14. okt 2019.

Veran Matić za Glas Amerike: Transformacija B92 u O2 može poslužiti za ilustraciju stanja u medijima

Transformacija nekadašnjeg B92 u današnji O2 može poslužiti kao ilustracija onoga što se dogodilo na medijskoj sceni Srbije. Ali je stvar mnogo složenija“, kaže u razgovoru za Glas Amerike Veran Matić, jedan od osnivača Radija B92 i najviše rangirani menadžer Radio difuznog preduzeća B92 od 1989. pa sve do svog povlačenja iz te kompanije 2019. godine.

Srbija je prema podacima Reportera bez granica, međunarodne nevladine organizacije specijalizovane za praćenje stanja u sferi medija, u 2019. godini nazadovala 14 mesta i u okviru Svetskog indeksa medijskih sloboda koji broji 180 država nalazi se na 90. mestu. Istovremeno, nevladina organizacija Fridom haus je u svom februarskom izveštaju svrstala Srbiju među delimično slobodne zemlje – dok je u junskom istakla političke lidere Mađarske (Viktora Orbana) i Srbije (Aleksandra Vučića) kao populističke zvaničnike koji guše nezavisno novinarstvo i kritičku misao u državama u kojima su na vlasti.

„Sloboda medija je sistemski ugrožena sa nekoliko nivoa. Permanentno se ugrožava već petnaestak godina posle demokratskih promena. Jedno je ekonomsko ugrožavanje medija na šta se ne može previše uticati i to je globalni problem. Politički centri moći to iskoriste i preko različitih vrsta pritisaka ugrožavaju medije. Neke medije unište, neke ućute, a neke kupe“, ukazuje Veran Matić, direktor nevladinog Fonda B92 i dobitnik desetina međunarodnih i domaćih novinarskih priznanja (CPJ International Press Freedom Award, World Press Freedom Hero, Legion of Honour), kao i nagrada za društveni aktivizam.

Tokom prethodnih trideset godina B92 prešao je put od omladinskog radija, nastalog u predvečerje rata devedesetih na prostoru bivše Jugoslavije, preko jednog od retkih profesionalnih i kritički orijentisanih medija prema režimu Slobodana Miloševića (predsednika Srbije i Savezne Republike Jugoslavije) zbog čega je zabranjivan četiri puta (1991, 1996, 1999, 2000).

Period posle pada Miloševića obeležio je korporativni zaokret ka mejnstrimu, gubljenje kritičke oštrice, gašenje kultnih sadržaja poput televizijske emisije „Utisak nedelje“ i programa Radija B92, promene vlasničke strukture – i na kraju prelazak u ruke Srđana Milovanovića, čoveka bliskog vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci, čiji je brat poverenik stranke predsednika Srbije Aleksandra Vučića za grad Niš na jugoistoku Srbije.

“Ako postoji nekakva objektivna odgovornost za ono što se desilo kompaniji B92 i njenim zaposlenima – moja je najveća u odnosu na sve ostale, jer sam imao najvišu funkciju. Ako je pitanje da li sam mogao da donosim nekakve drugačije odluke… Verovatno da. Opredelio sam se za ono što sam tada video kao moguća rešenja koja su postojala u svetu“, objašnjava Matić.

Ukazuje da je pokušao da primeni model britanskog Kanala 4 (Channel 4) za koji kaže da je igrao ulogu javnog servisa – dok je istovremeno bio u privatnom vlasništvu.

„Mogli smo možda posle Petog oktobra da postanemo deo Javnog servisa, ali tadašnja politička elita je odlučila ipak da kontroliše javni servis i da ga upotrebi na svoj način. Da ostane u državnoj upotrebi. Sigurno se grešilo, ali mislim da je zasluga B92 i podsećanje na dobru praksu i primere u godinama u kojima je funkcionisao”, kaže on.

Veran Matić od 2013. obavlja funkciju predsednika Komisije za istraživanje ubistava novinara, čiji je osnivač Vlada Srbije. Njen tadašnji predsednik bio je Ivica Dačić, a jedan od potpredsednika Aleksandar Vučić – koji su mu, tokom devedesetih godina kao funkcioneri vlasti Slobodana Miloševića, bili direktno suprotstavljeni. Pre nešto više od godine, aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić, imenovao je Verana Matića svojim specijalnim izaslanikom za nestale osobe. Matić je i član Stalne radne grupe za bezbednost novinara – u čijem sastavu su predstavnici policije, tužilaštva i novinarskih udruženja.

Matić ukazuje da ga ne iznenađuju tvrdnje u javnosti prema kojima svojim angažmanom daje legitimitet predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću – koga mnoštvo novinara i novinarskih udruženja označava glavnim uzurpatorom medijskih sloboda u Srbiji.

“Moja procena je bila”, nastavlja Matić, “da u bilo kojoj od ovih aktivnosti je nemoguće bilo šta učiniti ako ostajete samo u poziciji nevladine organizacije ili fondacije. Neophodna je saradnja sa institucijama sistema – da biste dobili informacije koje su u glavnom poverljive”, kaže Matić.

Glas Amerike: Ali to je sistem za koji istovremeno kažu da inicira i distribuira pretnje prema novinarima. To je čovek za koga kažu da je bio ministar informisanja u vreme u kom ste vi imali metu na čelu? Vi i vaše kolege? To je istina?

Matić: Dobro, to je istina. Ali prolaze nekako vremena i ljudi se, na neki način, menjaju. Ondašnji Vučić je bio antievropejac. Danas je simbol nekakvog proevropskog angažmana, bar u očima, između ostalog Zapada. Situacije se menjaju. Ne možete, ako želite da radite, napravite nekakav pomak na mikro planu – odbijati bilo kakvu vrstu komunikacije i kontakta. Jer nećete moći ništa da uradite. Ne možete da prespavate nekakav period – dok se ne pojavi neki koji vama odgovara.

Komisiju za istraživanje ubistava novinara sam nudio i predsedniku Tadiću, ali ona se nije dogodila. Šta sad da radimo, da li je trebalo da čekam nekog novog koji bi mi odgovarao iz nekog razloga? Imam jasnu poziciju kada je reč o tome – veoma su mi važni rezultati. Nemam politički angažman, niti političke pretenzije, da u njemu učestvujem. Nastaviću da radim ono što najbolje umem da radim.

Glas Amerike: Imate li neku saradnju sa predsednikom, da li sa njim razgovarate o tome kako napreduje rad u Grupi za bezbednost novinara?

Matić: Svakako. Dajem mu informacije o tome i tražim pomoć onda kada mislim da mi može dati tu pomoć. Kada postoji neki problem sa nekim institucijama sa davanjem informacija. Uglavnom dobijem pozitivnu reakciju na to. Nastojim da ga izveštavam o tome šta ja mislim da bi trebalo uraditi. Šta će on učiniti, ne znam. Na meni je da iskoristim mogućnost direktne komunikacije i da mu to prenesem. Isto kao i premijerki Ani Brnabić.

Glas Amerike: Da li nekad porazgovarate o onim vremenima lepljenja plakata “Bulevar Ratka Mladića”, ili dolaska radikala pred zgradu B92 u danu kada je Kosovo proglasilo nezavisnost?

Matić: Nismo nikada pričali o tome. Mislim da bi taj razgovor bio neproduktivan… Nije mi do toga. Mislim da se ne bi završio na nekakav produktivan način.

Glas Amerike: Jeste li ga nekad pitali zbog čega ste to radili?

Matić: Zašto bih ga pitao kada mi je potpuno jasno zbog čega je to radio… On je to već sam iznosio u najrazličitijim intervjuima. Meni je ta pozicija potpuno jasna. A mi smo se protiv toga i takvih stavova borili. I ja se borim i dalje. Ja sam ostao na svojim pozicijama. On je promenio svoje pozicije u mnogim sferama života. Tako da mogu to mnogo više da shvatim kao naš uspeh – nego njegov uspeh u dolasku na vlast.

Sa Veranom Matićem Glas Amerike je razgovarao u okviru multimedijalnog projekta u pripremi – koji je posvećen slobodi medija i izražavanja u Srbiji – #afreepressmatters #voazaslobodumedija. Tim povodom smo u Beogradu obavili intervjue sa novinarima istraživačkih portala, lokalnih medija, javnog servisa, jedne komercijalne televizije i medijskom savetnicom predsednika Srbije.

Prema poslednjem objavljenom izveštaju Evropske komisije iz maja 2019, kojim se procenjuje napredak na putu evrointegracija, ukazano je da Srbija nije ostvarila napredak u slobodi izražavanja. Među kritikama je, pored ostalog navedeno, da je potrebno stvoriti okruženje za neometanu slobodu izražavanja, poštovanje medijskih zakona, usvajanje nove medijske strategije (na kojoj se trenutno radi) i obezbediti odgovarajuće finansiranje javnih servisa i transparentnost vlasništva u medijima.

U prethodne dve godine, prema bazi podataka Nezavisnog udruženja novinara Srbije, počinjeno je ukupno 190 napada na novinare – od kojih je 16 fizičkih, 130 pritisaka i 44 verbalne pretnje.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend