09. maj 2023.

Izveštavanje medija o masovnim ubistvima: Novi nivo bezobzirnosti

Prvi put prošle sedmice Srbija je iskusila ono o čemu je do sada redovno čitala da se događa u SAD – masovnu pucnjavu u školi. U Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu trinaestogodišnji učenik te škole ubio je osmoro đaka i čuvara, dok je sedmoro ranio. Samo dan kasnije mladić (21) ubio je u okolini Mladenovca osam osoba, a 14 ih je ranio.

Umesto da povedu računa o razumljivo uznemirenoj i potresenoj javnosti, većina medija se u obema tragedijama ponašala kao i u sličnim prilikama, ne hajeći previše ni za etiku ni za profesionalne standarde. Pogotovo ne za javnost i, iznad svega, porodice žrtava.

Licitiralo se brojem žrtava, objavljen je pun identitet maloletnog učenika koji je osumnjičen za višestruko ubistvo, iznošene su neproverene informacije, bez ograde su objavljivani navodni iskazi osumnjičenih, intervjuisani su maloletnici.

Sve zarad klikova i tobože ekskluzivnosti. U tome su ih pojedini političari i policijski zvaničnici čak ohrabrivali iznoseći pred kamerama osetljive informacije i lične podatke.

Predsednik NUNS-a Željko Bodrožić ocenio je da je većina medija, izveštavajući o tragediji kršila Kodeks novinara, dok je potpredsednica UNS-a Olivera Milošević ocenila je da je 3. maja, zajedno sa nesrećnom decom, ubijen i Kodeks.

„Ogorčene smo lakoćom sa kojom su pojedine redakcije prešle sve granice i principe odgovornog izveštavanja i senzacionalističkim pristupom doprinosile spekulacijama o broju žrtava i povređenima, postavljale neprimerena pitanja maloletnim đacima škole, objavljivale njihove lične podatke i time samo povećale osećaj bespomoćnosti, traume i patnje”, navela je u reagovanju na ovakvo medijsko izveštavanje grupa Novinarke protiv nasilja prema ženama.

Novinarka Jovana Gligorijević rekla je za Cenzolovku da objavljivanje imena i fotografije osumnjičenog dečaka nije smelo da se dogodi, kao ni to što se u medijima licitiralo brojem mrtve dece.

„Neke se greške mogu pripisati tome što se nisu snašli, ali su neke nedopustive i u medijima i u institucijama koje iznose informacije koje nisu od interesa za javnost, bez obzira na to koliko ta javnost bila gladna informacija.

Ko je kriv?

Od predstavnika vlasti čulo se da sistem nije zakazao i da bi uzroke masovnog ubistva u osnovnoj školi u Beogradu trebalo tražiti „u pogubnom uticaju interneta, video-igrica, takozvanih zapadnih vrednosti“ (sada već bivši ministar prosvete Branko Ružič).

Predsednica vlade Ana Brnabić rekla je da su masovna ubistva „posledica vremena u kome živimo“:
„U prvom redu društvenih mreža i atmosfere u kojoj se sloboda govora do te mere zloupotrebljava i široko posmatra da je promocija nasilja na društvenim mrežama postala norma i standard sa kojim naša deca moraju da žive.”

Sankcije za medije

Među merama koje je usvojila Vlada Srbije je i ona koja nalaže Ministarstvu informisanja i telekomunikacija da u roku od mesec dana razmotri mogućnost pooštravanja sankcija za nepoštovanje propisanih obaveza pružalaca medijskih usluga.

Odbrana rijalitija

Na rijaliti programe na domaćim televizijama niko od vlasti nije upro prstom, iako je onoliko prijava Savetu REM-a upućeno zbog nasilja i drugih neprimerenih sadržaja.

Predsednica Saveta Olivera Zekić rekla je da je „teško reći da li nasilje više uzrokuju rijaliti programi, oni koji objavljuju poternice po mrežama, emisije u kojima se dehumanizuju oni sa čijim mišljenjem se ne slažemo, novine i portali koji su glavni promoteri tog nasilja, ali je svakako važno da se povede ozbiljan razgovor o tome”.

Predsednik Aleksandar Vučić najavio je da će „nadležni organi sve da nadgledaju, ali onda ne možete da kažete da jedna televizija ima, a druga nema rijaliti program“, navodeći da je njemu grozan i rijaliti na Novoj S televiziji.

Odgovornost REM-a

Judita Popović iz Saveta REM-a smatra pak da postoji odgovornost regulatornog tela zbog odsustva reakcije na nasilje na nacionalnim televizijama,.

„Naravno da postoji odgovornost. I naravno da to moramo svi da priznamo, ali to ne znači da ’ko prizna – pola mu se prašta’. Hajde da vidimo šta možemo da uradimo da promenimo situaciju.“

 

NAPOMENA: Hronologija je preneta iz njuzletera Cenzolovke

Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.

Send this to a friend