Aleksandar Šapić izlazi iz sudnice (foto: Perica Gunjić / Cenzolovka)
Nakon godinu dana suđenja završena je glavna rasprava u predmetu koji se vodi po tužbi gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića protiv redakcije Balkanske istraživačke mreže Srbije – BIRN.
Šapić je zbog teksta “Šapićeva vila u Trstu: Gradonačelnik Beograda nije prijavio kuću vrednu 820.000 evra”, objavljenog u januaru 2023. godine, tužio za povredu ugleda i časti glavnog i odgovornog urednika Milorada Ivanovića, autore teksta Jelenu Veljković i Aleksandra Đorđevića, BIRN i direktorku ovog medija Draganu Žarković Obradović.
Ovo je jedna od dve tužbe koju je Šapić podneo protiv BIRN-a, u oba postupka tražeći po šest miliona dinara na ime naknadne nematerijalne štete zbog objavljene informacije.
Drugu tužbu podneo je zbog teksta “Aleksandru Šapiću nezakonito ozakonjena nelegalna gradnja nakon što je postao gradonačelnik” i njome tereti novinara Radmila Markovića, glavnog i odgovornog urednika Milorada Ivanovića i BIRN.
Pred sudijom Violetom Marjanović danas su iskaze dali glavni i odgovorni urednik BIRN-a Milorad Ivanović i direktorka Dragana Žarković Obradović. Ranije su saslušani Aleksandar Šapić i autori teksta Jelena Veljković i Aleksandar Đorđević. U narednim danima očekuje se presuda.
Tokom svog iskaza u septembru 2025. godine, Šapić se prema novinarima BIRN-a sve vreme ophodio ironično ili uvredljivo, povremeno neprimereno povisujući ton, nervozno i arogantno upadajući u reč. O BIRN-u je govorio kao o nebitnom mediju „koji niko ne čita“. Prema njegovim rečima, BIRN samo služi da objavi neku temu, a onda to drugi prenose. Tokom svedočenja novinara, Šapić je insistirao da kažu ko je njihov izvor, što su novinari odbili. Tada je tokom iskaza rekao da se ponaša dostojanstveno i muški i da je tužba njegov način da zaustavi laži. „Neću da pravim dramu kako sam se zbog toga zatvarao u podrum, kako sam pod krevetom plakao, kako sam pomišljao na samoubistvo da bih pred sudom dočarao duševnu bol, iako bi to za mene bilo korisno na ovom suđenju“, objasnio je Šapić.ŠAPIĆ OMALOVAŽAVAO BIRN I VREĐAO NOVINARE
Ivanović: Bavim se novinarstvom od 1997. godine i ovo je moja prva tužba
Glavni i odgovorni urednik BIRN-a Milorad Ivanović pred sudom je rekao da se bavi novinarstvom od 1997. godine, da je tokom karijere bio na odgovornim funkcijama, prvo kao urednik Blica, zatim zamenik glavnog i odgovornog urednika Novog magazina i glavni i odgovorni urednik Newsweek-a, a da je od 2020. godine glavni i odgovorni urednik BIRN-a.
„Ovo mi je prva tužba. Tokom karijere poštovao sam sve profesionalne i etičke standarde”, rekao je Ivanović i dodao da BIRN tekstove radi profesionalno, proverava činjenice i da je sve što BIRN objavi tačno.
Prema njegovim rečima, u istraživanju zbog kojeg je BIRN tužen redakcija je otišla i korak dalje od standardnog istraživanja.
„Za potrebe ovog teksta angažovali smo grafologa koji je analizirao Šapićev potpis, zatim profesionalnog prevodioca koji nam je preveo dokumentaciju sa italijanskog i lokalne novinare koji su obilazili teren u Italiji”, objasnio je Ivanović. Pored toga, kaže on, nekoliko puta su se obraćali i Agenciji za sprečavanje korupcije i Aleksandru Šapiću, koji na njihova pitanja nije odgovarao.
BIRN se bavi pitanjima od javnog interesa, a pozicija gradonačelnika Beograda jeste tema BIRN-ovih istraživanja, kaže Ivanović.
U objavljenim informacijama Agencije za sprečavanje korupcije navedeno je da Šapić ima stan od 150 kvadrata, dodaje urednik BIRN-a, a zapravo se radi o vili u Italiji od oko 400 kvadrata sa prilaznim putevima i šumom.
„U pitanju je luksuzna vila, a ne stan, kako je on prijavio”, objasnio je Ivanović i dodao da je BIRN proverio formular i da je on jednostavan za popunjavanje.
On je dodao da je to Šapić i sam priznao kada je tokom razgovora za TV Prva rekao da je prijavio prostor od 150 kvadrata i sam postavio pitanje da li je krivično delo to što je obmanuo javnost. Urednik BIRN-a je objasnio da je Šapić i ranije popunjavao formulare Agenciji i da do sada nije napravio takvu grešku.
Advokatica Tijana Filipović, Dragana-Žarković Obradović, Milorad Ivanović (foto: Nikolija Čodanović / Cenzolovka)
Ivanović je u vezi s temom sa prethodnog ročišta – da li novinari imaju pravo da kažu da je neko prekršio zakon – rekao da evropska i srpska praksa pokazuju da je to dozvoljeno jer se radi o vrednosnom sudu zasnovanom na nespornim činjenicama. „Ako imate ulicu u kojoj je dozvoljeno da se vozi 40 kilometara na sat, a prođe vozilo koje ide 150 kilometara na sat, nije potrebno da postoji sudska odluka da bi novinar napisao da vozač nije poštovao Zakon o saobraćaju”, objasnio je Ivanović. On je naveo da je to potvrđeno i presudama Evropskog suda za ljudska prava u slučajevima Lingns protiv Austrije, Tom protiv Luksemburga ili Novaja Gazeta protiv Rusije. Sud je u njima rekao da bi odluka da novinari mogu da izveštavaju samo ukoliko postoji pravosnažna presuda da je neko kriv bila neprimereni standard koji bi narušio slobodu medija. „Definicija istraživačkog novinarstva je da istražuje ono što je skriveno i na taj način se zapravo odvija kontrola vlasti. Ukoliko bi se uvelo pravilo da novinari mogu da izveštavaju samo o stvarima koje su presuđene, istraživačko novinarstvo ne bi bilo ništa drugo do stenogram sa suđenja”, objasnio je Ivanović.IVANOVIĆ: NOVINARI IMAJU PRAVO DA KAŽU DA JE NEKO PREKRŠIO ZAKON
Žarković Obradović: Pokušaj obračuna Šapića sa nekim drugim strujama
Direktorka BIRN-a Dragana Žarković Obradović, koja je od 2007. godine zakonski zastupnik ovog medija, istakla je da se ona ne bavi uređivanjem tekstova i, objašnjavajući proces rada na istraživačkom tekstu u Palati pravde, održala ubrzani kurs istraživačkog novinarstva.
„Istraživanje same dokumentacije, terensko istraživanje, pisanje teksta, rad sa urednicima na samom tekstu. Nakon toga dolazi faza dodatnih provera činjenica, gde novinar i urednik dostavljaju dokumentaciju sakupljenu tokom istraživanja fektčekeru, čiji je posao da proveri da li su sve činjenice iznete na ispravan način u tekstu i da li su interpretirane u skladu sa dokumentacijom koja je dostavljena i činjeničnim stanjem”, objasnila je Žarković Obradović i dodala da se nakon toga tekst šalje pravniku da proveri kvalifikacije iznete u tekstu u odnosu na dokaze koje iznosi.
Ona je istakla da je i ovaj tekst zbog koga je tužen BIRN rađen na profesionalan način, sa dužnom novinarskom pažnjom.
„Ono što nas razlikuje od tužioca jeste da se mi vodimo standardima profesije, pogotovo u istraživačkom novinarstvu gde je naša uloga da otkrivamo stvari koje bi ostale skrivene od javnosti”, navela je direktorka BIRN-a i dodala da su novinari obavezani da u svojim tekstovima iznose činjenice koje su tačne i da pišu u interesu javnosti.
Žarković Obradović je navela da su postojali drugi mehanizmi koji su Šapiću bili na raspolaganju, a nisu iskorišćeni, kao što su ispravka, demanti ili prijava Savetu za štampu, čiju nadležnost priznaje BIRN. Ona je navela i da Šapić nije odgovorio na višestruke novinarske upite tokom samog rada i pre objavljivanja teksta, niti iskoristio bilo koji mehanizam nakon objave, već da ih je odmah tužio.
„Iznos od šest miliona dinara višestruko prevazilazi ono što je standardna praksa za tužbu i smatram da je ovo pokušaj pritiska na rad naše redakcije, takozvana SLAPP tužba”, rekla je ona i podsetila da se protiv BIRN-a vodi još jedna tužba za isti iznos.
„Ono što je nama postalo jasno u kasnijim izjavama Šapića i prilikom davanja iskaza na sudu jeste da je ova tužba u stvari pokušaj političkog obračuna sa nekim drugim strujama, a ne sa našom organizacijom, te mislim da nezadovoljstvo tužioca nije adekvatno adresirano”, zaključila je direktorka BIRN-a Žarković Obradović.
Izveštavanje o Srebrenici jula '95: Nevladini mediji nisu znali da li da veruju, režimski slavili zločince
Filmovi o novinarima i za novinare
Viktor Marković o skidanju „24 minuta” sa programa: Sad tek ne može niko ništa da nam zabrani
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.