24. nov 2016.

Busek: Državni mediji uvek pristrasni

Pravi problem u medijima je kako funkcioniše demokratija, ocenio je danas bivši zamenik premijera Austrije Erhard Busek koji smatra da je uvek bitka ko će u medijima biti glavni

Prema njegovim rečima sada se nalazimo u krizi demokratije, u načinu kako postupamo sa njom i da li čujemo glas građana.

Busek je, u završnom obraćanju učesnicima Medijskog foruma jugoistočne Evrope, istakao da su vlasnici medija oligarsi, bogati pojedinci ili država, a da je država uvek pristrasna.

Nemojte mi reći da mediji u državnom vlasništvu ili javni servisi nisu pristrasni. U medijima je uvek glavna bitka ko će biti glavni, naglasio je Busek.

Brine me budućnost, jer živimo na početku Trećeg svetskog rata. To nije situacija kao kada su Franc Jozef ili Hitler objavili rat, on polako puzi, dolazi u naša društva. Da li je to tema u medijima? Nije, naglasio je Busek.

Busek je kao primer naveo da je za godinu dana u Nemačkoj povećana za dva puta potražnja za oružjem, al se to u medijima ne vidi. Prema rečima Buseka, mediji treba da se više bave edukacijom, oni su instrument za edukaciju, ali je pitanje da li se mediji time bave.

Potreban nam je određeni nivo prosvetljenja, situacija nije laka, ali mediji su deo novih događanja i ne smeju se potcenjivati, smatra Busek.

Državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije Roksanda Ninčić ocenila je da su se stvari u Srbiji promenile na bolje u odnosu na pre 15, 20 godina. Srbija je kandidat za članstvo u Evropkoj uniji, harmonizujemo zakonodavstvo sa pravnim tekovinama Unije, usvojili smo set medijskih zakona, država se povukla iz medija, rekla je Ninčić.

Ninčić je rekla da je transparentnija vlasnička struktura medija i da funkcioniše Registar medija, uvedeno je projektno sufinansiranje medijskog sadržaja od javnog interesa.

Ona je ukazala na jačanje masovnog informisanja putem društvenih mreža u odnosu na klasične veb stranice, ali je naglasila da se radi o „svojoj, ličnoj i možda iskrivljenoj slici onoga što se videlo i doživelo“.

Takvo „instant novinarstvo“ stavlja pravo, klasično, profesionalno novinarstvo na iskušenja. Za posebno žaljenje je što su štampani mediji već dugo u krizi, rekla je Ninčić.

Ninčić je rekla da je poseban problem tabloidizacija medija i da najezda tabloida udaljava od smirenog i promišljenog pristupa stvarnosti.

Novinari i urednici imaju odgovornost da u kriznim situacijama ostanu hladne glave i da se tako, umesto emocijama, bave što nepristrasnije činjenicama i analiziraju uzroke pojedinih događaja, smatra Ninčić.

Verujem da će samo takav pristup obezbediti preživljavanje i obnovu novinarske profesije koje će zbog navale novih medija biti brana poluinformacijama ili namerno plasiranim pogrešnim vestima, ukazala je Ninčić.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend