RTS najveći oglašivač u tabloidima, za pet godina ugovori vredni 780 hiljada evra

Osim kroz projektno sufinansiranje, javne nabavke za oglašavanje su još jedan put kojim novac iz naših džepova završava u rukama tabloida – medija koji dezinformišu i manipulišu javnost zarad interesa vlasti, kršeći svakodnevno Kodeks novinara Srbije.

Budući da su u pitanju mediji koji imaju režimsku podršku, veliki uticaj i veliku čitanost, atraktivni su i privatnim i državnim firmama za oglašavanje koji tako dolaze do najšire publike.

Tom logikom vodi se, po svemu sudeći, i RTS. Od 2020. godine do danas, javni servis je dodelio ugovore vredne više od 90 miliona dinara (oko 780.000 evra) izdavačima tabloida Informer, Srpski telegraf, Kurir i Mondo, Večernje novosti i Alo.

Najvredniji su ugovori sa kompanijom Mondo INC (izdavač portala Mondo a od 2023. i Kurira) – 28,2 miliona dinara (oko 240 hiljada evra) za reklamiranje programa na portalu Mondo i u štampanom izdanju Kurira. Ugovore vredne 24,7 miliona dinara (oko 210 hiljada evra) RTS je dodelio Večernjim novostima. Milionski su iznosi dodeljivani i ostalim tabloidima.

Ovi tabloidi nisu jedini mediji u kojima se RTS oglašava. Javni servis je od 2021. godine, prema podacima Uprave za javne nabavke, dodelio ugovore vredne ukupno više od 196 miliona dinara (oko 1,6 miliona evra) za oglašavanje i u Blicu, portalu Telegraf, magazinima Glorija, Story, Hello, Nedeljniku, Sportskom žurnalu, Politici, itd.

U tom periodu, najmanje ugovore dobili su portal Media Daily (120.000 dinara) i portal Danasa (1,8 miliona dinara).

 

RTS unapređuje imidž

U jednom obrazloženju Odluke o dodeli ugovora iz decembra 2025. godine, RTS je naveo da im je cilj „što kvalitetnija i efikasnija promocije svojih sadržaja, pozitivnog predstavljanja u javnosti i unapređenja korporativnog imidža“.

Kako biraju partnere kod kojih će se oglašavati? Osim čitanosti novina i posećenosti portala čijoj publici prezentuju svoje programe, bitan kriterijum su im i rezultati analize sadržaja koji se o RTS-u objavljuje u tim medijima. Na osnovu tih analiza sadržaja RTS zaključuje kako se izveštava o njima.

„Zadatak tih analiza je i da se utvrdi kolika je učestalost pojavljivanja komentara o RTS-u, ko su pošiljaoci poruka, šta su glavne kritičke primedbe, ko su lica koja se pojavljuju kao predmet kritike, šta je cilj komentara i koji se značaj pridaje tim komentarima, a sve u cilju ostvarivanja osnovne uloge RTS-a kao javnog medijskog servisa Srbije“, navodi RTS.

Drugim rečima, javni servis izdvaja velike količine novca da unapredi svoj imidž oglašavanjem u istim onim medijima koji taj imidž potkopavaju, na primer Informer. Ovaj tabloid neprimerenim i pristrasnim rečnikom kritikuje rad javnog servisa čim proceni da su svojim izveštavanjem na bilo koji način ugrozili vlast, recimo, time što su opoziciji ili studentima dali koji sekund duže u programu.

Na pitanja o etičnosti oglašavanja u neprofesionalnim prorežimskim medijima, kao i o ekonomskoj isplativosti ovih poslova, od RTS-a nismo dobili odgovore. Ostalo je nejasno i ima li uopšte potrebe za milionskim ugovorima za oglašavanje programa televizije sa nacionalnom frekvencijom čije programe ionako vidi ogroman broj ljudi – praktično svako u Srbiji ko ima TV u kući.

Naime, prema poslednjim podacima agencije Nielsen iz 2024. godine, RTS1 ima dnevni doseg od oko 2,5 miliona gledalaca, što ga čini najgledanijim TV kanalom u Srbiji. Iza njega su TV Pink (1,9 miliona gledalaca dnevno) i TV B92 (1,08 miliona gledalaca dnevno).