDB. Sa Ulemekom je imao saradnju u vreme kada je načelnik Službe bio Jovica Stanišić, a da početkom bombardovanja krajem marta 1999. nije imao kontakt sa Miloradom Ulemekom i da se ne seća da su pričali, da je moguće da ga je video, a moguće i da ga nije video. Da nije čuo da je Ulemek 29. ili 30. marta doleteo sa Kosova u Beograd helikopterom i da 28, 29. ili 30. marta 1999. godine sigurno nije prisustvovao sastanku na kojem su bili Milorad Ulemek i Radomir Marković u zgradi II Uprave u Ulici kneza Miloša jer on u to vreme u toj zgradi nije ni imao kancelariju. Takođe je izjavio da se satelitskim telefonom „NERA“, koji su svojevremeno bili kupljeni za Službu u Americi i koji je funkcionisao preko američkog satelita, ne može ostvariti veza sa bilo kojim drugim telefonom osim sa satelitskim iste vrste pa se zato ne može koristiti u privatne svrhe. Iz izjava ova dva svedoka nedvosmisleno proizilazi da Milorad Ulemek ne govori istinu.

Interesovanje javnosti

Optužnica za ubistvo Slavka Ćuruvije podignuta je 9. juna ove godine, nakon gotovo šestomesečne istrage, a 24. jula, odlukom Specijalnog suda, vraćena na dopunu. Nekadašnji načelnik Resora državne bezbednosti Radomir Markoviću i trojica bivših pripadnika RDB terete se da su organizovali kriminalnu grupu i da su po nalogu N.N. lica isplanirali i izvršili Ćuruvijino ubistvo u aprilu 1999. zarad očuvanja tadašnje vlasti. Postupku prethodi jednogodišnji rad Komisije za istinu o ubijenim novinarima na čelu sa Veranom Matićem, i dugogodišnje veliko interesovanje javnosti.

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Send this to a friend