01. nov 2016.

UNS: Bez kazni za ubistva i napade na novinare

Povodom 2. novembra, Međunarodnog dana borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima, Udruženje novinara Srbije (UNS) sa žaljenjem ističe da u Srbiji veliki broj odgovornih za napade na novinare i medijske radnike nije kažnjen, a za mnoge od njih nije pokrenuta ni istraga. UNS podseća da je čak 39 novinara i medijskih radnika koji su radili za srpske redakcije, među kojima su Slavko Ćuruvija, Milan Pantić, Dada Vujasinović i žrtve bombardovanja RTS-a, ubijeno, kidnapovano, nestalo ili izgubilo život pod nerasvetljenim okolnostima, u periodu od 1991. do kraja 2001. godine

Samo na Kosovu i Metohiji od avgusta 1998. do septembra 2000. godine ubijeno i nestalo sedam novinara i medijskih radnika, a ni u jednom slučaju nisu pronađene njihove ubice i kidnaperi.

UNS ističe da ni posle skoro 10 godina od pokušaja ubistva novinara „Vremena“ Dejana Anastasijevića 2007. godine odgovorni nisu pronađeni i kažnjeni. Više od godinu dana nisu pronađeni ni napadači na Ivana Ninića, kao ni odgovorni za prebijanje urednika FoNeta Davora Pašalića 2014. godine.

Podsetimo, Odbor za zaštitu ljudskih prava Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 18. decembra 2013. godine usvojio je predlog da 2. novembar bude Međunarodni dan zaštite novinara. Ovaj datum izabran je jer su na taj dan, 2013. godine, novinari francuskog Radija Frans internešnal (Radio France International) Žislen Dipon i Klod Verlon, ubijeni u Maliju.

Povezane priče

Po statistici Međunarodne federacije novinara (IFJ) ove godine je u svetu ubijeno 66 novinara na radnom zadatku.

„U proseku, samo jedno od 10 ubistava bude istraženo. Statistika napada na novinare je još gora. Vlade ne ispunjavaju svoju dužnost da procesuiraju napadače i ubice novinara i medijskih radnika“, navodi IFJ.

 Foto: unesco.org 

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend