Đuro Macut i Aleksandar Vučić (snimci ekrana, RTS)
Ima dubok i prijatan glas.
Govori smireno i razgovetno. Fina dikcija.
Ali…
Kada bi te premijer Srbije Đuro Macut pozvao telefonom, ne bi ga prepoznao.
„Ko?“, pitao bi.
„Đuro ovde, Macut“, čuo bi se glas s druge strane žice.
„Ko?“
Iako je na najvišu političku funkciju u zemlji stupio pre skoro sto dana, predsednika Vlade upadljivo je malo u javnosti.
Pred 100 dana vlade premijer je imao samo 1 (jedan) nastup na nacionalnim televizijama i, simbolično, 1 za Ruse. U isto vreme, predsednik se na TV pojavio bar 100 puta. Kakvu poruku šalju Macutovo ignorisanje javnosti i Vučićevo iskakanje iz utikača?
A nije izabran posle nekih tamo lenjih izbora, kada dani jednostavno teku. Njegov prethodnik Miloš Vučević podneo je ostavku posle brutalog prebijanja studentkinje u Novom Sadu (optužene je kasnije pomilovao predsednik Aleksandar Vučić).
Sve to u jeku najmasovnijih studentskih i građanskih protesta u Srbiji 21. stoleća. Posle pogibije 16 osoba na novosadskoj Železničkoj stanici.
U takvim okolnostima, predsednik Vučić, osoba s manjim ustavnim ovlašćenjima, prema podacima Istinomera, u prvoj polovini godine imao je najmanje 220 televizijskih performansa. Dakle, nekad i više od jednog dnevno.
S druge strane, u bazi Slavko Ćuruvija fondacije (SĆF) od 17. aprila, dana kada je postao premijer, nema nijednog Macutovog gostovanja u informativnim programima televizija s nacionalnom frekvencijom.
Beleži se tek jedno pojavljivanje u studiju tokom Dnevnika Radio-televizije Srbije (RTS).
I tada je obraćanje započeo rečima: „Ja nisam često bio u medijima, ali mislim da je ovo trenutak kada imamo nešto da kažemo.“
Zašto je to tako?
Politički gledano, pretpostavka jeste da je Vučić najuticajnija figura u zemlji. S medijske strane, međutim, deluje čudno da ne vidimo i ne čujemo osobu koja – barem na papiru – odlučuje o najvažnijim državnim pitanjima.
„Nažalost, teško je objasniti drugačije no da smo došli do one faze da više ne postoji ni potreba da se fingira poštovanje, ustavom i zakonima, propisane podele vlasti, nadležnosti, obaveza i prava“, ocenjuje za Cenzolovku profesorka Smiljana Milinkov s Odseka za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.
Ćutite dok se novinarima preti vešanjem na Terazijama. U zemlji sa tragičnim nerešenim slučajevima napada na novinare – vi ćutite. Ćutali ste kada su nezavisni mediji nazivani terorističkim… (Igor Božić, N1)
Prema njenim rečima, građani Srbije godinama su u situaciji „da je sva moć praktično u rukama jednog čoveka“ i da žive u državnom sistemu „koji je dopustio da bude zarobljen“.
„Nakon Ane Brnabić, koja je bila prilično prisutna u medijima, ali s jasno određenom ulogom i mestom – tamo negde iza predsednika – koja je dosta govorila, ali ne kao premijerka nego kao braniteljka šefovog lika i dela, preko Miloša Vučevića, koji je performativno vršio premijersku ulogu, uglavnom pokušavajući glasom, gestikulacijom – a i osionošću – da imitira Aleksandra Vučića, došli smo do Đura Macuta, koji je očito shvatio da je mudrije biti što neprimetniji“, smatra Milinkov.
Upadljivo odsustvo premijera Macuta u medijima, naročito na televizijama s nacionalnom frekvencijom, pre svega ukazuje na obrazac koji u Srbiji nije nov – da predsednik Vučić zauzima dominantnu poziciju u javnom prostoru i preuzima komunikaciju o gotovo svim važnim temama, ocenjuje za Cenzolovku urednica Istinomera Milena Popović.
„S medijskog aspekta, to znači da se percepcija javnosti oblikuje kroz lik i glas jednog aktera, dok ostali, pa i premijer, ostaju u senci. Činjenica da je i prethodni premijer, Vučević, bio vidljiviji od Macuta pokazuje da je sadašnji model još izraženiji – praktično se briše institucionalna vidljivost Vlade“, ocenjuje Popović.
„To nije samo političko pitanje, već i pitanje medijskog pluralizma i informisanosti građana: ako javnost nema priliku da čuje premijera, kako da zna ko donosi odluke i na osnovu čega?“
Zemlja gori, premijer ćuti
List Danas takođe se pita zašto je premijer skrajnut i „ko je izvrgao ruglu najvišu političku funkciju u državi“.
„Ne daje izjave, ne gostuje čak ni na režimskim televizijama, ne oglašava se pravovremeno ni o najvažnijim događajima u zemlji i uglavnom komunicira saopštenjima“, piše beogradski dnevnik.
„Po pravilu Macut piše saopštenja“, beleži N1.
Agresivnost u javnim obraćanjima je znak nervoze i pokušaj da se kroz buku i drskost dokaže da se upravlja vanrednom situacijom. Trenutno je malo toga pod kontrolom, dovoljno je reći da predsednik države ne sme javno da se pojavi u Novom Sadu (Smiljana Milinkov)
Ova televizija navodi da je premijer dao intervju za ruski TASS, kada je rekao da Srbija neće uvesti sankcije Rusiji „dok sam ja premijer“.
Sve to vreme Macut ima neposrednu odgovornost za očuvanje slobode medija i zaštitu novinara, podseća u pismu premijeru Igor Božić, direktor N1.
U tom pismu dodaje se da su „ignorisanje i pasivnost“ predsednika Vlade „dovele do eskalacije nasilja“.
„Ćutite dok se novinarima preti vešanjem na Terazijama“, piše Božić.
„U zemlji sa tragičnim nerešenim slučajevima napada na novinare – vi ćutite. Ćutali ste kada su nezavisni mediji nazivani ‘terorističkim’, kada su tabloidi bez pravnog osnova pozivali na krivični progon novinara, pa i kada su predstavnici tužilaštva učestvovali u javnim hajkama“, piše Božić.
Po njegovim rečima, politička, pravna i moralna obaveza premijera jeste i da obezbedi ambijent u kojem građani imaju pravo na informisanje, pravo da čuju različita mišljenja, kao i slobodu izbora medija.
Sluđivanje
Macuta u štampi i na televiziji, dakle, ima tek sporadično.
A s druge strane je – on.
Za razliku od premijera, predsednik Vučić vapi za medijskom pažnjom.
Ne propušta priliku da se pojavi na televiziji.
Preciznije: stvara priliku da se pojavi na televiziji.
Prošlonedeljno Vučićevo gostovanje na TV Pink Istinomer je analizirao kao „još jedno sluđivanje u prajm tajmu“.
„Ponovo smo zabeležili brojne manipulacije. Među njima i predsednikov pokušaj da dovede u pitanje sposobnost rasuđivanja onih koji na ulicama širom Srbije i dalje podržavaju studente“, piše Istinomer o predsednikovom 232. televizijskom nastupu od početka godine.
TEHNIKE SPINOVANJA, ZBUNJIVANJA, SKRETANJA PAŽNJE...
Strategija agresivnog prisustva u medijima ima višestruku ulogu, smatra Milena Popović.
„Prva je svakako da kreira osećaj potpune kontrole – nastupi su prepuni detalja i brojki, što stvara utisak da predsednik sve zna i da drži sve konce u rukama, iako deo tih informacija služi za spin i selektivnu interpretaciju“, objašnjava ona.
„Drugi cilj je da zbuni publiku bombardovanjem informacija – ljudi ne mogu da obrade sve što čuju, pa zadržavaju centralnu poruku: ‘On je taj koji rešava sve probleme’. Treći je skretanje fokusa sa stvarnih problema – svaka kritika se preusmeri na temu stranih pritisaka i domaćih pretnji.“
Sagovornica Cenzolovke posebno ističe emocionalni elementi Vučićevih obraćanja: dramatizaciju situacije i narativ o ličnoj žrtvi, uz stalno ponavljanje poruke „sve radim za narod“.
„Konačno, prisutna je tehnika stvaranja lažnog izbora – poruka je da alternativa njegovoj politici znači haos. Sve to u kombinaciji sa obećanjima o boljem životu i višem standardu drži građane u stanju u kojem osećaju da nema bolje opcije od one koju on nudi“, kaže Popović.
Zbunjivanje sopstvene publike
Šta se zapravo postiže tako agresivnim prisustvom predsednika Vučića u medijima? Pokušava li da stvori utisak da drži sve pod kontrolom? Želi da nas sve kolektivno zbuni? Nešto što i ne naslućujemo?
„Rekla bih da je sve prisutnija agresivnost u javnim obraćanjima znak nervoze i pokušaj da se kroz buku i drskost dokaže da se upravlja ovom vanrednom situacijom. Trenutno je vrlo malo toga pod kontrolom, dovoljno je reći da predsednik države ne sme javno da se pojavi u Novom Sadu“, smatra Smiljana Milinkov.
Ona podseća da treba imati u vidu odanu publiku kojoj „može da se servira šta god“ i koja neće postaviti pitanje zašto se pre podne kaže jedno, po podne sasvim suprotno. Ipak, primetno je, kako kaže, da i ta publika polako postaje zbunjena.
„Kako procesuirati da premijer podnese ostavku zbog momaka koji su izleteli iz stranačkih prostorija, teško povredili studentkinju, a onda nekoliko meseci kasnije ti isti batinaši postaju junaci. S druge strane, vrlo je jasna namera da se ostali građani iznerviraju slušajući i gledajući svakodnevne nastupe predsednika Srbije. To ne uspeva sasvim, jer je jasno da je najučinkovitija reakcija ignorisanje ili ono studentsko mudro – ‘nisi nadležan’.“
Sve se, naravno, odigrava u polarizovanoj atmosferi punoj tenzija. Najdublja politička kriza od dolaska Srpske napredne stranke (SNS) na vlast 2012. odslikava se u domaćim medijima.
Rečima Milene Popović, intenzivna i gotovo neprekidna prisutnost predsednika u medijima nije samo stvar komunikacione strategije, već deo šireg političkog obrasca.
„Kada jedan lider nastupa u ulozi spasioca i jedinog koji može da reši sve krize, time se gradi kult ličnosti koji treba da opravda centralizaciju moći“, kaže ona.
„Ta slika ide ruku pod ruku sa sve vidljivijom represijom – hapšenjima, pritiscima i zastrašivanjem – jer je narativ o stalnoj ugroženosti i potrebi za ‘čvrstom rukom’ pogodan za opravdavanje ograničavanja prava. Tako komunikacija postaje oružje kojim se održava osećaj vanrednog stanja i istovremeno prikriva činjenica da institucije praktično ne funkcionišu samostalno.“
MILINKOV: JAKO UDAHNUTI I GURATI DALJE
Smiljana Milinkov priznaje da je, kao deo akademske zajednice, ogorčena jer se u ozbiljnoj društveno-političkoj krizi, kada studente i profesore „gotovo svakodnevno privode, tuku, targetiraju“, kako kaže, „pokušava nametnuti privid normalnosti“.
„Bez obzira na ove pokušaje simulacije paralelne realnosti, koji su mučni“, smatra Milinkov, „neophodno je konstantno podsećati da je dubioza tolika da je potrebno jako udahnuti i gurati dalje“.
„Dokle god ne stvorimo pristojnije, pravednije i humanije društvo, a to je proces koji će trajati vrlo dugo“, zaključuje sagovornica Cenzolovke.
Žene koje su progovorile o seksualnom zlostavljanju: Kakve posledice ostavljaju senzacionalističko izveštavanje i javni sudski postupak?
Grozev: Vrednost FSB izveštaja o zvučnom oružju je nula, duboko je uvredljiv za svakog ko kritički razmišlja
Izveštavanje o Srebrenici jula '95: Nevladini mediji nisu znali da li da veruju, režimski slavili zločince
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.