Bivši pripadnici Službe tvrde da Fondacija Ćuruvija vodi medijski progon protiv njih, advokatica traži da sud odbaci tužbe

Danas je završeno suđenje Slavko Ćuruvija fondaciji po tužbama bivših visokih funkcionera Resora Državne bezbednosti (RDB) Milana Radonjića i Ratka Romića, kao i nekadašnjeg pripadnika rezervnog sastava Službe Miroslava Kuraka. Presuda će biti saopštena naknadno.

Ovo dugo očekivano ročište u procesu koji je pokrenut pre skoro dve godine, počelo je tako što je pred vratima prepune male sudnice, u kojoj je prvobitno trebalo da se održi glavni pretres po tužbama trojice bivših funkcionera RDB protiv Slavko Ćuruvija fondacije, ostalo 15-ak novinara, predstavnika različitih organizacija i ambasada.

Kada je videla da neće uspeti svi da uđu u sudnicu, u kojoj se već tada jedva stajalo, sudija Ljiljana Ilić je ročište, za koje se u sudu unapred znalo da vlada veliki interes medija i javnosti, prebacila u veliku sudnicu Drugog osnovnog suda u Katanićevoj ulici u Beogradu.

Danas su saslušani bivši visoki funkcioneri Resora Državne bezbednosti Milan Radonjić i Ratko Romić, kao i nekadašnji pripadnik rezervnog sastava Službe Miroslav Kurak.

Oni su tražili odštetu od po 500.000 dinara, za pretrpljeni duševni bol i povredu ugleda i časti, izazvanih saopštenjem Fondacije odmah nakon konačne presude Apelacionog suda u februaru 2024. godine, kojom su tužioci – pre toga dva puta prvostepeno osuđeni na ukupno 100 godina zatvora – pravosnažno oslobođeni odgovornosti za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije.

Romić, Radonjić i Kurak tvrde da su doživeli medijski progon

Gotovo četiri sata trajalo je ročište na kom su sva trojica naveli da se protiv njih vodi medijski progon.

„Posle dve presude Višeg suda, sud me nije nazvao ubicom, ni mene ni kolege, a onda sam doživeo da me Fondacija nazove ubicom”, rekao je Milan Radonjić, bivši načelnik beogradskog centra Resora državne bezbednosti, koji je bio optužen – pa oslobođen – za organizaciju ubistva, pošto je komandovao praćenjem novinara u danima pred zločin. On je dodao da je to saopštenje Fondacije napisano tendenciozno.

Radonjić je objasnio da je tokom postupka Slavko Ćuruvija fondacija izveštavala i pisala o slučaju ubistva Slavka Ćuruvije uvek koristeći pravni formulaciju poput „osumnjičeni“, „optuženi“ i „okrivljeni“  i da do tada nije imao primedbe, sve do donošenja pravosnažne presude kojom je oslobođen.

„Mene boli kao čoveka, oca i građanina ove zemlje da je Slavko Ćuruvija fondaciji bitnije da mi budemo na optuženičkoj klupi nego da se nađe ubica Slavka Ćuruvije”, rekao je Radonjić.

Slavko Ćuruvija fondaciju su, inače, osnovali sin i ćerka ubijenog novinara, Rade i Jelena Ćuruvija.

Radonjić: Ne idem sa porodicom nigde

Radonjić je o tom saopštenju Fondacije, zbog kog je kasnije podneo tužbu, čuo od članova porodice, prijatelja i rodbine.

„Nisam želeo da se vraćam u tu priču, da se podsećam, za mene je to užasna dugotrajna životna priča”, naveo je o i dodao da se plaši za ličnu egzistenciju i brine za porodicu. 

On je naveo da od oslobađajuće presude nijednom sa porodicom nije otišao do grada da se druži isključivo sa uskim krugom prijatelja.

„Otkada je objavljeno to na portalu Fondacije, ja ne idem sa porodicom nigde, možda sam jednom otišao i dva puta sa ćerkama u prodavnicu”, naveo je Radonjić i rekao da se druži sa veoma malim krugom ljudi i najužim krugom rodbine. 

„Nisam nikakav heroj, nisam ni kukavica, ali ja sa porodicom se ne viđam nigde van kuće, ne želim da izlazim napolje da ne dovodim porodicu u neprijatnu situaciju, da neko ne provocira ili mene da neko ne isprovocira, da ne pričam o nečemu drastičnijem, da ćerke gledaju”, naveo je Radonjić.

On navodi da su njegovi razlozi za tužbu to što se oseća povređeno i da se sve to koristi za njegov progon, za koji on ne vidi nijedan jedini razlog.

„Moji razlozi za tužbu su to što se osećam povređeno, osećam se izuzetno loše, posebno kada se sve ovo koristi za moj progon”, rekao je Radonjić. 

Medijski progon u svom izlaganju istakli su i Miroslav Kurak i Ratko Romić.

Romić: Ne proganjamo mi novinare, već obrnuto

Ratko Romić istakao je da se od 2014. godine protiv njega vodi hajka i satanizacija, a da je sve kulminiralo kada je, kako on tvrdi, Fondacija njih trojicu etiketirala kao ubice novinara.

„Deset godina suđenja, 9 godina, 3 meseca i 6 dana sam proveo u pritvoru. Posle januara 2014. godine kreće pisanje članaka, analiza, feljtona kao hajka i satanizacija. Ovaj tekst se nalazi u širem kontekstu i pre i nakon tužbe sam označen kao oslobođeni ubica”, rekao je Romić, koji je tokom procesa za ubistvo Ćuruvije optužen da je pomagao izvršiocu ubistva. 

On je dodao da on redovno čita Cenzolovku i da to što napišu Slavko Ćuruvija fondacija i Cenzolovka, prenesu i drugi mediji i to dođe do šire javnosti.

„Oni navode da mi vršimo pritisak na novinare, a situacija je suprotna – vrši se progon Kuraka, Radonjića i mene, nas etiketiraju kao ubice novinara”, kaže Romić.

„Deo progona od strane Fondacije je stvaranje opšteg utiska u javnosti o mojoj nespornoj krivici, nevezano za prvostepenu oslobađajuću presudu”, rekao je Romić i zapitao se ko treba da ga oslobodi da bi Slavko Ćuruvija fondacija prihvatila da, kako on tvrdi, nema nikakve veze sa ubistvom novinara Slavaka Ćuruvije.

On navodi da se kod dela javnosti stvara sumnja da je on možda ipak ubica novinara, a sve to zbog pisanja Fondacije i medija koji prenose njihove tekstove. 

Romić je naveo da ga ljudi izbegavaju i pokazuju određenu rezervu.

„Etiketirajući me kao oslobođenog ubicu, ne samo da se nipodaštava odluka suda, već i moj profesionalni integritet u službi Resora Državne bezbednosti, gde sam bio visoki rukovodilac. Ujedno je ugrožen i moj lični integritet, dostojanstvo, ugled i čast”, naveo je Romić i dodao da nije uznemiren samo on, već i članovi njegove porodice.

Romić je naveo da ono što mu je posebno teško palo je da su očekivali da će nakon pravosnažne oslobađajuće presude Apelacionog suda u Beogradu prestati i medijski progon, ali da se to nije dogodilo. 

„Nama je cilj da se ovaj slučaj reši bez obzira što smo mi pravosnažno oslobođeni, pravo mesto je Tužilaštvo za organizovani kriminal”, navodi Romić.

Advokatica trojice tužilaca Zora Dobričanin Nikodinović, koja je kasnije pred novinarima navela i da je oslobađajuća presuda optuženih za ubistvo Ćuruvije njena „olimpijska medalja“, tokom procesa je insistirala na tome da se i dan danas objavljuju tekstovi koji govore o tome kako ove tužbe predstavljaju pritisak na medije.

Dostavila je sudu jučerašnju vest Cenzolovke o tome da je međunarodna organizacija koja se bavi medijskim slobodama Reporteri bez granica podržala Slavko Ćuruvija fondaciju pred ovo suđenje i podsetila na nekažnjivost zločina nad novinarima. Dobričanin Nikodinović, kao i njeni klijenti, insistiraju da ne žele materijalnu naknadu u ovom procesu ukoliko SĆF dostavi finansijski izveštaj koji pokazuje da bi kazne koje oni traže ugrozile njeno poslovanje.

Sva trojica tužilaca istakli su da tužbu nisu podneli kako bi se obogatili i da njihov motiv nije bio materijalne prirode.

Fondacija je neprofitna organizacija

Zastupnica odbrane Kruna Savović objasnila je da je Slavko Ćuruvija fondacija neprofitna organizacija.

„Cilj tužbe je da se podstakne da izveštavanje bude tačno, provereno, objektivno, istinito i nepristrasno”, naveo je Romić i dodao da treba i da se preuzme odgovornost za napisano.

Isto je izjavio i Miroslav Kurak, koji je inače bio u bekstvu dok je trajao proces za ubistvo Ćuruvije, u kome je bio optužen da je neposredni izvršilac ubistva. On je istakao da je njegov motiv da prestane medijska hajka.

„U svoje ime izjavljujem da ako Fondacija napiše veliko izvinjenje meni i članovima moje porodice zbog pretrpljenog bola i uvrede izazvanim njihovim tekstom, ja odustajem od tužbe i spreman sam da povučem zahtev za materijalnu nadoknadu”, rekao je Kurak.

Kurak je takođe za tekst zbog kog je tužio Fondaciju saznao od članova porodice.

„Mnogo gore sam se osećao kada su mi oni rekli, jer znam kako na njih to utiče. Bio sam povređen, razočaran i ljut. Svi su me u okruženju pitali da li je istina i da li sam ja stvarno oslobođen”, rekao je u svom iskazu Kurak.

On je naveo da to što pored prvostepene oslobađajuće presude njega nazivaju ubicom je bezobrazluk i zlonamernost. 

„Moje dete ide u školu i mi imamo neobično prezime, bilo je izloženo ruganju druge dece da joj je otac ubica i zlikovac”, rekao je Kurak pred sudom. 

Sudija je utvrdila da niko od tužilaca nije uputio demanti, niti je stupio u kontakt sa bilo kim iz Slavko Ćuruvija fondacije u vezi sa ovim saopštenjem. Oni su sami izjavili da im to nije ni palo na pamet, a njihova advokatica da je ona donela takvu odluku. 

Kurak je objasnio da se vodio činjenicom da je pravnosnažna oslobađajuća presuda dovoljan demanti, da ne misli da bi njegov demanti bilo šta promenio, pa zato pravdu traži pred sudom.