Nakon smene vlasti: Vreme je da saznamo ko su bili doušnici tabloida iz tužilaštava, policije i BIA 
„Izvini, Srbijo”, drugi deo: Šta se sve preokrenulo u srpskim medijima za tri dana 
Godine beščašća i kršenja zakona na Pinku: Tuča i davljenje u rijalitiju, zavera o nadstrešnici i Ribnikaru, laži o studentima 
Zašto je Željko Mitrović počeo baš sad da smanjuje Pink imperiju 
BIA je politička policija, treba je rasformirati: Vesna Mališić o prisluškivanju novinara Radara pod sumnjom da – špijuniraju državu 
Javnost traži sve čvršće, naučno zasnovane informacije o klimatskim promenama i životnoj sredini, te novinari moraju razumeti složenost ovih pitanja. Oni treba da razumljivo prenesu stavove stručnjaka, kao i da u priču uključe ljude koji su direktno pogođeni, navodi se u Vodiču za izveštavanje o klimatskim promenama holandske Skupštine slobodnog novinarstva
Istraživanje Fakulteta političkih nauka u Beogradu pokazalo je da je ukupan broj žena koje se bave novinarstvom u Srbiji (60 odsto) daleko veći nego u većini zemalja sveta, ali da ih je na glavnim uredničkim pozicijama samo 18 procenata. Ni u jednim dnevnim novinama žena nije glavna urednica, pa ni u javnom servisu – sve ključne pozicije na RTS-u drže muškarci.
Uoči 16. Međunarodnog dana prava javnosti da zna, u organizaciji Partnera Srbija, održana je konferencija o dostupnosti informacija od javnog značaj i zaključeno da i dalje ne postiji efikasan mehanizam koji bi primorao institucije da podele informacije kada to odbijaju da učine
Dok Evropljani u proseku više veruju tradicionalnim medijima nego internetu i društvenim mrežama, a posebno visoko poverenje imaju u javne servise, u Srbiji je situacija upravo suprotna, pokazuje istraživanje javnog mnjenja „Poverenje u medije 2021“ koje je objavila Evropska radiodifuzna unija. Razlog zašto se građani Srbije okreću onlajn medijima jeste dugogodišnje urušavanje kredibiliteta tradicionalnih medija.
I pored toga što Vesna Stojadinović tvrdi da nije protivnica vakcinisanja, ona javnu funkciju ombudsmana koristi da ponavlja iste teze koje antivakseri koriste na svakom koraku, optužujući medije da forsiraju samo stručnjake koji su za vakcinaciju. Kragujevački novinari kažu da zaista nisu davali prostor onima koji bez dokaza osporavaju vakcinaciju i podsećaju zaštitnicu građana da se nije oglašavala kada tokom epidemije novinari nisu mogli da dobiju informacije o koronavirusu niti kada su penzioneri zatvarani tokom policijskog časa
Televizije Hepi i Pink, čiji se programi reemituju u Crnoj Gori, u avgustu i septembru prikazivale su emisije koje podstiču mržnju prema Crnogorcima, nazivajući ih ustašama, milogorcima i izdajnicima, tvrdi crnogorsko regulatorno telo AEM, koje je tražilo da srpski REM reaguje, preteći ograničavanjem reemitovanja njihovog programa
Ne bih želeo da ovaj sudski postupak doživi dugogodišnju neizvesnost, kao što je to slučaj sa ubistvom Slavka Ćuruvije, kaže za Cenzolovku Milan Jovanović, novinar kome je 2018. spaljena kuća u Vrčinu i koji još uvek čeka pravosnažnu presudu
Priprema za antinaučno odbacivanje kovida 19, maski i vakcinacije je – dugo trajala. Od Alana Čumaka i Trećeg oka, te lečenja krvnog pritiska dodirivanjem televizora, do Ruskog travara i lečenja pozitivnim mislima na Jutjubu, stigli smo dotle da budemo lideri po broju umrlih, ne samo od korone. Mediji su se istakli, šireći široko prihvaćen stav: dosta nam je nauke, činjenica i znanja, mi znamo najbolje. A nemamo pojma
Povodom Međunarodnog dana prava javnosti da zna, koji se 28. septembra u Srbiji obeležava 16. godinu za redom, organizacija civilnog društva Partneri Srbija podseća na neke od informacija od javnog značaja za koje je javnost ostala uskraćena u 2021. godini.
Finansijski podaci organizacija civilnog društva javno su dostupni i mogu se dobiti na legalan način. Osnovano sumnjamo da su službenici Uprave za pranje novca zloupotrebili institucije i dostavili podatke o transakcijama Srpskom telegrafu koje su takođe nelegalno pribavili tokom afere „Spisak“. Organizacije potpisnice su podnele krivičnu prijavu protiv Uprave za sprečavanje pranja novca i urednika dnevnog lista Srpski telegraf Milana Lađevića.
Za 14. oktobar, u 10 časova, u velikoj sudnici Apelacionog suda zakazana je javna sednica na kojoj će početi odlučivanje o jednoj od najvažnijih presuda u Srbiji, izrečenoj za napad na novinara Milana Jovanovića i njegovu suprugu Jelu Deljanin u decembru pre skoro tri godine.
Cilj projekta „Pojačavanje” je da distancira Marka Zakerberga od Fejsbuka, kako bi ga spasli teških optužbi, od toga da se Fejsbuk i druge platforme u njegovom vlasništvu koriste za uništavanje demokratije i promovisanja diktatora, širenja lažnih vesti i prodaje ličnih podataka korisnika
Sve je više medija u svetu u vlasništvu ili pod uticajem države koji nemaju zadovoljavajući nivo nezavisnosti u izveštavanju. Dok je u Evropi sve rizičnije za rad takvih medija, u Srbiji već postoji veliki broj zarobljenih medija, navodi se u istraživanju mađarskog Centra za medije, podatke i društvo, u kome je učestvovalo 546 medija iz 151 države
Od non-stop obožavanja Vučića, širenja laži, obračuna, straha i ogoljene propagande u korist interesnih grupa koje ih finansiraju i kontrolišu, urednici televizija sa nacionalnom frekvencijom, izgleda, ne stižu da se podsete zakona, novinarskih standarda i etičkog kodeksa, niti pokazuju da ih to i najmanje zanima. A i što bi, kad se na sve to previše ne osvrće ni REM, kome je to posao?
Ako limit državne pomoći tokom tri godine iznosi 23 miliona za jednog učesnika na tržištu, kako je moguće da su Srbija danas i njene firme, koje državna uredba prepoznaje kao „jednog učesnika na tržištu“, na ime pomoći, a gotovo isključivo od medijskih konkursa, prihodovale bar 140 miliona? Ako su prekršile uredbu, kako su uopšte mogle da učestvuju na medijskim konkursima? Pa, lako – to koliko je novca na ime državne pomoći dobio neki učesnik na tržištu kontroliše upravo sam učesnik
Osnovna ideja jeste da se zaštite vrednosti koje novinari i mediji predstavljaju, da se zaštiti sloboda govora i izražavanja. Na to nas, između ostalog, obavezuju i međunarodni ugovori, kaže za Cenzolovku profesor Zoran Stojanović, koji radi na izmenama Krivičnog zakonika. Da li će biti političke volje da se ovakve izmene usvoje i – još važnije – da budu primenjene?
Nezavisno udruženje novinara Srbije osudilo je pretnje koje je dobio urednik Foneta Zoran Sekulić i napade i ometanje u radu koje su doživeli novinari Televizije N1 i zahtevalo od nadležnih organa da reaguju i istraže ove slučajeve i procesuiraju počinioce.
Ni danas nije objašnjeno zašto se sudija Dragan Milošević dva puta nije pojavio na suđenju. Ponovljeni postupak će u oktobru ući u drugu godinu, iako nije bilo ni novih dokaza ni novih svedoka. Suđenje ukupno traje šest godina
