Projektno finansiranje medija (ni)je legalizovalo korupciju?

„Komisije u kojoj su većinu činili predstavnici odabranih medijskih udruženja raspodelile su novac građana Srbije sopstvenim udruženjima, tako da se niko ne ljuti i da svi budu namireni“, navodi se u saopštenju.

„Novac lokalnih samouprava, posle gašenja lokalnih medija, po istom ključu, ortački i bratski biće raspodeljen medijskim kućama koje su članice udruženja i asocijacija koje većinski odlučuju o raspodeli novca građana Srbije“, ocenjuje SINOS.

„Novac lokalnih samouprava, posle gašenja lokalnih medija, po istom ključu, ortački i bratski biće raspodeljen medijskim kućama koje su članice udruženja i asocijacija koje većinski odlučuju o raspodeli novca građana Srbije“, ocenjuje SINOS.

Prema tim podacima, Udruženje novinara Srbije dobilo je 2,67 miliona dinara, Nezavisno društvo novinara Vojvodine 2,21 miliona dinara, a Nezavisno udruženje novinara Srbije 1,2 miliona dinara.

Asocijacija medija dobila je 1,93 miliona dinara, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija 1,99 miliona dinara, a Agencija Fonet, čiji je vlasnik i predsednik UO Asocijacije medija 2,16 milion dinara.

Agencija Beta, koja je članica Asocijacije medija, dobila je 2,53 miliona dinara, Savet za štampu, čija je predsednica UO i predsednica UNS dobio je 1,91 miliona dinara, a Lokal press 916.000 dinara.

Kako se dodaje, pored sukoba interesa i odobravanja novca za projekte koje su podnele njihove asocijacije i udruženja, „namirene“ su i medijske firme koje su u vlasništvu porodice ministra odbrane Bratislava Gašića, pa su tako firma ADD Production i „Zona plus“, koje su u vlasništvu sina i supruge, na konkursu dobila 768.000, odnosno 900.000 dinara.

Dodaje se da je za seriju o filantropiji Fond B92, čiji je osnivač Veran Matić, „medijski ekspert koji je odlučivao o projektima i jedan od najbližih saradnika državnog sekretara za informisanje u Ministarstvu kulture Saše Mirkovića“, dobio nešto manje od četiri miliona dinara.

Potpuno je jasno, navodi se, zašto je Ministarstvo kulture i informisanja zakonom i podzakonskim aktima onemogućilo da u komisijama za dodelu projekata participiraju predstavnici Sindikata novinara Srbije i Profesionalnog udruženja novinara Srbije, organizacija koje su upozoravale na negativne posledice loših zakonskih rešenja.

Koalicija medijskih i novinarskih udruženje i Asocijacija medija: Članovi komisija potpuno autonomni

Koalicija medijskih i novinarskih udruženje i Asocijacija medija saopštili su danas da su na konkursu Ministarstva kulture i informisanja za sufinansiranje medijskih sadržaja njeni predstavnici u nezavisnim komisijama radili potpuno autonomno i nisu bili izloženi nikakvim uticajima i pritiscima, ni Ministarstva, niti onih koji su ih predložili. U zajednčkom saopštenju Koalicije (NUNS, UNS, NDNV, ANEM i Lokal pres) i Asocijacije medija naveli su da su zajedničkim dogovorom delegirali svoje kandidate za komisije, bez uticaja i bilo kakvih intervencija predstavnika vlasti.

„Za članove komisija birani su stručni ljudi sa profesionalnim ugledom, koji su odluke donosili rukovodeći se svojom savešću i znanjem, kvalitetom predloga projekata i njihovom usaglašenošću sa zakonski definisanim javnim interesom u sferi informisanja“, navodi se u saopštenju Koalicije medijskih i novinarskih udruženja i Asocijacije medija

„Za članove komisija birani su stručni ljudi sa profesionalnim ugledom, koji su odluke donosili rukovodeći se svojom savešću i znanjem, kvalitetom predloga projekata i njihovom usaglašenošću sa zakonski definisanim javnim interesom u sferi informisanja“, navodi se u saopštenju.

Kako se navod, problemi na koji su nailazili jesu, pre svega, u sferi kvaliteta predloženih projekata, kao i nekih proceduralnih propusta, koje je moguće otkloniti u narednom periodu.

Koalicija i Asocijacija podsetile su da je projektno finansiranje medijskih sadržaja u javnom interesu, propisano novim Zakonom o javnom informisanju i medijima, bio je jedan od ključnih zahteva novinarskih udruženja i medijskih asocijacija u reformi medijskog zakonodavstva.

Prema njima, neophodno je da celokupan proces dodele javnih sredstava za sufinansiranje medijskih sadržaja bude u potpunosti transparentan, što podrazumeva kontrolu i ne isključuje kritike, ali se ne sme dozvoliti da mogući propusti sam ovaj proces dovedu u pitanje.

Model sufinansiranja javnog interesa u sferi informisanja putem nezavisnih komisija od ključnog je značaja za budućnost medija i medijskog profesionalizma u Srbiji, navodi se u saopštenju.

Dodaje se da su debata i kritičko preispitivanje praktične primene konkursnih procedura uvek dobrodošli, jer predstavljaju važnu kariku u dugogodišnjim nastojanjima novinarskih udruženja i medijskih asocijacija da se odnos države i medija učini što transparentnijim i inkluzivnijim.

U saopštenju se navodi da su u 2015, koja je u stručnoj javnosti već nazvana „prelaznom“ ili „eksperimentalnom“ za sprovođenje novih medijskih zakona, unapred očekivani pojedini problemi i propusti u postupku konkursnog sufinansiranja medijskih sadržaja kroz nezavisne komisije, u skladu sa javnim interesom, kao jednom od ključnih reformskih procesa.

Cilj je da se, posle ovogodišnjeg iskustva, ti problemi temeljno analiziraju i otklone i ceo postupak podvrgne evaluaciji, kako bi se, u dogovoru sa Ministarstvom kulture i informisanja, pronašla rešenja koja će ga unaprediti, piše u saopštenju.