Šestoro novinara napustilo Srbiju zbog ugrožene bezbednosti: „To nije samo lična tragedija, već pokazatelj stanja demokratije“

Dodao je da je vlast možda i želela da on napusti zemlju.

„Jer ako me stave u pritvor zbog informacije, to bi stvorilo lošu sliku o maltretiranju novinara. Šta da učine nakon što su stvorili atmosferu linča osim da me zatvore? Neki iz bezbednosnih struktura misle da je planirano da me presretne na ulici jedan ili više batinaša i da TV Informer kaže da su to ‘pravdoljubljivi’ građani“, naveo je on.

U egzilu istraživački i lokalni novinari

Osim ova dva medijski veoma praćena slučaja, imena ostalih novinarki i novinara koji su morali da odu iz svoje zemlje, zabrinuti za sopstvenu bezbednost, javnosti nisu poznata.

Veran Matić, predsednik Upravnog odbora ANEM i član Stalne radne grupe za bezbednost novinara, kaže da neki od njih i ne žele da im se objave imena. Pojedini jer nastoje da normalno žive i rade, a drugi zbog specifičnih pravnih situacija u kojima se nalaze.

Prema rečima Matića, među tih šestoro su jedan istraživački novinar, jedna novinarka koja je bila izložena stalnim pretnjama i uvredama, jedan lokalni novinar koji je dobio pretnje smrću od lokalnog nasilnika kojem je suđeno i za ubistvo. U egzilu je i jedan novinar i profesor, koji je bio izložen višegodišnjim pretnjama i napadima na njega i porodicu.

„U jednom slučaju pretnje je upućivala osoba koja je već osuđivana za teška krivična dela, a koja se istovremeno pojavljuje kao nasilnik na skupovima vladajuće stranke. Žrtva je bio medijski radnik iz manjeg mesta, koji je prethodno fizički napadnut tokom lokalnih izbora, kada mu je razbijena kamera”, otkriva Matić.

Napominje da u ovu „šestorku“ nije uračunao Mentalno razgibavanje – Marka Stepanovića i Srđana Jankovića, koji emisiju rade iz Slovenije.

Matić navodi da brojni razgovori sa novinarima pokazuju da ima i onih koji bi želeli da odu, ali da to ne mogu da učine zbog porodičnih okolnosti, dece, brige o roditeljima ili drugih životnih obaveza.

„Pomenuo sam šest slučajeva u kojima sam neposredno učestvovao pružajući pomoć u procesu relokacije. Gotovo svi imaju zajedničke karakteristike: godinama su bili izloženi pretnjama smrću, ozbiljnim oblicima ugrožavanja bezbednosti i organizovanim kampanjama targetiranja, dok su počinioci ostajali nekažnjeni. Čak i kada bi došlo do identifikovanja ili privođenja osumnjičenih, dešavalo se da pobegnu, a da o tome ugroženi novinar ili novinarka uopšte ne budu obavešteni. Time je njihov osećaj nesigurnosti dodatno produbljen”, objasnio je Matić koji su bili motivi novinara da pobegnu iz Srbije.

On ističe da posebno zbrinjava što deca, supružnici i roditelji postaju sredstvo dodatnog zastrašivanja, iako nemaju nikakve veze są profesionalnim radom novinara koji su meta.

„Slučaj Radić prevazilazi sudbinu jednog čoveka“

Veran Matić navodi da pritisci na novinare nisu samo otvorene pretnje, već da je reč i o hibridnim oblicima progona – kombinaciji medijskih kampanja, institucionalnih pritisaka, ekonomskog iscrpljivanja, nadzora i pravne nesigurnosti. Tu kao primer navodi Aleksandra Radića.

“U slučaju vojnog analitičara i novinara Aleksandra Radića jasno se vidi kako taj mehanizam funkcioniše. Iskonstruisane optužbe, realna mogućnost dugotrajnog pritvora, medijski i bezbednosni nadzor nad članovima porodice, uključujući maloletno dete, nezakonito prikupljanje podataka, konstruisanje ‘dokaza’ i očekivanje dugotrajnog sudskog procesa predstavljaju dovoljno ozbiljne razloge da čovek zaključi da mu je jedini način da zaštiti sebe i porodicu – odlazak iz zemlje”, kazao je Matić.

On ističe da Aleksandar Radić nije samo vojni analitičar, već i novinar i dugogodišnji saradnik jednog od najuglednijih nedeljnika u Srbiji.

Ukazujući na saopštenje Višeg javnog tužilaštva u Beogradu o Radiću, Matić podseća da su u njemu navedeni delovi privatne komunikacije vojnog analitičara sa više novinara, pri čemu su objavljeni njihovi inicijali i drugi podaci koji omogućavaju identifikaciju.

„Takav pristup može proizvesti ozbiljan efekat zastrašivanja, ne samo za te novinare već i za mnogo širi krug ljudi koji svakodnevno komuniciraju sa izvorima i sagovornicima od javnog značaja”, kazao je sagovornik N1.

Kako to u praksi izgleda iskusila je novinarka N1. Ubrzo po objavljivanju saopštenja VJT u kojem se hronološki opisuje komunikacija između Radića i novinarke N1 S.K. uveče 15. marta, Informer je objavio tekst są naslovom „Ovo je novinarka N1 u prepiskama sa Radićem? Isplivali frapantni navodi” navodeći ime i prezime dopisnice N1 iz Novog Sada. Tom prilikom ne samo da je targetirana jedna novinarka, već je targetirana pogrešna, koja ima iste inicijale kao osoba iz saopštenja VJT.

„Jedna od osnovnih pretpostavki slobodnog novinarstva jeste pravo na slobodnu i poverljivu komunikaciju. Ukoliko novinari steknu utisak da njihova profesionalna komunikacija može postati predmet javne stigmatizacije, to neminovno proizvodi autocenzuru i narušava poverenje između novinara i njihovih izvora. Ovaj slučaj zato prevazilazi sudbinu jednog čoveka. On može imati dugoročne posledice po slobodu novinarskog rada u Srbiji”, upozorio je Veran Matić.

Studenti u egzilu, oni koji su ostali – maltretirani

Matić upozorava da odlazak šestoro novinarki i novinara iz Srbije nije izolovan događaj, već deo mnogo šire slike. On podseća da se duže od godinu dana u egzilu nalazi šestoro studenata i aktivista, koji su bili izloženi krivičnom progonu i političkim pritiscima. Njihove kolege koje nisu napustile zemlju mesecima su bile izložene maltretiranju, a neki su proveli i po nekoliko meseci u pritvoru, podsetio je Matić.

Dodaje da su posebno na meti advokati, koji su takođe „hapšeni, kriminalizovani, satanizovani”. Poslednji takav primer je advokat iz Valjeva Nikola Mirković, koji zastupa žrtve policijske brutalnosti pretučene na protestu 14. avgusta prošle godine u tom gradu. Godinu dana posle tih događaja, tužilaštvo ga tereti za napad na službeno lice na protestu.

„Veliki broj građana Srbije napustio je zemlju u poslednje dve godine zbog političkih, profesionalnih i egzistencijalnih pritisaka. Mnogi su trpeli ucene na radnim mestima, pritiske da podrže vladajuću stranku ili strah da će, ukoliko to ne učine, izgubiti posao, profesionalni integritet ili ličnu bezbednost… Kada je reč o novinarima, taj problem je vidljiviji zato što postoje organizacije koje prate napade na medije i pružaju podršku ugroženim kolegama. Ali, slični mehanizmi pritiska postoje i u mnogim drugim profesijama“, istakao je Matić.

On poručuje da odlazak novinara iz Srbije nije samo lična tragedija pojedinaca i njihovih porodica, već ozbiljan pokazatelj stanja demokratije, vladavine prava i slobode medija u zemlji.

„Društvo iz kojeg profesionalni novinari odlaze zato što ne mogu da budu bezbedni ili slobodni da rade svoj posao gubi mnogo više od nekoliko iskusnih ljudi – gubi sposobnost da kritički sagledava sopstvenu stvarnost“, zaključio je sagovornik portala N1.