07. jul 2021.

Poznati istraživački novinar teško ranjen u Amsterdamu: De Frisu pretili najveći holandski mafijaši

Peter R. de Fris, jedan od najpoznatijih holandskih novinara, koji je mnogo puta pokazao doslednost i hrabrost izveštavajući o organizovanom kriminalu, prevezen je sinoć u teškom stanju u bolnicu, nakon što je na njega pucao nepoznati napadač u Amsterdamu.

Mesto zločina u Amsterdamu (foto: Jutjub snimak ekrana)

„Izveštač o zločinima”, kako Petera R. de Frisa (64) zovu kolege i koleginice, ranjen je nekoliko minuta nakon što je napustio televizijski studio, gde je gostovao u jednom tok-šouu.

Prema izveštaju holandske državne televizije (NOS), svedoci su rekli da je napadač ispalio pet hitaca, od kojih je jedan pogodio De Frisa u glavu.

Holandska policija najpre je uhapsila dvojicu osumnjičenih u automobilu na autoputu, a trećeg u Amsterdamu. Trenutno se u pritvoru nalaze jedan Poljak (35) i jedan mladić iz Roterdama (21), koji su direktno osumnjičeni da su pucali na De Frisa i oni imaju kontakt samo sa svojim advokatom. Osumnjičeni će u petak izaći pred sudiju.

Portparol policije je izjavio da motivi i pozadina ubistva nisu poznati, ali da se sada istražuju.

Holandski premijer Mark Rut je De Frisa posle ranjavanja nazvao „nacionalnim herojem” i „novinarom neobične hrabrosti”.

„Ovo je napad na hrabrog novinara, a samim tim i na slobodu medija, što je veoma bitno za našu demokratiju i vladavinu zakona”, izjavio je Rut.

Meta kriminalaca

Peter de Fris je poznat u Holandiji po izuzetnoj hrabrosti i devizi: „Na kolenima nikada nećemo biti slobodni“.

Mnogo su mu puta pretili neki od najpoznatijih kriminalaca u zemlji.

U junu 2020. godine De Fris je najavio da će u timu sa još dva advokata postati savetnik Nabila B., ključnog svedoka na velikom suđenju poznatom evropskom narko-bosu Ridouanu Tahiju zbog pokušaja ubistva. Bivši advokat Oskar Hamerštajn uveren je da je napad na De Frisa u vezi sa njegovom ulogom tokom tog suđenja, poznatom kao „Marengo“.

De Fris je rekao da se nalazi na listi Tahijevih meta. Prema njegovim rečima, Tahi, koji vodi jedan od navećih evropskih narko-kartela, želi da ga ubije zbog izjava koje je davao o tom zločincu dok je bio u bekstvu

Tahi, čiji je kartel kontrolisao trećinu evropske trgovine kokainom, sada je u zatvoru zbog sumnje da je umešan u najmanje 10 ubistava u vezi sa organizovanim kriminalom, kao i zbog umešanosti u trgovinu drogom i zbog vođenja kriminalne organizacije. Bio je najtraženiji kriminalac u Holandiji do hapšenja 2019. godine u Dubaiju. Ubistvo Nabilovog advokata, koje je naredio Tahi, smatralo se napadom na holandski pravni sistem.

De Fris je već rekao da se nalazi na listi Tahijevih meta. Prema njegovim rečima, Tahi želi da ga ubije zbog izjava koje je davao o tom zločincu dok je bio u bekstvu.

On nije prvi novinar kome je Tahi pretio — tu je i reporter Jon van den Heuvel, koji zbog rizika od napada neko vreme nije smeo da ulazi u studio RTL Boulevard, televizije na kojoj je radio.

De Fris nije želeo da bude pod zaštitom i da angažuje obezbeđenje uprkos tome što je brat Nabila B. ubijen 2018, a njegov advokat 2019. godine.

I u aprilu 2013. godine De Fris je bio žrtva pretnji. Na vrata njegove kuće, gde je novinar bio sa suprugom, došao je Vilem Holeder, otmičar Fredija Hejnekena, vlasnika čuvene fabrike piva.

On, naime, nije bio zadovoljan američkom verzijom filma, rađenog po De Frisovoj knjizi o otmici Hejnekena, i želeo je da spreči da se pojavi u njemu. Holeder je pretio De Frisu da se njegovo ime ne nađe u filmu jer, u suprotnom, „zna se šta će se dogoditi”.

Slučaj je prijavljen policiji, a napadač je osuđen. Nekoliko godina kasnije zatvorska kazna mu je produžena na doživotnu zbog učešća u pet ubistava.

Istraživačka karijera

De Fris je svoje interesovanje za pisanje o kriminalu otkrio posle istraživanja jednog ubistva u Hagu. Godine 1987. postao je glavni urednik nedeljnika Aktuel koji je pretvorio u magazin o kriminalu.

Tokom devedesetih godina prošlog veka pravio je televizijsku emisiju i osnovao novinsku agenciju specijalizovanu za izveštavanje o ovoj temi.

Kao nezavisni istraživački novinar radio je na brojnim temama o holandskom podzemlju, istraživao je više od 500 slučajeva ubistava.

Holandski premijer Mark Rut je De Frisa posle ranjavanja nazvao „nacionalnim herojem” i „novinarom neobične hrabrosti”

Njegov televizijski program „Peter R. de Vries: Crime Reporter” igrao je presudnu ulogu u razrešavanju više od 10 slučajeva ubistava tokom 17 godina emitovanja.

Vremenom se program specijalizovao za tzv. hladne istrage o ubistvima dece. Ovaj program skretao je pažnju na slučajeve u kojima pravda nije stigla zločince, kao i na zloupotrebu ovlašćenja pravosudnih vlasti.

Za De Telegraf je radio istraživanje o otmici magnata pivske industrije Fredija Hejnekena. Prisustvovao je suđenju i posećivao hotele u Francuskoj u kojima su uhapšena dvojica otmičara.

Godine 1994. u Paragvaju je pronašao Fransa Mejera, jednog od otmičara, koji je u to vreme bio „najpoznatiji zločinac u Holandiji”. De Fris je na osnovu svoje istrage o ovom slučaju napisao dve knjige. Inače je objavio ukupno devet knjiga o kriminalu.

Jedno od njegovih značajnih istraživanja jeste i rad na slučaju nestanka Natali Holovej, za koji je dobio i međunarodnu nagradu EMMY. U programu emitovanom 2006. godine De Fris je optužio Jorana van der Slota, jednog od osumnjičenih, za Natalin nestanak u Arubi.

Posle emisije u kojoj su obojica gostovali, Der Slot je prosuo čašu crnog vina De Frisu u lice. Godine 2008. De Fris je otkrio javnosti da zna šta se desilo u ovom slučaju, te je svoja saznanja preneo policiji. Kasnije, u svom televizijskom programu prikazao je tajni snimak na kom se vidi kako Der Slot navodno puši marihuanu i priznaje da je bio prisutan tokom smrti Natali Holovej.

Emisiju je gledalo sedam miliona ljudi i time je ona postala najgledaniji nesportski program u istoriji holandske televizije.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend