08. feb 2022.

Berlin ne priznaje dozvolu Srbije za rusku televiziju

Licenca koju je Srbija dodelila ruskoj državnoj televiziji "RT auf Deutsch RT" (RT DE) ne menja odluku nemačkih vlasti da toj televiziji zabrane emitovanje, saopštila je 4. februara za Radio Slobodna Evropa (RSE) državna institucija Nemačke nadležna za medije (MABB).

Sajt RT na nemačkom (skrinšot)

Nemački regulatori zabranili su 2. februara kanal „RT DE“, jer nema potrebnu dozvolu za emitovanje.

Postupak je pokrenut nakon što je ruska kuća tvrdila da joj licenca koju poseduje u Srbiji za satelitski prenos daje pravo emitovanja u Nemačkoj.

U pisanom odgovoru za RSE, MABB je saopštio da je Komisija za licenciranje i nadzor nemačkih medijskih vlasti 1. februara uložila prigovor i zabranila emitovanje i distribuciju TV programa „RT DE“, jer ta kuća nije imala potrebnu medijsku licencu i nije aplicirala za nju.

„Srpska licenca ne menja nemačku pravnu situaciju“, navodi MABB.

Na pitanje RSE da li bi srpsko Regulatorno telo za elektronske medije (REM) trebalo da povuče licencu koju je dalo ruskoj državnoj televiziji, u MABB-u kažu:

„Predlažemo da nas srpski medijski regulator kontaktira, kao što je uobičajeno u Evropi, kako bismo koordinirali tok akcije po ovom pitanju“.

Iz REM-a nisu odgovorili na pitanja RSE da li će razmotriti povlačenje dozvole za „RT DE“.

Odgovori na kritike da je Srbija izdavanjem dozvole ruskom državnom mediju povukla rizičan potez iz političkih razloga, nisu stigli ni iz Ministarstva kulture i informisanja.

U međuvremenu, Moskva je u odgovoru na potez Berlina 3. februara zabranila emitovanje nemačkoj državnoj televiziji „Deutsche Welle“ u Rusiji.

Evropska unija je osudila odluku, ocenjujući je kao neprihvatljivu i neopravdanu.

Da li bi Srbija trebalo da preispita odluku?

Dozvolom za satelitski prenos programa „RT DE-u“ koju je 6. decembra izdalo Regulatorno telo za elektronske medije (REM) Srbije, Beograd je omogućio ruskom državnom kanalu da dopre do gledalaca u Nemačkoj.

„RT DE“ je na taj način zaobišao nemačke propise koji zabranjuju emitovanje TV kanalima u stranom državnom vlasništvu u koje spada i RT, kao medij koji finansira Kremlj.

Judita Popović, članica REM-a i jedina u tom telu koja se usprotivila odluci da se „RT DE-u“ izda dozvola, rekla je za RSE da nema saznanja da se ruska televizija obraćala Regulatornom telu za elektronske medije nakon zabrane emitovanja u Nemačkoj.

„Taj zahtev je podnet, odluka je doneta i oni prosto nemaju potrebu da forsiraju tu temu, zato što je jasno da je odluka definitivno nezakonita. Oni su toga svesni i znali su zašto insistiraju na odluci REM-a, jer je to bio jedini način da imaju pristup nemačkom medijskom tržištu“, kaže Judita Popović.

Popović smatra da bi REM trebalo da povuče tu odluku, ali dodaje da ne veruje da će se to i desiti.

Predsednica Saveta REM-a Olivera Zekić izjavila je 17. decembra da je dozvola za „RT DE“ tehnički neutralna, što bi značilo da njenim izdavanjem medijska kuća stiče pravo da pruža medijsku uslugu putem kablovske, satelitske i IPTV elektronske komunikacione mreže.

Zekić je u izjavi za agenciju Fonet tvrdila da je dozvola izdata „na osnovu zakona i Evropske konvencije o prekograničnoj televiziji“.

Kao osnov za emitovanje programa u Nemačkoj, ruska televizija se pozivala na ovu Konvenciju koju su, pored ostalih država, potpisale i Nemačka i Srbija.

Konvencija propisuje da kanal sa dozvolom u jednoj od zemalja potpisnica može da se satelitski emituje u drugim državama koje su ratifikovale Konvenciju.

Da li je Srbija prekršila propise?

Rusija nije potpisnica Konvencije, a članica REM-a Judita Popović smatra da je pozivanje Srbije na njene odredbe neprimenjivo u slučaju „RT DE“.

„Mi ovde imamo pružaoca medijske usluge u vlasništvu strane države, koja nije ni ratifikovala Evropsku konvenciju, i faktički je Srbija svedena na tačku prenosa signala na evropski satelit“, rekla je Popović za RSE 20 decembra.

Isto smatra i profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski.

„Ako Rusija nije potpisnica Konvencije, onda ona ne može da koristi ovu Konvenciju da bi svoj signal dopremila na područje neke zemlje EU, u ovom slučaju Nemačke. Jer da može, ona bi to direktno uradila, ne bi išla preko Srbije“, naveo je Veljanovski za RSE 20. decembra.

On je dodao i da Srbija nema prava da izdaje dozvolu nekome da u trećoj državi emituje svoj program.

„Nema nikakve sumnje da je to jedan manipulativni, zaobilazni put da se pojave tamo gde žele i imaju interesa a da zaobiđu određene propise“, ocenio je Veljanovski i dodao da se radi o satelitskom prijemu koji se teško može „zaustaviti na granici“.

Šta kažu u Berlinu i Moskvi?

Program „RT DE-a“ pušten je u etar putem različitih distributivnih kanala 16. decembra, deset dana nakon dobijanja dozvole u Srbiji.

„Prekasno, već smo ovde“, bila je poruka promotivnog spota „RT-a“, za program namenjen publici u Nemačkoj.

Mesec i po dana kasnije nemački regulatorni odbor za medije presudio je da „RT DE“ mora da prekine emitovanje svojih programa na nemačkom jeziku, potvrđujući odluku iz decembra u kojoj se navodi da „RT“ nema potrebnu dozvolu.

U odgovoru na potez Nemačke, Rusija je objavila da ukida akreditacije svom osoblju u ruskom uredu nemačke državne televizije „Deutsche Welle“ (DW), kao i da zaustavljaju emitovanje ovog medija na ruskoj teritoriji.

Ministarstvo spoljnih poslova te zemlje saopštilo je 3. februara da ovo „prva faza“ mera usmerenih na nemačku kompaniju i najavilo da će inicirati postupak zvaničnog označavanja DW-a kao stranog agenta i zabrane ulaska u Rusiju nemačkim i drugim pojedincima uključenim u odluku o zabrani emitovanja „RT-a“ u Nemačkoj.

Nemačka je potez Rusije nazvala „apsurdnim“ i obećala da će nastaviti sa emitovanjem.

Osuđujući odluku Rusije, iz EU su saopštili da odluka nemačkog regulatora da zabrani emitovanje RT-a „u potpunosti nije povezana sa radom Deutsche Wellea u Rusiji“.

„Reakcija ruskih vlasti, nažalost, još jednom ilustruje njihovo kontinuirano kršenje slobode medija i nepoštovanje nezavisnosti medija. Solidarni smo sa Deutsche Welleom i njegovim osobljem u Rusiji i nastavićemo da pratimo situaciju“, saopštio je 4. februara portparol visokog predstavnika EU Peter Stano.

Dan nakon što je program DW-a zabranjen u Rusiji, u Srbiji je boravio izvestilac za Zapadni Balkan u Spoljnopolitičkom odboru nemačkog Bundestaga Adis Ahmetović. U saopštenjima posle sastanaka sa srpskim zvaničnicima ne navodi se da je bilo reči o ovim pitanjima.

Emiterski sukob usred tenzije oko Ukrajine

Državni ruski kanal „RT“ je, prema navodima medija, već pokušavao da obezbedi emitovanje za nemačku publiku.

Prema pisanju Deutsche Wellea, „RT DE“ je program nameravao da emituje iz Luksemburga putem satelita, ali je regulatorno telo u Luksemburgu odbilo da izda dozvolu, uz obrazloženje da nisu ispunjeni tehnički zahtevi.

Deutsche Welle je naveo i da su nemačke bezbednosne službe klasifikovale nemački ogranak „RT-a“ kao propagandni ogranak ruske države.

Pokrenut 2005. godine kao „Russia Today“, „RT“ kojeg finansira država kontinuirano je širio svoje emitovanje i web stranice na brojne jezike uključujući engleski, francuski, španski i arapski.

Kanal je zabranjen u nekoliko zemalja, uključujući bivše sovjetske republike, a sada EU i NATO članice Litvaniju i Latviju.

U Sjedinjenim Državama od kanala je traženo da se registruje kao strani agent, a britanske vlasti su zapretile da će im oduzeti dozvolu za emitovanje.

Nemačko-ruski spor oko emitovanja dolazi usred rastućih napetosti između Zapada i Moskve zbog ruskog gomilanja desetina hiljada vojnika duž granice sa Ukrajinom.

Nemačka je među brojnim zemljama koje su zapretile sankcijama i pozvale Kremlj da povuče vojnike.

Iako Moskva to poriče, zapadne zemlje strahuju da bi vojna moć uz granicu mogla biti uvod u novi upad Rusije u Ukrajinu.

Vlast u Srbiji, predvođena Srpskom naprednom strankom predsednika Aleksandra Vučića saopštila je da nije deo političkog ili bilo kakvog drugog konflikta između Rusije i Ukrajine i da bi se eskalacija sukoba negativno odrazila na spoljnu politiku Beograda.

Srbija, koja teži članstvu u Evropskoj uniji, još uvek nije u potpunosti uskladila svoju spoljnu politiku sa EU, odbijajući da se pridruži sankcijama koje je Brisel uveo Moskvi zbog aneksije ukrajinskog poluostrva Krim 2014. godine.

Uprkos kritikama Brisela, Beograd nastavlja političku, vojnu i ekonomsku saradnju sa Moskvom.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend