22. jul 2021.

Gradonačelnica Niša nastavlja da diskriminiše kritičke medije, ali i dalje nema solidarnog protesta novinara i građana

Dragana Sotirovski, bivša novinarka RTS-a, kao gradonačelnica krši zakon, drži novinarima lekcije, ucenjuje, uskraćuje informacije, odbija da govori za profesionalne medije, pa čak traži od svoje PR službe da odgovori samo na „kako treba pitanje“

Mediji koji komentarišu naše odgovore neće ih ubuduće dobijati: Dragana Sotirovski (foto: portal Grada Niša)

Gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski, inače bivša novinarka, već mesecima selektivno komunicira sa medijima, deleći ih na one koji „komentarišu“ i postavljaju „kako ne treba“ pitanja, što je po njenoj oceni nedopustivo, i one koji to ne čine, te su poželjni za saradnju.

Deo novinarskih organizacija, medija i nevladinog sektora oštro kritikuje ovakvu „diskriminatorsku praksu“, ali između redova priznaju da protiv nje „nema ništa efikasno“. I dok u kabinetu gradonačelnice raste broj pitanja koja ostaju bez odgovora, novinari u Nišu još uvek nisu organizovanije reagovali uprkos sve češćim ocenama da je za to „krajnje vreme“.

Gradonačelnica: Ne znam o kakvoj diskriminaciji govorite, informacije dobijaju svi

Niška gradonačelnica je krajem marta, na konferenciji za novinare saopštila da je ustanovljena praksa da odgovore ubuduće neće dobijati mediji koji ih „zloupotrebljavaju, prenose pogrešno, izvlače iz konteksta“.

„Oni mediji koji komentarišu naše odgovore neće dobijati odgovore ubuduće, i to važi za sve – portale i pisane medije, izuzev za elektronske, gde se ono što izgovaramo čuje i ne može drugačije da se izmontira. To smo odlučili i tako će ubuduće biti“, rekla je Sotirovski.

Ovakva objava usledila je kao odgovor na pitanje Južnih vesti zašto njen kabinet, te drugi gradski funkcioneri i službe ne odgovaraju na njihova pitanja. Južne vesti su navele da im mesecima kabinet gradonačelnice, gradske institucije i funkcioneri uskraćuju odgovore „na više desetina pitanja i tema“. Pojedini funkcioneri su im čak „objasnili“ da im je „rečeno da ne mogu davati izjave i razgovarati“ sa novinarima tog portala.

Postoje dve Dragane Sotirovski – profesionalna i ljubazna kada joj postavite pitanje o kojem želi da govori, i neljubazna i spremna da vređa novinare kada je pitate za rekonstrukciju trga ili mosta, koje ozbiljno kasne (Gordana Bjeletić)

Sotirovski je nakon toga za Danas „objasnila“ da njen kabinet ne uskraćuje informacije medijima, jer svi oni „dobijaju servisne informacije, pozive za konferencije za novinare, izjave uživo ili saopštenja“.

„Ne znam o kakvoj diskriminaciji medija govorite, jer informacije dobijaju svi. A ko će dobiti intervju, gde ću gostovati, kome ću odgovarati na postavljena pitanja, moj je izbor“, navela je Sotirovski i najavila da će netačno prenete činjenice „biti predmet u pojedinim sudskim postupcima“.

Početkom ovog meseca je pak otišla još dalje – poručila je novinarki Južnih vesti da „više neće da se javlja na telefon“, jer, kako je kazala, „gradonačelnica ima svoju PR službu“.

„Vi ste novinar koji ne bi trebalo da kontaktira direktno sa gradonačelnikom, već preko PR službe. Gradonačelnik ima obaveze. I dozvoliću sebi da vam kažem, posle 25 godina bavljenja novinarstvom, da bi, kada radite neku temu, trebalo dobro da je istražite, pa da znate šta da me pitate, pa da tek onda pišete. Jer, ako vam bilo šta sada kažem, plašim se da će da izađe nešto što vi ne razumete, a očigledno ne razumete“, održala je tada i „lekciju iz novinarstva“.

Potom je „razjasnila“ da će i njena PR služba odgovarati samo „ako se postavi pitanje koje je – kako treba pitanje“. Uostalom, „ta služba odgovara i novinarima CINS-a i svim drugima“, pa zašto ne bi i Južnim vestima, kazala je.

Gradonačelnica krši Ustav i zakone

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) odmah je nakon njene martovske obznane o selekcionisanju medija upozorilo da takva praksa predstavlja kršenje Zakona o javnom informisanju i medijima, koji zabranjuje diskriminaciju medija i novinara, kao i ugrožavanje slobodnog protoka informacija i uređivačke autonomije medija. NUNS je naveo da „niški slučaj“ nije usamljen, pošto već „dugo vremena postoji problem diskriminacije medija, neodgovaranja na novinarska pitanja od strane javnih funkcionera i nepozivanja na događaje od javnog interesa“.

Pojedini funkcioneri su im čak objasnili da im je „rečeno da ne mogu davati izjave i razgovarati“ sa novinarima Južnih vesti

„NUNS poziva gradsku upravu Niša i gradonačelnicu Draganu Sotirovski da prestanu sa diskriminacijom medija i novinara i da im omoguće da nesmetano obavljaju svoj posao i da informišu građane o događajima i informacijama o kojima javnost ima opravdan interes da zna u skladu sa zakonom… Podsećamo da je Dragana Sotirovski doskora bila u ulozi novinara i da bi tim pre morala da zna da je diskriminacija medija protivna zakonu“, navodi se u saopštenju ovog novinarskog udruženja.

I na medijskoj tribini „Bukom protiv pritisaka“, održanoj u Nišu sredinom aprila, na kojoj su učestvovali predstavnici lokalnih i regionalnih medija sa juga Srbije koji su izloženi različitim udarima i pretnjama, upućene su javne kritike niškoj gradonačelnici zbog diskriminacije medija. Učesnici su ocenili da uskraćivanje odgovora novinarima predstavlja „kršenje Ustava Srbije i Zakona o javnom informisanju i medijima“. Zaključeno je da bi na sve pritiske, pa i na ovakvo postupanje gradonačelnice, trebalo odgovoriti „međusobnim povezivanjem, zajedničkom akcijom i uključivanjem građana“.

Na selektivan odnos „prve građanke Niša“ prema medijima reagovao je i deo opozicije, a niški odbor Narodne stranke joj je preporučio i konkretne udžbenike za novinarstvo, pošto joj „nedostaje znanja iz te oblasti“. Narodna stranka je posebno kritikovala njenu izjavu da odgovore neće dobijati mediji koji ih komentarišu, uz pouku da „uloga novinara nije samo puko prenošenje informacija, već i bavljenje interpretativnim i analitičko-istraživačkim novinarstvom“.

DRUGAČIJE GOVORILA KADA JE ONA KAO NOVINARKA BILA DISKRIMINISANA

Dragana Sotirovski, kao gradonačelnica Niša, označila je deo medija i novinara kao nepoželjne za dostavljanje odgovora i informacija koje traže, nakon što je i sama kao novinarka imala slično iskustvo, kojem se javno usprotivila.

Ona je 2014. godine, dok je bila urednica niškog dopisništva RTS-a, proglašena „nepoželjnom“ u Specijalnoj bolnici za nespecifične plućne bolesti u Sokobanji. Status „persone non grata“, koja „nije dobrodošla, za razliku od drugih novinara RTS-a“, dodelili su joj reprezentativni sindikati Specijalne bolnice u dopisima zvaničnicima RTS-a zbog „zlonamernosti i ličnog neprijateljskog odnosa prema ovoj ustanovi“, a nakon što je ona istraživala tamošnju korupciju, mobing i nepotizam.

U to vreme su takvu diskriminaciju i pritisak osudila novinarska udruženja, među kojima i NUNS, a o slučaju su izveštavali nezavisni mediji, među kojima su mediji kojima sada uskraćuje odgovore na pitanja.

„Funkcioneri nemaju strah od javnosti, već od svog gazde“

„Novinari moraju da insistiraju na svim pitanjima od interesa za građane, to je njihov posao. Oni pitaju u ime građana, a ne u svoje lično ime. Javni funkcioneri su dužni da daju odgovore na takva pitanja svim građanima, bilo da su za njih glasali ili da za njih nisu glasali. Svako ko je u vlasti mora da odgovori onima u čije ime vrši vlast, a koji ih finansiraju. Komentari su i dopušteni i poželjni nakon što su izjave funkcionera verno prenete. Sve mimo toga nije normalno“, kaže za Cenzolovku Nino Brajović, generalni sekretar Udruženja novinara Srbije.

Oni mediji koji komentarišu naše odgovore neće dobijati odgovore ubuduće, i to važi za sve (gradonačelnica Dragana Sotirovski, bivša novinarka)

On kaže da Sotirovski, dakle, „nije u pravu ni po praksi koju uvodi, ni po obrazloženjima za takvu praksu“. Pritom, posebnu težinu ima to što se tako ponaša neko ko je „decenijama bio ugledan novinar u RTS-u“. Nije sporno da novinarski pozivi funkcionerima oduzimaju vreme i energiju, ali oni za to „moraju da nađu vremena, a imaju, uostalom, i svoje PR službe“.

„Zakon o javnom informisanju i medijima propisuje da niko ne sme zloupotrebljavati monopol nad informacijama, ali ne sadrži i kaznene odredbe za one koji zloupotrebe čine. UNS i medijska zajednica učestvuju u procesu izmena ovog zakona, do kojih bi trebalo da dođe do kraja godine, te mislim da bi u ’novom’ zakonu ponašanje funkcionera koji ne daju informacije medijima trebalo da bude sankcionisano. Kao što, recimo, aktuelni Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja predviđa da za nedostavljanje informacija bude kažnjen ne samo organ vlasti već i rukovodilac. Do sada se kažnjavao samo organ, koji je kaznu plaćao novcem građana, a ubuduće bi kaznu trebalo da plati i rukovodilac, iz sopstvenog džepa“, kaže Brajović.

NEMA NOVINARSKE SOLIDARNOSTI NITI PODRŠKE GRAĐANA

Takvo ponašanje je još jedan vid pritiska na medije, podstiče cenzuru i autocenzuru: Dragan Đorđević (foto: Media reform centar Niš)

Dragan Đorđević, član Saveta za štampu i predsednik niškog Odbora za ljudska prava, podseća da mediji pitaju u ime građana, te naglašava da javni funkcioneri treba da podstaknu javnu debatu, a ne da je sprečavaju. Suština pitanja i potpitanja novinara jeste da se određena tema osvetli iz svih uglova, odnosno da se problematizuje. Posledica takvog novinarstva su građani koji imaju mogućnost informisanog izbora.

„Praksa niške gradonačelnice je neshvatljiva i neprihvatljiva. Na taj način se krši zakon, diskriminišu mediji, pravi podela među njima. Takvo ponašanje je još jedan vid pritiska na medije, kao i podsticanje cenzure i autocenzure, pošto će biti novinara koji će početi da ’razmišljaju’ kakvo pitanje treba da postave“, kaže Đorđević za Cenzolovku.

On dodaje da protiv takve prakse, nažalost, ne može ništa efikasno da se uradi.

„Jedini lek bi mogla biti novinarska solidarnost, koja ne postoji ni na mikro ni na makro planu, kao i podrška građana onima koji postavljaju prava pitanja u njihovo ime. Možda da novinari u znak protesta prestanu da postavljaju pitanja ili da svi zaspu institucije istim pitanjima. Ali sve je to teško izvodljivo, upravo zbog nedostatka solidarnosti“, kaže on.

Đokica Jovanović, sociolog kulture i univerzitetski profesor u penziji, kaže da je ovakvo ponašanje niške gradonačelnice „delić opšteg mesta u političko-partijskoj praksi“. Javni funkcioneri i ne pokušavaju da razmišljaju o važnim društvenim temama i problemima, već je na delu tiranija trivijalnosti – nesposobnost da se ozbiljno promišlja o društvenim problemima, zbog čega se trivijalnost diže na nivo ozbiljnosti.

„Odnos tih ljudi prema javnosti je nadmen i svodi se na rečenicu: ’Može mi se!’, a pritom je to i odnos nadređenih i podređenih. Oni javnu funkciju doživljavaju kao gazdinsku – reći ću javnosti samo onoliko koliko hoću, ali i koliko viši gazda od mene dozvoli. Oni nemaju strah od javnosti, već od gazde. Na delu je gvozdeni zakon oligarhije, pa ga je i niška gradonačelnica prihvatila. Ona sada ima osećaj nadmoći gubernatorke koju je postavio kralj, a ’seljačija’ ima da je sluša. I tačka!“, kaže Jovanović za Cenzolovku.

Novinari iz Niša: Potrebna je organizovana akcija, ali nema profesionalne solidarnosti

I novinari profesionalnih medija, koji kritički posmatraju društvene pojave, pa i postupke donosilaca odluka koje utiču na život građana, imaju slična razmišljanja.

Glavna i odgovorna urednica portala Medijska kutija Vesna Torović, koja je bila jedan od inicijatora ideje o organizovanijem reagovanju niških novinara na uskraćivanje informacija i druge pritiske, a koja (još) nije „zaživela u praksi“, podseća da je Sotirovski jedan od retkih gradonačelnika ili predsednika opština u Srbiji iz redova SNS-a koji su bili novinari.

„Ona sada na neprimeren način demonstrira moć, pokazuje bahatost i kao da želi da se sveti svojim ’kolegama’“, rekla je Torović.

Gordana Bjeletić, glavna i odgovorna urednica Južnih vesti, dodaje da „svako mesto u Srbiji ima Draganu Sotirovski“.

I dok u kabinetu gradonačelnice raste broj pitanja koja ostaju bez odgovora, novinari u Nišu još uvek nisu organizovanije reagovali uprkos sve češćim ocenama da je za to „krajnje vreme“

„Dok druge beže od medija, niška Dragana Sotirovski voli kamere, pa pred njima izgovara stvari iz kojih je jasno da joj kao javnoj funkcionerki nije važan javni interes, već promocija. Zato u Nišu, zapravo, postoje čak dve Dragane Sotirovski – ona koja je profesionalna i ljubazna kada joj postavite pitanje o kojem želi da govori, i ona koja je neljubazna i spremna da vređa novinare kada je pitate, recimo, za rekonstrukciju trga ili mosta, koje ozbiljno kasne i krajnje su netransparentne“, kaže ona za Cenzolovku.

Bjeletić dodaje da je „odavno zrelo vreme da se profesionalni mediji organizuju i suprotstave ovakvom ponašanju“.

„Do toga zasad nije došlo pre svega zato što smo kao novinari veoma opterećeni, zauzeti poslom i rešavanjem raznih problema, te jako umorni…“ kaže glavna i odgovorna urednica Južnih vesti.

Urednica niškog portala Citysmart.media Ivana Petrović ocenjuje za FoNet da je niška gradonačelnica otišla korak dalje u odnosu na svoje kolege iz drugih gradova, koje se bar trude da prikriju da postoji animozitet prema određenim medijima.

Ipak, kada je City Smart radio nedavno organizovao tribinu u znak podrške ugroženim medijima s juga Srbije, nije se pojavio skoro nijedan novinar lokalnih medija. Može se pretpostaviti da se to dogodilo zato što je tada bio u toku konkurs za budžetsko sufinansiranje medijskih projekata od javnog interesa, pa su „kolege procenile da im je mnogo bezbednije da ne budu u grupi ‘nepoželjnih’“.

„Vreme je da se umrežimo i da zajedno pobudimo građane da sami stanu iza svojih medija, jer ovako razjedinjeni, psihički i finansijski iscrpljeni, nemamo šansu da preživimo“, kaže Ivana Petrović, istovremeno ocenjujući da među novinarima „nema profesionalne solidarnosti“.

(Autorka je novinarka dnevnog lista Danas)

1 komentar za: “Gradonačelnica Niša nastavlja da diskriminiše kritičke medije, ali i dalje nema solidarnog protesta novinara i građana

  1. Slaven

    Bravo za ovu gradonačelnicu koja je prva rekla NE neprofesionalizmu novinara koji jure za senzacionalozmom!
    Bravo, bravo, bravo!
    Ajde Cenzolovko da vidimo tvoju objektivnost i ovaj objavljeni komentar

    23. jula 2021. at 08:26

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend