07. nov 2016.

Politikino treće oko Miroslav Lazanski

miroslav_lazanski_mcBio jednom jedan Miroslav Lazanski. Decenijama je radio kao novinar, a oduvek su ga privlačile uniforme, te je postao vojnopolitički komentator.

Prema nekima i eskpert.

Priča se da je izveštavao sa raznih ratišta poput iračko-iranskog, bosansko-hercegovačkog, avganistanskog, čečenskog…reklo bi se ima iskustva i zna o čemu piše.

Naročito, ako ne vladate temom, a gledate Miroslavljev nastup koji je puca od samopouzdanja. A ponekad i neznanja.

Tako je ovaj mačo militant među novinarima, uspeo da ovih dana stane rame uz rame sa kolegama iz nesrećnog “Nedeljnika” koji su objavili izmišljeni intervju sa Donaldom Trampom i u paklu Sirije napravi razgovor sa mrtvim čovekom. Iz Bosne.

Taj razgovor je Politika nekritički objavila kao glavnu priču na naslovoj strani izdanja od petka 4. novembra i ekskluzivno ušla u neslavnu istoriju “ozbiljnih” svetskih medija.

Specijalni izveštač najstarijeg lista na Balkanu iz Sirije, ovako je započeo svoju natprirodnu priču.

Zovu ga Ćelo, ime mu je Ismet Bajramović, bio je pre rata u BiH specijalac jedinice MUP-a u Sarajevu, jedinicu su zvali „vikićevci”.” Posle je bio u Avganistanu, pa u Iraku, sada je u Siriji. Nešto radi za UN, dobar je čovek, ali ga u Damasku ipak zovu Ćelo CIA. Uz čaj, jer Ćelo ne pije kafu, dao mi je „obaveštajnu” pripremu za put u Alepo.

Kako piše Lazanski u tekstu romantičnog naslova “Valter iz Zenice brani Alepo” ovaj dobar čovek mu je pomogao da što bezbednije prođe kroz linije fronta širom Sirije, nesebično prenoseći iskustva iz Damaska, Alepa, Homsa, Darije i dalje, usmeravajući ga da u jednom komadu stigne do odredišta….Što je Miroslav na kraju i uspeo

Reklo bi se da je u pitanju neki dobroćudni bosanaski ratni veteran, samo problem je što je ovaj rođeni Sarajlija mrtav osam godina, odnosno od kada se ubio pucnjem u slepoočnicu.

Nažalost, Lazanski u tekstu nije otkrio kojim tehnikama je uspeo da razgovara sa rahmetli Ćelom.

Niti je otkrio kako se Ćelin duh odlučio da ode u Siriju, i što je još važnije, kako uspeva da ratuje i kako ga je angažovao UN.

Na ova pitanja, još uvek nema odgovora, ali za očekivati je da će mačo Miroslav to razjasniti kad se vrati iz Sirije… Ako je uopšte tamo.

No, šalu na stranu, novinarski veteran je ovog puta napravio nekoliko ofsajda, pokazao zavidnu neinformisanost i što se kaže, “ispao glup u društvu”.

Pomenuti Ismet Bajramović Ćelo poznat je kao jedan iz ekipe kriminalaca koja je bila veoma važna u prvm danima odbrane opkoljenog Sarajeva.

Njegovo ime zna gotovo svako u Bosni, a i šire, i svakako bi trebalo da zna i ekspert za vojna pitanja za koga se izdaje Lazanski.

Primera radi, Ćelo je bio jedan od onih koji su odbili napad niških specijalaca 2, maja 1992 godine na Skenderiji u jednom od najkrvavijih dana tokom opsade grada.

Kao i većina kriminogene ekipe 1993. godine sklonjen je sa komandnih pozicija vojne policije, a posle ranjavanja prebačen je na lečenje u inostranstvo Ankonu i to uz dozvolu Radovana Karadžića lično za transport.

Razlog tome je kažu u Sarajevu činjenica da se Radovanov sin Saša, pre rata družio sa Ćelom.

Što bi se reklo VIP osoba ratnog Sarajeva, ali to su nepoznate činjenice za Lazanskog koji kako stoji u njegovoj radnoj biografiji izveštavao iz Bosne i Hercegovine.

Ako ništa o tome mogao da pita, kako stoji na Wikipediji svoju tetku Biljanu Plavšić, veoma dobro upućenu o dešavanjima na terenu tih godina.

Čak je i njegovo samoubistvo, iako godinama posle rata, bilo događaj o kome su izveštavali svi mediji u regionu.

To obaveštenom Lazanskom nije bilo poznato, pa je kako stvari stoje naseo na (odličnu) foru bosanskog dobrovoljca, koji ga je dugo, dugo vozio.

A i što ne bi, kada je pokazao legendarno neznanje, proporcionalno samopouzdanju koje seje u javnim nastupima.

S tim što je ovog puta, mačo Miroslav ušao u istoriju novinarstva zajedno sa sve Politikom kao prvi čovek koji je uradio intervju sa mrtvim čovekom i to na naslovnoj strani.

Nebo je granica.

p.s.
A za Miroslava još jedna informacija, ako još neki put čuje nadimak Ćelo.
U Sarajevu je postojao još jedan Ćelo, Ramiz Delalić, takođe kriminalac, ali mnogo manje poštovan u gradu, osumnjičen da je ubio srpskog svata što je bio povod za dizanje barikada te nesrećne 1992. godine.
I taj Ćelo je mrtav, s tim što je ubijen godinu dana pre samoubistva.
Da zna ako naleti na njega negde oko Alepa.

 Foto: Medija centar Beograd 

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend