Reporteri: U Srbiji predsednik novinare zove teroristima, a vlast se ponaša kao da već ima zakon o stranim agentima 
Evropska komisija zažmurila na stanje u medijima, pokušava da nagradi Srbiju otvaranjem klastera 
Veštačka inteligencija na RTS-u: Uvod u nove propagandne gafove ili kvalitetnije informisanje? 
Da li nam uopšte treba javni servis i šta uraditi sa RTS-om nakon smene vlasti? 
Kritičko novinarstvo pod udarom: Ugrožavanje novinara sve raširenije i u demokratskim društvima 
Naredna sednica je zakazana za 23. april, ali je pitanje da li će članovi Saveta REM-a izabrati svih 12 članova kojima ističe mandat. Ukoliko se to ne desi, sledi novi konkurs, kaže za Cenzolovku Olivera Zekić
Zašto bi neko nevin, ko nema nikakve veze sa zločinom, pobegao u Rusiju „kad je počelo da se priča o Ćuruviji“, kao što je za Mirjanu Marković rekao Ivica Dačić? Na to bi pitanje pre svega morao da odgovori tužiocu u procesu za ubistvo Slavka Ćuruvije. Veran Matić traži otvaranje tajnih dosijea Službe i kaže da postoje nagoveštaji da se u njima može o ovom slučaju više saznati
14 godina posle eksplozije ručne bombe podmetnute na prozor njegovog stana i dve godine posle smrti izuzetnog novinara Dejana Anastasijevića, ovaj zločin, u kome je mogla da strada i cela njegova porodica, nije rasvetljen
Tužilaštvo je otvorilo istrage protiv N. N. lica i desničarskog udruženja Levijatan. Šest meseci kasnije kažu da su uputili zahteve i da očekuju izvešaj o postupanju
Na današnji dan 1999. godine ubijen je novinar i izdavač Dnevnog telegrafa i Evropljanina Slavko Ćuruvija. Suđenje za ovaj zločin počelo je tek 2015, a danas, šest godina kasnije, neizvesno je kada će se i kako završiti. Ne samo što se postupak neumereno i neprimereno razvlači već je u toku i neometano pranje biografija okrivljenih, osporavanje krunskih činjenica i svedoka, kao i obnavljanje priče o izdajstvu i plaćeniku stranih država, iste one kojom je na Ćuruviju stavljena meta u sramnom tekstu „Ćuruvija dočekao bombe“ iz Ekspres politike, nekoliko dana pred ubistvo. Istovremeno, van sudnice, u javnosti jača taj obrazac napada na novinare kao strane plaćenike
Reporteri bez granica pozvali su predstavnike vlasti u Srbiji da istraže pritužbe Južnih vesti povodom aktivnosti lažnog veb-sajta i zatražili od ministarke za kulturu i informisanje Maje Gojković da pruži podršku novinarima niškog portala
Koalicija za slobodu medija upozorava da se i posle svih prijava i apela u javnosti, u koje su se uključili i građani i čitaoci, plagirani sajt koji je kopija niškog nezavisnog medija Južne vesti još postoji, radi i nastavlja da obmanjuje javnost, te plasira neistine o članovima stvarne redakcije.
Koja žrtva silovanja će se, posle svega što se događalo Danijeli Štajnfeld i u slučaju „Aleksić“, usuditi da stane pred kamere ili da ode u tužilaštvo iz kog dnevno podaci iz istrage cure ka tabloidima? Ljudske tragedije se pred našim očima pretvaraju u farsu, žrtve ne štite ni mediji ni pravosuđe
Uprkos svim opstrukcijama, sudija Slavko Žugić uspeo je da privede kraju suđenje za najteži zločin prema novinarima u Srbiji u poslednjih petnaestak godina, osudivši Dragoljuba Simonovića i njegove saradnike u zločinu na višegodišnje kazne zatvora. Cenzolovka objavljuje njegovu detaljnu, ubedljivu, na 126 strana obrazloženu presudu
Neuko, kukavičko i nerazborito otkazivanje, brisanje ili cenzura, mahom zbog preosetljivih pahuljica ili narajcanih influensera sa Tvitera, dovodi do toga da samo trpamo naslage naše rasističke, nacionalističke i seksističke stvarnosti pod tepih, jednostavnim potezom usisivača najnovije medijske kulture otkazivanja. Dok među nama ostaje činjenica da ne vonja toliko Pepe le Tvor, koliko bazdi – patrijarhat. Baš kao što podjednako smrdi i – cenzura
Grupa "Novinarke protiv nasilja prema ženama" ponavlja apel medijima da o tvrdnji glumice Danijele Štajnfeld da je silovao glumac Branislav Lečić izveštavaju bez senzacionalizma. Povod za ovo saopštenje jesu naslovne strane listova današnjih izdanja tabloida.
Iz Srbije gledano, situacija je bolno poznata – novinarima nezavisnih medija u Mađarskoj uskraćuju se informacije, intervjui i izjave zvaničnika, naravno i reklame, i rade po pritiskom, ali ipak uspevaju da opstanu. Provladini mediji pak, evo još jedne sličnosti, nemaju takvih probleme, a zauzvrat svi pišu isto, naravno u korist vlasti. Postoji jedna ipak bitna razlika između dve države, a to je spremnost građana da novčano podrže nezavisne medije i time obezbede i njihov opstanak i izvor objektivnih informacija.
Mediji koji proveravaju informacije i tačno informišu građane nikad nisu bili važniji za građane i nikad nisu bili u gorem položaju. Pretplata je još uvek misaona imenica, na medijskim konkursima nisu omiljeni zbog kritike vlasti, a firme ne smeju da se kod njih reklamiraju. Dok ozbiljan novinarski rad zahteva i vreme i ulaganja, i dalje najbolje finansijski stoje mediji koji izmišljaju vesti, ne proveravaju ništa i prepisuju jedni od drugih
Samo nekoliko nedelja posle odluke REM-a da pod redovni nadzor stavi kablovske televizije N1 i Nova S, narodni poslanik Marijan Rističević predlaže izmene zakona koje mogu dovesti do gašenja televizija N1, Nova S i Sport klub u Srbiji. Koliko god izazivao nevericu, činjenica da je predlog ušao u skupštinsku proceduru govori da je sasvim realno očekivati i njegovo usvajanje
Advokatica Zora Dobričanin Nikodinović ponovo nije došla na suđenje i traži da se ono nastavi tek u maju, pošto se oporavi od posledica zaraze kovidom. Kako nije dostavila opravdanje za prethodni nedolazak, predsednica sudskog veća Snežana Jovanović poručila je da advokatica neće sama odlučivati kada će dostaviti medicinsku dokumentaciju o svojoj bolesti
REM i dalje ćuti posle brutalnih napada i kriminalizacije novinara KRIK-a i na televizijama sa nacionalnom frekvencijom. I pored inicijative novinarskih i medijskih udruženja i organizacija da se Regulator o tome izjasni, ni članovi Saveta ovog tela ne veruju da će se to ikada desiti
