Tanjug ne može više da radi osim onoga što je propisano Odlukom Vlade

Zamenik Registratora Registra medija Ružica Mačukat izjavila je danas da Novinska agencija Tanjug ne može više da radi, osim onoga što je propisano Odlukom Vlade, dok je državni sekretar Ministarstva kulture i informisanja Saša Mirković izrazio očekivanje da će privatizacija medija, uprkos kašnjenjima, biti završena u 2016. godini 

Tanjug je izgubio status pravnog subjekta i prestao da postoji po sili zakona, objasnila je Mačukat na panel diskusiji Asocijacije medija na temu „Privatizacija medija“.

Tanjug je osnovan zakona i prestao je da postoji kada je drugim zakonom propisano da zakon o osnivanju više ne važi, naglasila je Mačukat.

Prema njenim rečima, Tanjug ne može da bude izbrisan iz Agencije za privredne registre (APR), pa time ni iz Registra medija, dok pravni zastupnik firme, direktor Tanjuga, ne izvrši sve finansijske obaveze prema zaposlenima.

„Vidim da će Vlada Srbije, kao izvršni organ, morati u jednom trenutku da pozove direktora Tanjuga, kao pravnog zastupnika, i da ga pita da li je okončao poslove propisane Odlukom. Kada on podnese izveštaj, Vlada će u jednom trenutku doneti zaključak da su se stekli uslovi za podnošenje prijave za brisanje iz registra“,

Zamenik Registratora Registra medija Ružica Mačukat

Ona je istakla da APR nema ovlašćenja da pravnog zastupnika pita da li je isplatio te obaveze, već to može da uradi država Srbija.

„Vidim da će Vlada Srbije, kao izvršni organ, morati u jednom trenutku da pozove direktora Tanjuga, kao pravnog zastupnika, i da ga pita da li je okončao poslove propisane Odlukom“, predvidela je Mačukat.

„Kada on podnese izveštaj, Vlada će u jednom trenutku doneti zaključak da su se stekli uslovi za podnošenje prijave za brisanje iz registra“, smatra Mačukat.

Ona nema podatke o tome koliko se medija nije preregistrovalo ili nije upisalo u novi Registar, ali je ukazala da je to značajan broj.

Mačukat je podsetila da mediji koji nisu upisani u novi Registar neće moći da konkurišu za sufinansiranje medijskog sadržaja u javnom interesu, ali da, osim toga, za njih ne postoji nikakva druga sankcija.

Mirković je potvrdio da proces privatizacije medija kasni, ali je izrazio uverenje da će u 2016. država izaći iz vlasničke strukture medija.

On je izrazio žaljenje što na panel diskusiju o privatizaciji medija nisu mogli da dođu predstavnici Ministarstva privrede, jer je taj posao u njihovoj nadležnosti, posle gašenja Agencije za privatizaciju.

Skupština Srbije je usvojila Autentično tumačenje Zakona o javnom informisanju i medijima tako da su stvoreni uslovi da 17 medija, čiji kapital nije prodat na aukciji, budu privatizovani podelom kapitala zaposlenima bez naknade, napomenuo je Mirković.

On je naveo da i su za 34 medija sklopljeni ugovori o prodaji, a da je u slučaju 22 medija, od kojih je veliki broj u stečaju, obustavljena privatizacija.

Upitan o državnom kapitalu u dnevnim listovima Politika i Novosti, Mirković je odgovorio da je Politika bila među 17 zaštićenih preduzeća i da je sada taj spisak sužen na deset firmi.

On je izrazio očekivanje da će se država povući iz vlasničke strukture i Politike i Novosti u 2016. godini, napominjući da je u slučaju Novosti to manjinski udeo.

Mirković je naglasio i da je važno da država iz budžeta ne daje nikakva sredstva ni za Politiku, ni za Novosti.

Na pitanje predsednika Nezavisnog udruženja novinara Srbije Vukašina Obradovića ko je nadležan za sprovođenje medijskih reformi i kako je moguće da Tanjug sklapa ugovor sa CeSID i RTS o praćenju izborne noći, Mirković je odgovorio da je njegovo ministarstvo nadležno za sprovođenje reforme i da ne odustaje od tog posla.

On je, međutim, istakao da ne može da govori o poslovima iz nadležnosti drugih ministarstava i da se Ministarstvo kulture i informisanja zalaže za striktnu primenu Zakona o javnom informisanju i medijima.

Predsednik Upravnog odbora ANEM Milorad Tadić je ocenio da se krajem februara čeka konačan rezultat procesa privatizacije medija.

Tadić smatra da su se pojedini mediji koji su bili u procesu privatizacije inertno ponašali i da se njihovi rukovodioci nisu snašli.

Prema Tadiću, ANEM se od početka zalagao za privatizaciju medija, jer je smatrao da je potrebno da svi učesnici na tržištu imaju iste početne pozicije.

Direktor televizije MAG Miroslav Paunović, koji je i predsednik Upravnog odbora poslovnog udruženja „Nova mreža Srbije“, rekao je da to udruženje koje čini 12 regionalnih televizija očekuje da država kazni one emitere koji emituju piratski program.

On je ukazao i da „Nova mreža Srbije“ teško dolazi do oglašivača i da je jedan od problema u tome što država ne sankcioniše oglašavanje preko takozvanih prekograničnih kanala koji nisu u pravnom i poreskom sistemu Srbije.

Na debati je govorila i šef Medijskog odeljenja Misije OEBS u Srbiji Gordana Janković, koja je ukazala da se vladavina prava u Srbiji ne ostvaruje lako i da se stalno prave izuzeci u poštovanju zakona.

Tanjug ne postoji kao izdavač. Kako onda može da potpisuje ugovore o praćenju izbora, upitala je Janković, ilustrujući primer za svoje ocene o stanju vladavine prava u Srbiji.