Poverenik poništio rešenje Ministarstva informisanja i telekomunikacija da UNS-u ne dostavi biografije kandidata za medijske komisije

Ministarstvo informisanja i telekomunikacija je, kako se navodi u rešenju Poverenika, dužno da u roku od 15 dana od prijema Rešenja ponovo odluči da li će, na osnovu zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja koji je UNS poslao 12. juna, dostaviti biografije kanidata prijavljenih za učešće u komisijama koje odlučuju o raspodeli budžetskog novca za medijske projekte.

Ministarstvo je u rešenju koje je Poverenik poništio navelo da informaciju ne mogu dostaviti jer se radi o podacima o ličnosti, a da osobe koje su se prijavile za učešće u komisijama nisu dale saglasnost da ovi podaci budu objavljeni.

U žalbi Povereniku UNS je podsetio da u Članu 20. Pravilnika o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja piše da se za člana komisije imenuje „lice koje je nezavisni stručnjak za medije ili medijski radnik“ i istakao da profesionalne biografije nezavisnih medijskih stručnjaka, odnosno medijskih radnika, ne mogu biti zaštićeni podaci o ličnosti.

Biografije odabranih članova su, dodao je UNS, objavljene u rešenjima koja je potpisao ministar. Na to su sigurno računali kandidati samom prijavom na konkurse Ministarstva, obrazložilo je Udruženje.

Stav UNS-a je, kako se navodi u žalbi, da stručna i zainteresovana javnost imaju interes da znaju ko čini komisije koje odlučuju o dodeli novca za medijske projekte, ali i kome nije pružena šansa da postane član komisije.

Žalbu UNS-a Poverenik je 26. juna dostavio na izjašnjenje Ministarstvu informisanja i telekomunikacija, koje je na nju tom prilikom odgovorilo.

U odgovoru na žalbu, Ministarstvo je navelo da se zahtevu UNS-a „ne može udovoljiti, a da se ne povrede Ustavom i zakonom garantovana prava na zaštitu ličnih podataka, s obzirom da biografije kandidata koji su se prijavili na konkurs sadrže lične podatke tih lica“.

„U konkretnom slučaju je reč o kandidatima koji su podneli prijave na konkurs za učešće u komisijama koje će odlučivati o raspodeli sredstava za medijske projekte, a ne o izabranim, imenovanim članovima komisija“, dodalo je Ministarstvo u odgovoru na žalbu.

Poverenik je u rešenju naveo da je Ministarstvo pogrešilo jer je odbilo zahtev pre nego što je utvrdilo sve činjenice koje su od značaja za odlučivanje, kao što je propisano Zakonom o opštem upravnom postupku.

Ministarstvo se, kako je naveo Poverenik, samo uopšteno, citiranjem odredbi, pozvalo na Član 14. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, ne dajući u obrazloženju valjane razloge zbog kojih je odbilo da UNS-u dostavi tražene informacije.

Obrazlažući svoju odluku, Ministarstvo je, podseća Poverenik, jedino navelo da kandidati za učešće u medijskim komisijama nisu dali saglasnost da njihove biografije budu javno dostupne.

Osvrnuvši se na odgovor Ministarstva na žalbu UNS-a, Poverenik je naveo da je Ministarstvo trebalo da prethodno utvrdi da li su ispunjeni uslovi za ograničenje slobodnog pristupa traženim informacijama i da navede koji su uslovi u pitanju.

Ministarstvo je, dodaje Poverenik, trebalo da utvrdi „da li razlozi za isključenje slobodnog pristupa postoje u odnosu na kandidate koji su podneli prijave na konkurs ili pak, i na izabrane tj. imenovane članove komisija (ukoliko je doneta odluka o imenovanju)“.

Ovo bi Ministarstvo, kako ističe Poverenik, moralo da ima u vidu prilikom ponovnog odlučivanja o zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja.

Poverenik ističe da informacije koje se odnose na imenovane članove komisija treba da budu dostupne javnosti, jer su u pitanju osobe koje ocenjuju projekte u oblasti javnog informisanja. Nesumnjivo je, navodi Poverenik, da UNS traži informacije u vezi sa radom izabranih članova medijskih komisija, a ne u vezi sa njihovim privatnim životom.

Kada je reč o osobama koje su prijavljene na konkurs za članove komisija za ocenjivanje projekata, a nisu izabrane, Poverenik smatra da Ministarstvo treba da proceni „da li postoji preovlađujući interes javnosti da zna, u odnosu na pravo na privatnost“.

Inače, Poverenik se UNS-u izvinio jer odluku nije doneo u roku koji je propisan Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i istakao da je do kašnjenja došlo zbog velikog broja žalbi koje su pristigle Povereniku u prethodnom periodu, kao i zbog pojavljivanja „zlonamernih žalilaca“ koje, kako je naveo, ne interesuje ostvarivanje prava javnosti da zna već isključivo naknada troškova upravnog postupka.

Podsetimo, Poverenik je, prema Zakonu, imao rok da o žalbi odluči 60 dana od trenutka kada je pristigla. Iz službe Poverenika su UNS-u potvrdili da su žalbu dobili 20. juna, što znači da je rok za odlučivanje bio 19. avgust.

A. N.