21. jul 2021.

Završen stečaj Svetlosti: Novinari ostali bez plata, dug vraćen samo Poreskoj upravi

Pored neisplaćenih plata i doprinosa, radnici Svetlosti, jednog od najstarijih nedeljnika u Srbiji, ostaće i bez para za sudske troškove. Za sedam godina na troškove stečajnog postupka potrošeno skoro devet miliona, a našlo se i pola miliona za nagradu za rad stečajnog upravnika. Jedino je isplaćena – Poreska uprava

Foto: Violeta Glišić, Cenzolovka

Stečaj nad akcionarskim društvom koje je izdavalo kragujevački nedeljnik Svetlost, najstariji štampani medij južno od Save i Dunava, završen je posle sedam godina. Završno ročište održano je 14. jula i čeka se da sud donese zaključno rešenje kojim će se stečajna masa izbrisati iz registra Agencije za privredne registre.

Kako to obično biva u Srbiji, posle zaključenja stečaja, svi radnici, uključujući i novinare nekada prestižne Svetlosti, ostaće kratkih rukava. Iako su sve sporove pred sudom dobili, nemaju od čega da se naplate. Duguje im se novac ne samo za zarade i doprinose već i za sudske takse i druge troškove u procesima protiv ovog preduzeća.

Oni su zajedno sa drugim poveriocima (Energetika, EPS, štamparije…) svrstani u treći isplatni red kome se duguje 39,8 miliona dinara. Među poveriocima su novinari koji su ostali bez nekoliko plata, pa su njihova potraživanja od 100.000 do 150.000 dinara.

Desilo nam se isto što i mnogim junacima naših tekstova o privatizaciji društvenih preduzeća. Šnjur su pokupile najpre gazde, a onda stečajni upravnici, a mi smo ostali kratkih rukava (Marija Obrenović, bivša novinarka Svetlosti)

Međutim, postoje i oni kojima zarada nije isplaćivana punih godinu dana. Svakom od njih Svetlost duguje oko pola miliona.

Jedini dug koji je ovo preduzeće isplatilo posle proglašenja bankrota i prodaje imovine jeste nešto više od 918.000 dinara Poreskoj upravi, koja je bila poverilac prvog isplatnog reda. Novca nije bilo dovoljno za isplatu kompletnog duga, pa je Poreska uprava ostala nenamirena za 15.853 dinara.

Tokom sedam godina stečajnog postupka novca je ipak bilo za isplatu naknade troškova stečajnog upravnika (1,3 miliona), knjigovodstvenih usluga i usluga advokata, raznih taksa i sudskih troškova.

Zanimljivo je da je novac plaćan i po osnovu ugovora o delu – nešto više od 500.000 dinara, kao i da je isplaćena „preliminarna nagrada“ za rad stečajnog upravnika od 486.000 dinara. Nagrada je uobičajena u ovakvim postupcima i isplaćena je na osnovu Pravilnika, ali svi ti isplaćeni troškovi ostavljaju gorak ukus u ustima radnika Svetlosti kojima nije vraćen ni dinar duga.

Sveukupno, od novembra 2014, kada je otvoren stečaj, do kraja prošle godine, kada je vršen presek stanja, potrošeno je na razne troškove stečajnog postupka skoro devet miliona dinara.

Prežalili novac, ne i Svetlost

Novinari koji su radili u Svetlosti kažu da ovakvim epilogom nisu iznenađeni i da su se od svog novca još davno oprostili.

„Desilo nam se isto što i mnogim junacima naših tekstova o privatizaciji društvenih preduzeća. Šnjur su pokupile najpre gazde, a onda stečajni upravnici, a mi smo ostali kratkih rukava. I te plate, i novac koji sam pride potrošila na sudske troškove, davno sam prežalila. Jedino zbog čega i danas žalim jeste to što smo dopustili da Svetlost bude ugašena. Te novine i sve ono što su one predstavljale razlog su zbog kojeg sam pre 20 godina počela da se bavim novinarstvom. Zato mi se valjda i čini da je medijski mrak počeo da se širi onda kada smo dopustili da nam ugase Svetlost”, objašnjava Marija Obrenović, bivša novinarka ovog lista.

Za one koji se nisu oprostili od novca nada da naplate bar deo dugovanja ležala je u činjenici da Svetlost potražuje od bivšeg urednika Miroslava Jovanovića skoro milion dinara. Dug je nastao kada je Svetlost tužila Jovanovića zbog tri prethodna sudska procesa u kojima je ovo preduzeće osuđeno na novčane kazne zbog tekstova objavljenih u vreme kada je on bio odgovorni urednik.

Potraživanja poverilaca su, ipak, 39 puta veća od duga koji Svetlost tek treba da naplati, a budući da bi se ovaj novac podelio bivšim radnicima proporcionalno prema visini duga, pitanje je da li bi dobili i po 1.000 dinara.

Zanimljivo je da najveća potraživanja imaju Gvozden Jovanović, vlasnik konzorcijuma koji je 2007. godine kupio Svetlost, direktor i kasnije odgovorni urednik lista Ranko Milosavljević i njegov zamenik Zoran Prokić, pa bi novac koji bi platio Miroslav Jovanović otišao u džep i ljudima koji su ga tužili.

Agonija duga sedam godina

Nedeljnik Svetlost počeo je u Kragujevcu da izlazi još 1935. godine, a od 1945. se bez prekida svakog četvrtka mogao naći na kioscima. Ovaj nedeljnik je ugled među Kragujevčanima posebno uzdigao tokom devedesetih godina prošlog veka, kada je bio jedan od retkih listova koji su otvoreno pisali o kriminalnom režimu Slobodana Miloševića.

Posrnuće je počelo 2007. godine, kada je privatizovan. Kupio ga je za 21 milion dinara konzorcijum na čijem je čelu bio Gvozden Jovanović, čovek koji se do tada nije bavio medijima.

Posle dve godine kompletna redakcija odlazi iz Svetlosti i osniva nov nedeljnik – Kragujevačke novine. Već tada su tvrdili da im poslodavac nije isplaćivao zarade.

U Svetlosti je formirana nova redakcija, koja je ubrzo počela periodično da štrajkuje zbog neisplaćenih zarada, da bi početkom 2011. godine obustavila rad. Novine su nastavile da izlaze, iako je račun firme bio u blokadi 355 dana zbog duga od 3,7 miliona dinara, i to dok su novinari bili u štrajku devet meseci.

Postoje i oni kojima zarada nije isplaćivana punih godinu dana. Svakom od njih Svetlost duguje oko pola miliona

Konačno, u novembru, kada vlasnici nisu uplatili petu ratu za kupovinu novina, tadašnja Agencija za privatizaciju poništila je kupovinu medija.

U februaru 2012. godine Privredni sud u Kragujevcu pokrenuo je takozvani prethodni stečajni postupak, tokom koga se utvrđuje pravni interes poverilaca i stečajnog dužnika. Imovina Svetlosti je tada, prema rešenju Privrednog suda, procenjena na 31,5 miliona dinara.

Stečaj je pokrenut u novembru 2014. godine, na predlog stečajnog dužnika, zbog „trajne nesposobnosti plaćanja obaveza“. U februaru 2015. proglašen je bankrot i započeo je postupak prodaje imovine u cilju namirivanja poverilaca.

Prema podacima Filipa Marinkovića, rukovodioca projekta iz Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, poslovni prostor Svetlosti u Ulici Branka Radičevića 9 u Kragujevcu od 60 kvadrata i oprema procenjeni su na 8,5 miliona dinara. Prodati su na javnom nadmetanju u oktobru 2017. Gradu Kragujevcu upola cene – za 4,3 miliona dinara.

U januaru 2019. godine doneto je rešenje o glavnoj deobi, kada je i isplaćen deo duga prema Poreskoj upravi, poveriocu prvog reda. Svi ostali poverioci ostali su nenamireni, tako da je ukupan dug ovog preduzeća iznosio 39,8 miliona dinara.

Početkom 2021. godine Privredni sud u Kragujevcu usvaja završni račun Svetlosti i zaključuje stečajni postupak. On je nastavio da se vodi prema stečajnoj masi koju čini dug Miroslava Jovanovića od 974.000 dinara. Završno ročište u tom postupku održano je 14. jula.

Prema Marinkovićevim rečima, u Agenciji očekuju da im iz suda stigne rešenje o zaključenju stečajnog postupka nad stečajnom masom. Po pravosnažnosti rešenja doći će do brisanja stečajne mase iz registra. To, međutim, neće biti kraj agonije Miroslava Jovanovića, jer će se postupak naplate njegovog duga nastaviti do njegovog okončanja.

Svetlost – Rešenje o zaključenju stečajnog postupka (PDF)

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend