Nikada ne smemo da delujemo kao žrtve“: Glas Šumadije sve glasniji uprkos napadima

„Bila sam kao isprženo jaje.“

Tako je novinarka Glasa Šumadije Jovana Ristić svojoj urednici Jovanki Nikolić opisala stanje u kom se našla tokom Prajd karavana u Kraljevu, kada su građani nezadovoljni ovim skupom gađali nju i druge kolege jajima.

Njen utisak je da je taj napad na njih bio orkestriran.

Ni za Glas Šumadije, a ni za Jovanu Ristić to nije bio prvi put.

Par meseci ranije, dok je snimala kolonu pristalica Srpske napredne stranke na skupu „Građani protiv blokada“ u Kraljevu, verbalno ju je napao stariji muškarac iz kolone, a potom i krenuo prema njoj, unoseći joj se u lice. Do fizičkog obračuna nije došlo zahvaljujući kolegama koji su stali između njih.

Urednica Jovanka Nikolić kaže da su novinari u Srbiji „na izvestan način oguglali“ na napade i ometanja dok rade.

„Naša redakcija ima interne bezbednosne procedure, ali kada se novinar nađe na terenu, mora da reaguje u trenutku“, objašnjava ona. U maju 2025. godine, bivšu novinarku ovog portala napala je žena koja je stajala za štandom Srpske napredne stranke, kod kragujevačke kafane „Balkan“ – prišla joj je, udarila stativ i oborila mobilni telefon.

Iz Srpske napredne stranke stigla je tvrdnja da ova žena nije njihova članica.

Ta novinarka više to nije – izašla je iz profesije.

„Odlučila je da izađe iz novinarskog posla. Ne bih da govorim u njeno ime, ali pažnja javnosti koju je taj napad izazvao za nju je bila jako stresna“, kaže Nikolić.

Informer pre Informera

Na meti napada nisu bili samo novinari – kroz režimskog „toplog zeca“ prošla je i sama urednica Jovanka Nikolić.

Zamenica predsednika Skupštine grada Anđelka Stojković optužila je početkom 2025. Glas Šumadije da predstavlja „jasnu pretnju državnosti i ustavnosti Srbije“ – ona je, posle niza osuda, podnela ostavku.

Etikete, kaže, u Kragujevcu najčešće izazovu suprotan efekat od željenog.

„Izjave poput ovih mogle bi da navedu nekoga na agresivnije ponašanje. Kod nas su izazvale suprotno. Mi u Glasu Šumadije nismo mogli da izbrojimo poruke podrške“, kaže Nikolić.

Još jedan od zanimljivijih slučajeva desio se prošle godine, kada se gradonačelnik Nikola Dašić, umesto da osudi napad na novinarku, našao u saopštenju SNS-a koje je prozvalo urednicu, ali tada je usledio neočekivan epilog – posebno za one kojima je poznat samo naprednjački modus operandi na nacionalnom nivou.

„Gradonačelnik se posle tog saopštenja, koje je SNS poslao i našoj redakciji, privatnom porukom izvinio“, otkriva Nikolić.

Odgovorili su mu uredničkim komentarom u kome su ga podsetili da Glas Šumadije ima više čitalaca nego što će SNS u Kragujevcu ikada imati birača.

Ipak, najdramatičniji slučaj vezan upravo za Jovanku Nikolić desio se pre oko deset godina.

„Nakon što sam, kada je SNS preuzela vlast u Kragujevcu, smenjena sa mesta direktorke Radio-televizije Kragujevac i dala otkaz – što su učinili i drugi profesionalni novinari te kuće – RTK je snimala i emitovala emisije o meni. Nešto kao današnji Informer. Na ulici bi mi ljudi prilazili da kažu da ne veruju u to što gledaju“, priseća se ona.

Iz tog iskustva ona izvlači i savet mlađim novinarima – da je najvažnije poverenje koje im građani poklanjaju i solidarnost sa kolegama – „i da ne sumnjamo u sebe“. Redakcija Glasa Šumadije, dodaje, gotovo je u potpunosti ženska, osim fotoreportera.

„Odlazimo na teren. Ali mislim da nikada ne smemo da budemo, niti da delujemo, kao žrtve. Mi smo novinarke – što je časno, lepo i zanimljivo zanimanje, iako u ovo vreme potcenjeno, zahvaljujući onima koji se lažno predstavljaju kao novinari“, kaže ona.

A tu su i pare, koje nisu problem – jer ih nema

Pored svih ovih napada i pritisaka na Glas Šumadije, jedan od tiših jeste preko budžeta.

Poslednje dve godine Glas Šumadije nije dobio ni dinara na gradskom konkursu za sufinansiranje medija. Među dobitnicima se, s druge strane, našao i prorežimski tabloid Alo, a ranijih godina novac su dobijali i beogradski mediji, televizija iz Vranja, pa i zanatska radnja iz Velike Plane. Radio-televizija Kragujevac godišnje dobija oko 80 miliona dinara iz gradskog budžeta kroz subvencije, pisala je Cenzolovka ranije.

Uprkos tome, Glas Šumadije se i dalje prijavljuje na sve dostupne konkurse.

„Zato što to nije novac Nikole Dašića, niti ljudi koji glume da su vlast. To je novac Kragujevčana koji se troši za promociju jedne stranke. I potrebno je da se sačuva u arhivi. Problem nije što mi ne prolazimo na konkursu, nego to ko prolazi“, jasna je Jovanka.

Stoga, danas oko 80 posto prihoda redakcije zavisi od projektnog sufinansiranja, uglavnom stranih donatora, ali nedostatak novca već je doveo do smanjenja tima. „Naravno da nije održivo. Da bi lokalni mediji bili na tržištu, ono mora da postoji – a u Srbiji ga nema. Pored toga, oglašivači se retko odlučuju za reklamu u medijima poput Glasa Šumadije. Mislim da ne žele da rizikuju posledice“, kaže Nikolić.

Budućnost redakcije, na kraju, ne vezuje za proteste.

„Ne bih je povezivala sa protestima, jer smo izveštavali i pre nego što su počeli. Budućnost Glasa Šumadije zavisi od toga da li ćemo uspeti da obezbedimo mesto za mnoge mlade ljude koji bi voleli da se bave ovim poslom i da budu deo naše redakcije“, zaključuje urednica.