20. mar 2018.

Brajović: „Pomor“ lokalnih medija zbog manjka novca

Mediji u Srbiji, prvenstveno lokalni, posle usvajanja seta medijskih zakona, dobijaju između 25 i 30 odsto novca koji je ranije bio dostupan iz budžeta, što je dovelo do "pomora" lokalnih medijskih kuća, izjavio je u Nišu generalni sekretar Udruženja novinara Srbije Nino Brajović.

Brajović je na tribini „Javnost, mediji i lokalna samouprava“ u Skupštini grada Niša, rekao da su lokalni mediji sada u najtežem položaju u svojoj novijoj istoriji, a da iz takvog položaja ne može da izađe dobra medijska slika.

„Stav UNS je da lokalne samouprave treba da izdvajaju oko dva odsto realizovanog budžeta za prethodnu godinu da bi se vratile na nivo koji su izdvajale za medije pre donošenja seta medijskih zakona“, rekao je Brajović i dodao da taj procenat ne bi morao da važi za velike gradove – Niš, Novi Sad, Beograd, koji imaju velike budžete.

On je rekao da UNS smatra da nova medijska strategija treba da služi za izmenu seta medijskih zakona i da pomogne da se mediji spasu od posledica prethodne strategije i zakona.

„Važeća medijska strategija i set zakona ne predviđaju sankcije i doveli su do toga da projektno finansiranje postane spisak preporuka i ‘lepih želja’, a ne obaveza lokalnih samouprava“, kazao je Brajović i dodao da je problem u projektnom finansiranju i loš odabir komisija za ocenu medijskih projekata, koje često postavljaju „onako kako odgovara lokalnim vlastima“.

Predsednik Izvršnog odbora UNS Petar Jeremić kazao je da se kao loše u dosadašnjoj praksi pokazalo to što informativni program koji je najskuplji, koji je najteže realizovati i koji odvlači najviše resursa, nije prepoznat važećim setom zakona.

„Moramo da nađemo rešenje da informativni sadržaj bude deo projektnog sufinansiranja. Konkretan predlog ćemo izneti kada vidimo šta predvidja nova medijska strategija“, rekao je Jeremić.

On je dodao da novac namenjen sufinansiranju medijskih sadržaja dobijaju mediji „koji su bliski vlasti“.

Prema rečima Slobodana Radičevića iz UNS, najveći problem je nepostojanje sankcija za one koji ne raspišu konkurs za sufinansiranje medija, ponište odluke komisije i sastavljaju komisiju po „svom viđenju“.

Novinar Ninoslav Miljković iz Aleksinca rekao je da bi izmenama zakona trebalo da se lokalne samouprave obavežu da deo para izdvajaju za redovno informisanje građana, jer je ono za građane i najznačajnije.

Milosav Jukić iz Udruženog pokreta slobodnih stanara kazao je da bi projektno finansiranje medija moralo da bude napušteno jer „propala forma“ i „ubila je novinarstvo“.

1 komentar za: “Brajović: „Pomor“ lokalnih medija zbog manjka novca

  1. Dejan R. Popovic, dipl. inz.

    Da bi se obezbedilo poštovanje medijskih sloboda i medijskog pluralizma, na primer, po clanu 11. stav 2. Povelje Evropske unije o osnovnim pravima (2016/C 202/02), mislim da je neophodno novom medijskom strategijijom i novim medijskim zakonima ukinuti tzv. sufinsaranje projekata u oblasti javnog informisanja radi ostvarivanja javnog interesa, tj. finansiranje medijskih organizacija iz drzavnog budzeta i budjeta lokalnih samouprava.

    Posto su sve medijske organizacije privatizovane (osim javnih medijskih ustanova RTS i RTV), treba po svaku cenu izbeci fnansiranje iz budzeta, jer medijske organizacije nisu tela javne uprave.

    Stavise, mislim da bi bilo najbolje da se novom medijskom strategijom i novim medijskim zakonima promeni nacin finansiranja u oblasti javnog informisa, tako da slusaoci i gledaoci placaju razumnu pretplatu lokalnim pruzaocima zvucnih i TV radio-difuznimh i kablovskih distributivnih usluga, a da ti pruzaoci elektronskih komunikacionih usluga placaju razumnu nadoknadu pruzaocima lokalnih medijskiih usluga. Alternativa je da se stvaraju vertikalne integracije pruzaoca medijskih i komunikacionih usluga.

    Na kraju treba reci da prilikom pripremanja nove medijske strategije i novih medijskih zakona trebaa imati na umu da su, u medjuvremenu, mimo vazecih zakona, stvoreni „mts antena TV“, „RTS Planeta“ i drugi netipicni pruzaoci medijskih i komunikacionih usluga.

    24. mar 2018. at 10:55

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend