20. jun 2019.

Ko su članovi medijskih komisija Ministarstva kulture i informisanja

Ove godine izostala je burna reakcija javnosti iako i dalje postoji nezadovoljstvo sastavom komisija, učešćem predstavnika „fantomskih” i vlastima naklonjenih udruženja i medijskih stručnjaka sa upitnim kvalifikacijama

Novinarska udruženja, čije se aktivnosti uglavnom svode na učešće u komisijama za sufinansiranje medijskih projekata i dodelu novca medijima naklonjenim vlastima, i ove godine su dobila mesta u komisijama Ministarstva kulture i informisanja za izbor projekata u oblasti javnog informisanja.

Za razliku od prošle godine kada je njihova nesrazmerna zastupljenost, ali i prisustvo javnosti potpuno nepoznatih medijskih stručnjaka, naterala skoro isprva sve predstavnike Koalicije novinarskih i medijskih udruženja da napuste te komisije (UNS se vratio kada mu je poboljšana reprezentativnost), ove godine takve burne reakcije za sada izostaju.

Iako se nezvanično u tim udruženjima ponovo čuje nezadovoljstvo strukturama komisija, podjednako predstavnicima, po njima, fantomskih i vlastima naklonjenih udruženja koliko i upitnim medijskim stručnjacima, reakcije nisu ni blizu prošlogodišnjim kada osim napuštanja komisija pojedina novinarska i medijska udruženja iz protesta ni novac dobijen na konkursima MKI nisu želela da prihvate.

Resorni ministar Vladan Vukosavljević kaže da se njegovo ministarstvo trudi da u komisijama bude „što veći sveobuhvat ljudi koji odlučuju o sredstvima koji su važni za poslovanje medija“.

„Članovi komisije ne mogu da budu ljudi koji su i sami zainteresovani za određene projekte ili rade u udruženju ili mediju koji se prijavljuje za projekat. Samim tim taj spisak je limitiran“, naveo je ministar odgovarajući na pitanje o sastavu ovogodišnjih komisija.

Ovo zvuči fino samo ukoliko ne bi postojali brojni dokazi o tome da već godinama u medijskim komisijama sede osobe koje su, na ovaj ili onaj način, u sukobu interesa.

Više članova u komisiji, manje bunta

Za devet ovogodišnjih konkursa Ministarstva kulture i informisanja je predvidelo da projektima dodeli 274 miliona dinara, što je za 12 miliona više nego prošle godine. U komisijama, koje su formirane krajem maja i početkom juna, sedi ukupno 45 članova, od čega 25 predstavnika novinarskih i medijskih udruženja i 20 nezavisnih stručnjaka za medije, kako su zvanično potpisani.

Kao i prošle godine, a nakon što su se izborili za više mesta, UNS ima najviše predstavnika, ukupno pet. Po tri imaju Društvo novinara Niša, Udruženje radio stanica RAB Srbija, NUNS i Profesionalno udruženje novinara Srbije (PROUNS). Asocijacija medija, Lokal pres i Društvo novinara Vojvodine imaju po dva, dok Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) i Udruženje elektronskih medija ComNet imaju po jednog predstavnika.

Kada su prošle godine odlučili da napuste komisije NUNS, NDNV, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i Lokal pres, kao i UNS, prvenstveno su upirali prstom u zastupljenost Društvo novinara Niša i PROUNS-a, koji su imali 4, odnosno tri predstavnika.

U prvoj podeli onomad, NUNS, UNS i Lokal Press dobili su po dva mesta, dok je samo po jedan predstavnik izabran iz redova ANEM-a, NDNV-a i Asocijacije medije. UNS se naknadno vratio radu komisija nakon što je još troje njihovih predstavnika dobilo amin od ministra.

U odnosu na tu lanjsku prvobitnu raspodelu, zastupljenost pojedinih udruženja u ovogodišnjim komisijama je donekle poboljšan i to bi možda mogao da bude razlog za odustajanje od bunta nalik prošlogodišnjem.

BIRN nije uspeo da dobije komentare od predsednika dva najveća udruženja, NUNS i UNS, Željka Bodrožića i Vladimira Radomirovića.

Ipak, iz izjave Bodrožića Radiju Slobodna Evropa da se naslutiti da nezadovoljstvo i ove godine postoji. On, naime, navodi da velika i reprezentativna udruženja iz Medijske koalicije imaju manje članova u komisijama „nego neka tek osnovana udruženja koja su po volji vlasti, što su pokazala prethodnih godina tako što su njihovi kandidati bili članovi komisija na lokalnom nivou, deleći pare prema političkim afinitetima“.

„I takvi ljudi sada sede u Ministarstvu, u komisijama i u većini njih takvi mogu da preglasaju članove organizacija koje su u Medijskoj koaliciji“, ocenjuje predsednik NUNS-a.

Potonje trenutno i najviše brine njegove kolege iz drugih udruženja. U jednom takvom su se BIRN-u nezvanično požalili da predstavnici Medijske koalicije imaju po jednog predstavnika u onim komisijama s najvećim budžetima, a ujedno su i najvažnije za medije – za proizvodnju medijskih sadržaja za televiziju (75 miliona), za štampane medije i servise novinskih agencija (34 miliona), za internet medije (30 miliona), pa ako hoćete i u komisiji za sadržaje na jezicima nacionalnih manjina (40 miliona).

„Minuli rad” u komisijama

U komisiji koja odlučuje o projektima unapređenja profesionalnih standarda u oblasti javnog informisanja, i ima na raspolaganju 22 miliona, sedi predstavnik PROUNS i čak četvoro nezavisnih stručnjaka.

Predstavnici Medijske koalicije imaju većinu (tri od pet članova) jedino u komisiji za proizvodnju medijskih sadržaja koji se realizuju putem elektronskih medija čiji izdavači imaju sedište na Kosovu i Metohiji (9 miliona) i po dva predstavnika u komisijama za sadržaje namenjene Srbima u zemljama regiona (21 milion), za sadržaje za radio (30 miliona) i u onoj koja odlučuje o medijskim sadržajima namenjenim osobama s invaliditetom (13 miliona).

Dvostruko je podozrenje u delu novinarske zajednice prema udruženjima poput PROUNS i Društva novinara Niša. S jedne strane, tu je povezanost čelnih ljudi udruženja s ljudima veoma bliskim vlastima, a možda i više od toga –„minuli rad“ predstavnika udruženja u lokalnim medijskim komisijama.

Među troje predstavnika Društva novinara Niša, osnovanog 2010. godine, je i njegova predsednica Danijela Ivanković, zamenica glavnog i odgovornog urednika TV Zona Plus iz Vranja, čiji je vlasnik Vladan Gašić, sin direktora BIA Bratislava Gašića.

Ivanković je i prošle godine bila u komisiji, kao i još jedan predstavnik Društva novinara Niša, Srđan Conić, dopisnik RTS iz Leskovca i član tamošnjih komisija od 2015. godine. Prema BIRN-ovoj bazi medijskih eksperata u Srbiji, DNN je od 2015. godine delegirao 39 članova konkursnih komisija.

Treći predstavnik DNN u komisijama je Vladimir Veljković, direktor TV Pirot, u vlasništvu Radoice Milosavljevića, i član komisija u Nišu u prethodne dve godine kada je TV Zona Plus direktno dodeljeno gotovo 11 miliona dinara. Veljković je inače i član Izvršnog odbora PROUNS-a, još jednog zanimljivog udruženja.

PROUNS je osnovan 2014. godine i već u 2018, kada su stekli pravo na predlaganje članova komisija, učestvovali su u deobi novca u njih 15, a tri predstavnika tog udruženja izabrano je prošle godine u komisije ministarstva.

Među njima je bio i Zoran Veličković, predsednik PROUNS i vlasnik RTV Vranje i RTV Bujanovac. Veličković je bio bio je član komisije u Nišu 2018. koja je 7,5 miliona dinara dodelila TV Zona plus. Identični iznos Veličkovićevi mediji dobili su prošle godine na konkursima ministarstva, iako je on sam bio član jedne komisije ministarstva.

Tešnje veze između ovog udruženja i određenih televizija potvrđuje generalni sekretar PROUNS Slađana Ostojić, koja je direktor i glavni i odgovorni urednik pominjane TV Zona Plu,s a ujedno je članica ovogodišnje komisije. U komisijama još sede i Ljubica Zdravković Džonov, glavna i odgovorna urednica Veljkovićeve RTV Vranje, te Ana Saćipović, predsednica Udruženja Romkinja „Osvit“ i članica IO PROUNS.

Udruženje radio stanica RAB Srbija u komisijama MKI predstavljaju predsednica udruženja i vlasnica Naksi radija Maja Rakovic, Marina Dimitrić sa Naksi radija i Ivana Jordović, koordinatorka udruženja.

Od 2015. godine, prema BIRN-ovoj bazi, to udruženje delegiralo je 89 predstavnika u konkursnim komisijama.

Ovo udruženje bilo je u 2017. među najzastupljenijim u konkursnim komisijama. Predstavnik udruženja, Ferenc Berček, učestvovao je u prilično kritikovanim raspodelama novca u Novom Sadu, Subotici, Pančevu i, naročito, Beogradu.

Posle konkursa u Beogradu 2017. Berček je tvrdio da se izuzeo od glasanja za predlog da se milion dinara dodeli Naxi radiju. On je inače direktor Naxi Active radija iz Bečeja, koji deluje u okviru Naxi nacional mreže.

To udruženje povremeno je predstavljao i  Vladan Stefanović, inače predsednik udruženja ComNet.

Udruženje elektronskih medija ComNet iz Subotice osnovano je 2014. godine i već od 2017. godine uspeli su da uguraju svoje predstavnike u 26 konkursnih komisija, isključivo u Vojvodini. Vladan Stefanović bio je, zvanično, do 2016. vlasnik više televizija, radio stanica i štampanih izdanja, a bio je član u 15 komisija u 2017. predstavljajući, uz RAB Srbija, i udruženje FIJET Srbija, te naposletku svoje, ComNet.

To udruženje u ovogodišnjim komisijama ministarstva zvanično predstavlja samo Đorđe Kovačević, do ove godine, kako je naveo u svojoj biografiji, direktor RTV Kruševac, koja je i članica ComNeta, a u još jednoj komisiji je glodur te televizije Slobodan Radićević, ali kao predstavnik UNS. Inače, vlasnik te televizije je Radoica Milosavljević, koji uz brojne medije poseduje i TV Pirot. Samo te dve televizije dobile su na konkursima u 2018. oko 26 miliona dinara.

Iako je u komisiji za sadržaje namenjene osobama s invaliditetom potpisana kao nezavisni medijski stručnjak, Zorana Bogdanović je urednica programa na TV Bečej koji je vlasništvu porodice Vladana Stefanovića, predsednika ComNeta, i autor emisije na Naksi Siti radiju, čiji je glavni urednik, prema podacima REM-a, opet Stefanović.

Udruženje ComNet inače stoji iza članstva Bogdanović u nekoliko ovogodišnjih lokalnih komisija u Vojvodini, ali i i iza Slobodana Stankovića, Violete Jovanov Peštanac i Milana Ivetića – zvanično takođe nezavisnih stručnjaka za medije u komisijama ministarstva u ovoj godini.

Društvo novinara Vojvodine predstavljaju predsednik tog udruženja i novinar Radio Beograda Petar Kočić i Biljana Ratković Njegovan, redovni profesor na novosadskom Fakultetu tehničkih nauka.

Ona je redovni član svih komisija u Novom Sadu od 2017. godine, uključujući i ovogodišnju.

Kočić je učestvovao u osam komisija do ove godine. Bio je predložen za člana i prošlogodišnje komisije, ali je, kako je potvrdio za BIRN, iz nje izbačen zbog sukoba interesa.

„Bio sam predložen od strane Udruženja ComNet, a ispostavilo se da je projekat podnela članica tog udruženja pa su me, pod objašnjenjem da sam u sukobu interesa, bukvalno izbacili iz komisije“, rekao je Kočić.

Kočić je, po mišljenju predsednika NUNS-a Željka Bodrožića, prilično sporan jer je u proteklih godinu dana bio u nekoliko komisija u opštinama i gradovima Vojvodine i očigledno je svojim radom ’zaslužio’ da se sad nađe i u komisiji Ministarstva.

„Ekspert – dosta širok pojam“

Jedna od većih nepoznanica u ovdašnjoj medijskoj sferi jeste ko je sve kvalifikovan da bude medijski ekspert. Čak i ministar Vukosavljević priznaje „da je to dosta širok pojam“.

Listu nezavisnih stručnjaka za medije u ovogodišnjim komisijama čine branši dobro poznata imena, poput Verana Matića (komisija za internet medije), Branimira Bate Grulovića (za televiziju) i Milivoja Mihajlovića, pomoćnik generalnog direktora RTS (za unapređenje profesionalnih standarda), ali i oni čije biografije, objavljene na sajtu ministarstva, dodatno proširuju iovako preširoku definiciju medijskog eksperta.

Iz RTS stižu još dva medijska stručnjaka – Miroslav Živković, urednik složenih poslova, koji je kao i lane u komisiji za unapređenje profesionalnih standarda, i Dejan Gligorijević koji je u komisiji za Srbe u regionu. S Radio televizije Vojvodine dolazi Velimir Petrušić, tamošnji šef dopisničke mreže, inače član IO DNV-UNS (ne treba mešati sa DNV), izabran u komisiju za televiziju.

Bivši ministar informacija u dva mandata Milivoje Pavlović, sada redovni profesor na Fakultetu za kulturu i medije u Beogradu član je komisije za štampu i novinske agencije.

Sa tog fakulteta je i Ljiljana Manić, koja je u komisiji za medije sa Kosova i Metohije. Ona je i prošle godine bila u komisiji. Još jedan profesor, ovaj put na Fakultetu za menadžment u Sremskim Karlovcima i na Uverzitetu Union, i bivši novinar Branislav Sančanin član je komisije za medije na Kosovu i Metohiji.

Nekadašnji sekretar komisija ministarstva Olga Drecun danas je kao nezavisni stručnjak za medije članica komisije za sadržaje na jezicima nacionalnih manjina. U toj komisiji bila je i 2018.

Ivana Petrović, suvlasnica City radija iz Niša takođe je ponovo član komisije, ali je umesto komisije za medije na Kosovu i Metohiji ove godine u onoj koja odlučuje o projektima za unapređenje profesionalnih standarda.

Milan Ivetić učestvuje u radu komisije za unapređenje profesionalnih standarda. U svojoj biografiji naveo je da je zaposlen u Večernjim novostima i da je učestvovao u radu konkursnih komisija. Tačnije, do ove godine u četiri, prema BIRN-ovoj bazi.

Veće iskustvo u komisijama (10 u 2017. i 2018.) od njega ima Marko Ivanić, novinar Dnevnika, član komisije za radio. Njegov Dnevnik je od prošle godine u većinskom vlasništvu Novosadske televizije, a ovu je pak pre nekoliko godina kupio portal Srbija danas. Sva tri medija ne štede se u naklonjenosti SNS.

Takva je i TV Vranjska plus čija je glavna urednica Slađana Aleksić, kao nezavisni stručnjak, dospela u komisiju za radio. Vlasnik TV Vranjska plus, kojoj je REM u martu ove godine dodelio regionalnu frekvenciju, je Marjan Stošić iz SNS u Vranjskoj Banji. Ta televizija, osnovana 2016,  u protekle je dve godine inkasirala blizu osam miliona na medijskim konkursima u Vranju i Vladičinom Hanu.

Nezavisni stručnjak za medije u komisiji za štampu i novinske agencije je i Ivica Šmit, većinski vlasnik i glavni urednik Radio Srbobrana, medija koji slovi za bliskog lokalnim vlastima i koji od 2015. uredno dobija novac na lokalnom konkursu, direktno ili putem produkcije koju vodi Sineta Šmit. Ivica Šmit je u istom periodu odlučivao o dodeli novca u drugim opštinama, u njih ukupno osam.

Tina Dragičević, član komisije za sadržaje namenjene osobama s invaliditetom i Slobodan Stanković, član komisije za internet medije, poznati su eventualno javnosti u Novoj Pazovi, gde Dragićević ima agenciju Memo, odnosno Staroj Pazovi, na čijoj lokalnoj RTV Stara Pazova radi Stanković. Dragičević u svojoj biografiji navodi da je nekada radila u toj medijskoj kući, koja je inače miljenik konkursnih komisija – samo u protekle tri godine dobili su za projekte blizu 21 milion dinara.

Violeta Jovanović Peštanac je odgovorna urednica sajta Pančevo MOJkraj.rs i bila je prošle godine članica dve konkursne komisije. Ove godine članica je komisije ministarstva za sadržaje na jezicima nacionalnih manjina.

Nataša Jovanović je glavna i odgovorna urednica ruskog mesečnika „Argumenti i fakti“  koji od prošle godine izlazi i na srpskom jeziku, a kao nezavisni medijski stručnjak učestovaće u deobi novca za projekte namenjenim srpskom narodu u regionu.

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta „Javni novac za javni interes“, koji sprovode BIRN, NUNS i SĆF, a finansira Evropska unija. Stavovi izrečeni u ovom tekstu predstavljaju stavove autora i ne oslikavaju stavove EU.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend