Veštačka inteligencija kao sudija: Objection AI novo oruđe bogataša za pritisak na novinare

Američki milijarder i suosnivač Pejpala Piter Til, tog decembra 2007. godine nije mogao da veruje šta čita.

„Piter Til je totalno gej, ljudi”, bio je naslov teksta na tabloidnom portalu Goker (Gawker) u kome je Til, protiv svoje volje i mimo svoje odluke, pred čitavim svetom autovan kao homoseksualac.

To su bile godine uspona digitalnih medija, trač rubrika i paparaca, a o pravu na privatnost javnih ličnosti nije se mnogo vodilo računa, naročito ako su te javne ličnosti bile gej, ili imale seks-snimak. Takve stvari su medijima garantovale ogromnu posetu i unosne ugovore s oglašivačima, pa im nije bio problem ni da plate pokoju odštetu onima koji su bili spremni da ulaze u višegodišnje sudske procese i izlažu se daljoj medijskoj pažnji.

Til na to nije bio spreman. Dok je gledao kako se stotine miliona ljudi izruguje njegovoj najdubljoj intimi, obećao je sebi: kad-tad će uništiti Goker.

Devet godina kasnije, u martu 2016. godine, rvač i medijska ličnost Teri Džin Bolea, poznatiji kao Halk Hogan, od sreće je plakao u sudnici. Upravo je dobio parnicu protiv Gokera zbog objavljenog seks-snimka na kome je Bolea bio sa ženom svoga prijatelja.

Tim sastavljen od najskupljih advokata bio je prezadovoljan obavljenim poslom – sud je dosudio astronomskih 140 miliona dolara odštete.

Za ovaj trač-portal to je bilo previše. Goker je ubrzo proglasio bankrot i propao.

Javnost će, međutim, ubrzo saznati da je prste u svemu ovome imao upravo Piter Til.

Udruženi poduhvat prevaspitavanja medija

U jesen 2009. godine, Piter Til je šetao kroz kampus Oksforda sa mladim i ambicioznim studentom prava Aronom D’Suzom (Aron D’Souza). Njih dvojica su se nešto ranije upoznala preko zajedničkog prijatelja.

„Ti si milijarder, mora da nemaš nikakvih problema”, našalio se D’Suza.

Til mu je odgovorio da itekako ima problema i to sa Gokerom, koji piše svašta o njemu. Priznao je da ne zna šta da radi, pošto ne želi da ih tuži i privlači još pažnje na sebe. D’Suza je odmah dobio ideju i izgovorio, kako je sam opisao, najbitnije reči u svom životu:

„A možda da nađeš nekog ko će ih tužiti umesto tebe? Kao neka vrsta proksi-rata”, predložio mu je, a Til je pitao samo koliko će biti potrebno vremena i para da se uništi Goker.

„Pet godina i deset miliona”, rekao je D’Suza.

Tako je i bilo. Kada je 2012. godine objavljen seks-snimak Halka Hogana, D’Suza je angažovao advokate i napravio strategiju, a Til tajno finansirao celu stvar sa 10 miliona dolara. Goker je četiri godine kasnije bio uništen. Mediji su to nazivali osvetom.

„Nije se radilo o osveti koliko o specijalnoj prevenciji”, rekao je Til Njujork Tajmsu u intervjuu iz maja 2016. godine, nakon što je otkriveno da je on bio tajni finansijer ovog sudskog procesa.

Specijalna prevencija je, inače, pravni termin koji podrazumeva zastrašivanje ili prevaspitavanje počinioca krivičnog dela kako ga ne bi ponovio.

„Ja mogu da se branim. Mnogi ljudi koje oni (mediji) napadaju nisu u mojoj kategoriji. Oni obično napadaju manje eksponirane, manje bogate ljude koji ne mogu da se brane. Čak i neko poput Halka Hogana, koji je milioner i poznata ličnost, nije imao resursa da ovo uradi sam”, rekao je Til.

Kako pomoći bogatašima da se odbrane od medija, a da ne potroše silne milione i godine na sud?

U aprilu ove godine, D’Suza i Til predstavili su svoje rešenje tog problema: Objection AI.

AI tribunal

Smatrajući da su sudovi spori, postupci preskupi, a fekt-čeking pristrasan, ova dvojica su odlučila da je vreme da se bogatim klijentima omogući brži, mada neformalni, pristup pravdi.

Objection AI je platforma na kojoj veštačka inteligencija, nakon što platite, procenjuje da li vas je neki medij oklevetao. D’Suza je osnivač, a Til jedan od glavnih finansijera.

Stvar funkcioniše tako što osoba koja smatra da ju je neki medij oklevetao, objavio laž ili narušio privatnost može da podnese prijavu preko ove platforme i dobije AI presudu u kratkom roku.

Naravno, uz novčanu naknadu. Pravda u svetu ovih milijardera tako postaje i brza i dostižna, po ceni od 2.000 do 15.000 dolara.

„Istina više nije u rukama izdavača. O njoj se sada presuđuje“, rekao je D’Suza. „Zahvaljujući napretku u oblasti veštačke inteligencije, svaki spor sada može biti rešen bez plaćanja advokata milionima.“

Proces započinje tako što tim istraživača – a na sajtu se navodi da su među njima bivši radnici CIA, FBI, pa i novinari – proverava navode, prikuplja dokaze i različite uglove. Kontaktira se i novinar da da svoje argumente i dokaze. Za one koji u ovome ne žele da učestvuju, to će na kraju biti otežavajuća okolnost.

Nakon što ljudski istražitelji završe posao prikupljanja informacija, navodno nezavisno i objektivno, veliki jezički modeli veštačke inteligencije, poput Chat GPT-a, Claude i Groka, analiziraju dokaze – isto tako navodno nezavisno i objektivno – i na kraju isporučuju presudu koja ostaje na uvid javnosti.

Presude, doduše, nisu pravno obavezujuće, osim ako se obe strane ne saglase da stvar ima pravnu težinu. Ipak, u najmanju ruku, moćnicima koji se ustreme na medije, AI presude mogu pomoći u PR kampanjama protiv novinara. Ono što im je bitno jeste da su brze i za njih jeftine.

„Samo novinari mogu da objavljuju presude bez adekvatnog procesa. Sa time je od danas gotovo”, rekao je D’Suza predstavljajući platformu.

„Proces za koji bi trebalo 5-10 godina na sudu, sada može da se završi za 72 sata.”

Nakon što dobiju AI presudu u svoju korist, zadovoljni klijenti mogu i da doplate određeni iznos da se presuda dodatno promoviše „kako bi se sprečile dezinformacije na društvenim mrežama”.

Njihovi klijenti čak i ne žele finansijsku odštetu, rekao je D’Suza u jednoj izjavi, koliko moralnu pobedu.

„Mnogi od njih samo žele PDF dokument koji mogu da pošalju svojim investitorima i porodici u kojem će pisati: ‘Nisam bio na Epstinovom ostrvu’.”

U momentu dok je sajt još uvek bio onlajn – a već u maju je privremeno stopiran radi „unapređenja” nakon reakcija javnosti – bilo je aktivno nekoliko „postupaka”. U njima se između ostalog većalo da li je Brižit Makron muškarac, da li je Tramp čestitao 50. rođendan Epstinu rečima „neka svaki dan bude još jedna predivna tajna”, kao i da li je tačna ili netačna tvrdnja Bernija Sandersa da je Netanjahu ratni zločinac.

Jedan postupak je bio i okončan. Tu je AI sud ustanovio da je CNN navodno slagao tvrdeći da kontroverzni američki podkaster Džo Rogan promoviše ivermektin, konjski antiparazitik, za lečenje ljudi.

Bogati naslednik koga je pet godina žuljao jedan tekst

Među aktivnim postupcima bio je i onaj koji je poslužio kao „pilot” slučaj, iskorišćen za lansiranje Objection AI platforme. To je ujedno bila i prva prijava koju je američki investitor Majkl Sakler (Michael Sackler) podneo protiv portala The Hollywood Reporter. Mučio ga je tekst star pet godina.

U njemu se problematizovalo kako Sakler, inače naslednik porodice koja je bila upletena u jednu farmaceutsku aferu (poznata kao OxyContin afera), pokušava da se predstavi javnosti kao „etički investitor” i filmski producent ne bi li se „oprao” od loše porodične reputacije. Sakler tada nije odgovorio na kritike niti navode iz članka, a kasnije je tvrdio – suprotno tvrdnjama novinara – da je sve rekao off the record (da nije dao dozvolu da ga se citira, prim. aut.).

Autor tog članka je bio novinar Geri Baum (Gary Baum), koji je nedavno dobio mejl od Objectiona i saznao da se Sakler „povampirio”.

U mejlu je stajalo da će AI tribunal pokušati da prosudi o istinitosti teksta iz 2021, kao i da će ishod „postupka” uticati na njegov „indeks časti”, skalu koja meri verodostojnost nečijeg rada. Baumu je ponuđeno da pruži dokaze.

„Na prvi pogled, Objection je delovao kao preki sud skrojen za bogate i ozloglašene tužioce, najnovija usluga u unosnom sektoru upravljanja reputacijom”, piše Baum.

Novinar nije bio zainteresovan da se bavi samim „postupkom”, ali jeste platformom na kojoj se ovaj parasudski spor protiv njega vodi. Pozvao je D’Suzu na intervju, a milijarder je pristao.

„Mnogi novinari su moćniji od milijardera. Ne mogu da vam objasnim koliko milijardera i direktora me je pozvalo u potpunom očaju, govoreći da im je život uništen zbog jednog članka”, rekao mu je D’Suza i napomenuo da većina tih moćnika nema nikakve veštine da se nosi s medijima, da nikad nisu ni hteli medijsku pažnju i da postoji velika neravnoteža moći. Zato je on tu da im pomogne protiv neodgovornih medija.

Ono što je Baumu na tom intervjuu bilo naročito zabrinjavajuće, kako sam opisuje, jeste D’Suzin odnos prema anonimnim izvorima – ovaj moćnik odbacuje anonimne izvore u potpunosti, smatrajući da za njihovo korišćenje nikad nema opravdanja.

Ilustrativan je primer nedavne tužbe direktora FBI-ja Keša Patela protiv magazina The Atlantic i novinarke Sare Ficpatrik. Patel traži 250 miliona dolara odštete zbog teksta o njegovim problemima sa alkoholizmom i nepredvidivim ponašanjem, koji je napisan na osnovu tvrdnji više od 20 anonimnih izvora iz FBI.

U intervjuu za Straight Arrow News (SAN) D’Suza je rekao da je ovakav spor idealan za rešavanje preko njegove platforme. Kako je rekao, „lako je sakriti se iza maske anonimnog izvora”, bolje je hrabro ustati i javno se izjasniti.

Isto tako rasuđuje i njegov Objection AI. Ukoliko novinar odbije da dostavi transkript razgovora s anonimnim izvorom ili otkrije njegov identitet, AI će to označiti kao otežavajuću okolnost. Samim tim, novinaru su radikalno smanjene šanse da dobije u ovom tobožnjem sudskom postupku.

„Sa druge strane”, primećuje novinar portala The Hollywood Reporter, „D’Suzi je prihvatljivo da njegovi klijenti tajno finansiraju ove postupke (jer identitet tužioca ne mora da bude objavljen, prim. aut.)”.

Baš onako kako je to činio i Piter Til u postupku protiv Gokera. Ali dok je to bio slučaj radikalnog kršenja Tilove privatnosti od strane tabloidnog medija, ovo što on i D’Suza sada pokušavaju više miriše na obračun sa legitimnim medijima čije se izveštavanje nekom milijarderu naprosto ne dopada.

Zatvori, progoni, ubistva, SLAPP… samo nam je AI sud falio

Objection AI nema nikakvu pravnu moć, bar zasad, niti je šira javnost doživljava ozbiljno. Bar zasad.

Ipak, s obzirom na to da najmoćniji ljudi sveta stoje iza platforme ili su voljni da koriste njene usluge, nije isključena mogućnost da ona postane moćno oruđe represije nad novinarima. Presude AI tribunala mogu se koristiti u PR borbama milijardera protiv medija, ili čak kao dodatni argument na pravim sudovima.

Tokom svoje kratke prve runde postojanja, platforma je dobila kritike javnosti, pre svega one koje se bave zaštitom medijskih sloboda.

Džesika Ni Mijalin iz Indeksa cenzure između ostalog navodi za portal Observer da je ovo „privatizovana cenzura”, i da Objection AI omogućava bogatim pojedincima da diskredituju novinare.

Fiona O’ Brajen iz Komiteta za zaštitu novinara smatra ovo „jezivim konceptom”, naročito s obzirom na trenutak u kome ovo dolazi. Ona naime podseća da, prema svim merenjima, u svetu rastu pritisci na novinare koji su zatvarani, progonjeni, podvrgnuti SLAPP tužbama, a prošle godine je 129 novinara i medijskih radnika ubijeno.