05. apr 2017.

Gavrilović: U 18 slučajeva Vučić prekršio Zakon o Agenciji

Direktor programa u Birou za društvena istraživanja Zoran Gavrilović kaže da je upitna regularnost izbornog procesa, kad je bilo kršenja tri zakona. U razgovoru sa stručnjacima za oblast medija, s profesorima univerziteta, došli smo do saznanja da su neke televizije svojim izveštavanjem u kampanji stekle uslove da im se oduzme licenca, navodi.

Gavrilović kaže da bi, što se tiče kampanje, želeo svim akterima i delu javnosti da postavi pitanje – da li možemo da govorimo o regularnim izborima ako imamo kršenje tri zakona.

Prvi zakon jeste Zakon o izboru narodnih poslanika – koji predviđa formiranje nadzornog odbora koje će ispred Skupštine da nadzire proces, kaže. Imamo Zakon o elektronskim komuinikacijama, u kom se kaže da REM svojim postupanjem garantuje ostvarivanje javnog interesa u medijima i svojim nepostupanjem je prekršen taj zakon i treći, u slučaju Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, nabraja.

U 18 slučajeva je budući predsednik države prekršio Zakon o Agenciji, čiji jedan od članova zabranjuje javnim funkcionerima da javne skupove koriste za promociju stranke, dodao je Gavrilović, predstavljajući i rezulatate istraživanja koje je obavio BIRODI.

„Upitna je regularnost izbornog procesa, bar kada su u pitanju ova tri zakona“, kazao je.

Gavrilović navodi da smo imali disbalans u prikazu kandidata.

Kako navodi, pratili su i odnos između budućeg predsednika Aleksandra Vučić i drugih kandidata, kada su u pitanju informativne emisije. Navodi da je Vučiću „pripalo“ 9 sati vremena u centralnim informativnim emisijama, i da je dobio dosta više nego drugi kandidati.

Ako bih bio cinik rekao bih da su, s obzirom na medijsku prednost, ovi izbori bili neuspešni za Vučića, rekao je.

Jeremić je, na primer, od ukupnog vremena na PINK-u, imao 2/3 negativnih izveštaja, navodi.

„N1 i RTS bile su televizije u kojima je, više od ostalih, predstavljan premijer i negativno, do 20 odsto. Dok su druhe televizije dominantno prikazivale premijera pozitivno. Na primer, na Pinku od ukupnog vremena – 99 odsto je pozitivno, mislim negde 10 sekundi negativno (predstavljen)“, rekao je Gavrilović.

Nastavićemo, u saradnji sa novinarskim udruženjima i civilnim društvom da promovišemo ove naše nalaze, imali smo sastanke sa predstavnicima OEBS-a, prodiskutovaćemo o tome sa akademskom zajednicom, sa advokatima – da vidimo ko je odgovoran u REM zašto nije bilo monitoringa i zašto nije ostvarena zakonska obaveza, naveo je.

Gavrilović kaže da su mu iz tog tela u jednom emisiji tokom prošle godine rekli da imaju savršeni softver za praćenje izborne kampanje i da će postavljati pitanje ko je u REM-u odgovoran što to telo nije radilo svoj posao.

U razgovoru sa stručnjacima za oblast medija, s profesorima univerziteta, došli smo do saznanja da su neke televizije svojim izveštavanjem u kampanji stekle uslove da im se oduzme licenca.

Ovaj monitoring ćemo iskoristiti kao da je REM radio i pokrenućemo sve postupke, kazao je. Mediji su javno dobro, ne možete imati demokratsko društvo bez slobodnih medija, istakao je Gavrilović.

Ocenio je da je kampanja bila prazna, da je suština bila na svađi. Kroz kampanju putem straha, akumulacije nezadovoljstva dobijate svoje glasove, a ne na osnovu programa, rekao je komentarišući taj deo izbornog procesa..

Moramo da zagovaramo promene, sa ovakvim izbornim sistemom, bojim se da na narednim, beogradskim izborima, da Preletačević ne dobije neku novu konkurenciju, ocenio je.

Kaže da je opozicija temu regularnosti izbora trebalo da postavi na početku, kao i da navede uslove učešća. „Ući u izbornu utakmicu gde vi stalno kukate na sudiju i pravila, a prihvatite to, mislim da to tera birače“, rekao je.

U narednom periodu ostaje nam i otvaranje teme medijske pismenosti građana, jer bez toga ne možemo da imamo demokratsko društvo, kaže Gavrilović.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend