31. jul 2020.

14 godina Pink, Hepi, Prva i O2 krše zakon i rade šta hoće. REM to konstatuje i – pravi se mrtav

Rijaliti i informativni programi najzastupljeniji su na najvećim komercijalnim televizijama, dok nauke, kulture, obrazovanja i dečjeg programa uglavnom nema ni u tragovima. Ne samo što time krše zakon i bezobzirno ignorišu interes društva nego ne poštuju ni sopstvene elaborate na osnovu kojih su dobili nacionalnu frekvenciju

Ćutanjem doprinose stvaranju sistema vrednosti neprimerenog demokratskom društvu: Savet REM-a (foto: Ivana Predić / Cenzolovka)

Godišnji Izveštaj o ispunjavanju zakonskih i programskih obaveza komercijalnih pružalaca medijskih usluga za 2019. godinu, koji je Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) usvojio 14. jula, pokazuje da nijedna od četiri komercijalne televizije sa nacionalnom frekvencijom (Pink, O2, Hepi i Prva) nije emitovala svih pet obaveznih programskih žanrova (informativni, dečji, naučno-obrazovni, dokumentarni i kulturno-umetnički), kako je propisano Pravilnikom.

Program je zbog toga daleko odstupao od elaborata na osnovu kojih su televizije dobile dozvole 2006. godine.

Evo nekih od najvažnijih zaključaka tog izveštaja:

– Kao i prethodnih godina, televizije su i 2019. kršile Zakon o elektronskim medijima.

– Kada je reč o oglašavanju, prekršile su zakon čak 15.386 puta.

Kvalitetnim programom smatra se onaj program u kome naučno-obrazovni, kulturno-umetnički, dokumentarni ili dečji program čine više od 20 odsto ukupno godišnje objavljenog programa, što se nije desilo od dobijanja nacionalnih frekvencija 2006. godine

– Ni tokom 2019. godine kulturno-umetnički program nije emitovala nijedna televizija, kao ni prethodne četiri godine.

– Drugi obavezni žanrovi, osim informativnog, emituju se tek u tragovima.

– Tri od četiri televizije nisu posvetile nijednu sekundu deci.

– TV Pink i TV Hepi nisu uopšte emitovale četiri od pet obaveznih programa.

– Na njihovim kanalima, od obavezujućih žanrova, bio je zastupljen samo informativni.

– Najveći udeo na ove dve televizije imali su rijaliti programi koji su zauzimali 36,42, odnosno 39,18 odsto programske šeme.

– Dečji program prošle godine je emitovala samo Televizija O2, ali je problematično to što su skoro 97 odsto programa ovog žanra činile reprize animiranih serijala.

– O2 je jedini emiter koji je imao u svom programu sportski program, koji na drugim televizijama uopšte ne postoji.

KOLAPS KVALITETA: DVE TREĆINE RIJALITIJA

Od 2013. godine raste udeo rijalitija u programskim šemama, koji kulminira 2015. godine, kada je udeo tog programa u šemi TV Hepi bio čak 58,42 odsto. Potpuni kolaps kvaliteta programa na sceni je u 2018. i 2019. godini, kada je udeo informativnog i rijaliti sadržaja na televizijama Pink i Hepi bio 65,97, odnosno 74,86 odsto.

Gordana Suša objašnjava da forsiranjem ovih programa, emiteri žele da utiču na formiranje mišljenja i stavova publike kada je informativni program u pitanju, a sa druge strane, da preko rijalitija dođu do lake i brze zarade.

15.386 kršenja Zakona o oglašavanju

Kvalitetnim programom se, kako se navodi u Pravilniku, smatra onaj program u kome naučno-obrazovni, kulturno-umetnički, dokumentarni ili dečji, zajedno ili pojedinačno, čine više od 20 odsto ukupno godišnje objavljenog programa. U stvarnosti su jedni zastupljeni sa manje od pet odsto, dok su drugi ostali na nivou statističke greške.

To pokazuju svi izveštaji o ispunjavanju obaveza komercijalnih televizija, dostupni na sajtu REM-a, od 2010. godine.

Izveštaji pre 2010. na sajtu ne postoje, ali, sudeći prema ranijoj izjavi Saše Mirkovića, bivšeg državnog sekretara za informisanje, velika odstupanja između trenutnih programskih šema i elaborata koje su ove televizije prijavile postoje svih 14 godina, od kada su 2006. dobile nacionalnu frekvenciju.

Kao ni prethodne četiri godine, ni tokom 2019. kulturno-umetnički program nije emitovala nijedna televizija, dok se i drugi obavezni žanrovi, osim informativnog, emituju tek u tragovima

„Nažalost, to je samo kontinuitet onoga što je postojalo i ranije, a to je da se naprosto preko toga što programske šeme u najvećoj meri nisu u skladu sa onim na osnovu čega su dozvole dobili, prelazi kao preko najnormalnije stvari“, rekao je prošle godine Mirković za Cenzolovku.

Televizije nisu mnogo marile ni za poštovanje Zakona o elektronskim medijima. Tako TV O2 od 2015. godine ne ispunjava predviđene kvote od najmanje 50 odsto evropskih audio-vizuelnih dela predviđenih zakonom.

Ukoliko to ne uradi, kaže zakon, obavezuje se da svake godine poveća visinu evropskih audio-vizuelnih dela u odnosu na prethodnu godinu. Molbe i upozorenja REM-a da TV O2 poštuje zakon nisu urodili plodom i ta televizija je nastavila da krši zakon bez ikakvih sankcija.

Tokom 2019. godine zabeleženo je čak 15.386 prekršaja Zakona o elektronskim medijima, zbog nepoštovanja politike oglašavanja. Emiteri su najčešće kršili pravilo od najviše 12 minuta oglašavanja u satu i neprimereno plasirali proizvode. Najviše prekršaja imala je Televizija Pink – 4.928, a najmanje TV Hepi – 2.972.

Iz REM-a nam nisu odgovorili na pitanja da li je neka televizija kažnjena zbog kršenja zakona i pravilnika, na koji način i zašto nije bilo sankcija.

Velika nula za kulturu i umetnost

Dokumentarni, naučno-obrazovni i dečji program su od 2012. do 2020. godine bili na nivou statističke greške – od 0,03 do 0,54 odsto, dok kulturno-umetnički program na TV Pink nije dobio ni minut vremena od 2013. godine do danas.

Ni među ostalim emiterima sa nacionalnom frekvencijom ovaj žanr nije popularan. Od 2015. godine sve televizije imaju jednu veliku nulu kada je reč o kulturi i umetnosti.

Sankcije za ovakve nakaze od programa – Savet REM-a ne izriče.

Gordana Suša, članica Saveta REM–a od 2010. do 2016. godine, kaže za Cenzolovku da se ni u njeno vreme televizije nisu kažnjavale, već im je Regulator davao upozorenja i opomene, ili bi „pripretio“ da će im oduzeti dozvolu.

Dodaje da su postojale i stimulativne mere – umanjivanje iznosa naknade ako televizija emituje manje profitabilne programe. Takođe, ona smatra da REM treba novčano da kažnjava televizije koje ne ispunjavaju obaveze, a da se taj novac sliva u poseban fond, koji bi televizije koristile za konkurse i projekte o temama koje nisu zastupljene u programima.

Suša ocenjuje da je problematično i to što u zakonu nisu precizirane kvote za obavezne programske žanrove, kao i da bi REM morao da kontroliše i koliko je informativni program izbalansiran, odnosno da li je tzv. medijski pluralizam ostvaren.

NAMEĆU SISTEM VREDNOSTI NEPRIMEREN DEMOKRATSKOM DRUŠTVU

Judita Popović smatra da je prvi korak ka uspostavljanju kvalitetnijeg programa – poštovanje zakona.

„Pre svega, nije interes javnosti da komercijalne televizije, kršeći odredbe ključnih propisa iz oblasti medija, nameću sistem vrednosti neprimeren demokratskom društvu. Inače, Pravilnikom je definisano šta se smatra kvalitetnim programom, a bez naučnog, obrazovnog, kulturnog, umetničkog i dečjeg programa nema kvaliteta, ali ima pogubnog uticaja na korisnike usluga i to na nacionalnom nivou, koje, kako stvari sada stoje, nema ko da štiti“, ocenjuje Judita Popović za Cenzolovku.

Šta REM ne radi, a može?

Prema članu 24 Zakona o elektronskim medijima, „Regulator kontroliše rad pružalaca medijskih usluga… i dužan je da se posebno stara o tome da pružaoci medijskih usluga poštuju obaveze koje se odnose na programske sadržaje predviđene ovim zakonom i uslove pod kojima im je dozvola izdata, što se posebno odnosi na vrstu i karakter programa“.

U istom zakonu stoji da „Regulator može pružaocu medijske usluge izreći opomenu, upozorenje, privremenu zabranu objavljivanja programskog sadržaja, odnosno može mu oduzeti dozvolu, zbog povrede obaveza koje se odnose na programski sadržaj“.

Kao i prethodnih godina, televizije su i 2019. kršile Zakon o elektronskim medijima, a kada je reč o oglašavanju, prekršile su zakon čak 15.386 puta

Stoga, kako smatra Judita Popović, članica Saveta REM-a, regulatorno telo ne samo što može već je i dužno da kazni televizije, i to na način kojim bi ih motivisao na poštovanje propisa.

Ona navodi da Izveštaj samo konstatuje notorne činjenice, te da je zajedno sa kolegom Slobodanom Cvejićem još u martu od ostalih članova i članica Saveta zatražila da se izvrši kontrola Izveštaja.

Popović i Cvejić su poslali dopis Savetu REM-a u kojem podsećaju da je ovo telo dužno da kontroliše rad pružalaca medijskih usluga i stara se o doslednoj primeni Zakona o elektronskim medijima, te da je obaveza Regulatora i da istraži potrebe korisnika medijskih usluga i štiti njihove interese.

Predložili su da predsednik Saveta naloži Stručnoj službi da sprovede istraživanje među korisnicima medijskih usluga o njihovim potrebama oko rijalitija, načinu prezentacije lečenja kovida 19 na Pinkovim programima i sličnim kreativnim sadržajima, ali je, kako kaže Judita Popović za Cenzolovku, ta inicijativa ostala bez odgovora.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend