01. mar 2022.

Konkursi za sufinanisranje medijskih projekata: Kragujevac „na nivou” Svrljiga

U Kragujevcu je u toku konkurs za sufinansiranje projekata u oblasti javnog informisanja radi ostvarivanja javnog interesa. Takva je, malo rogobatna, zakonska odrednica kojom se lokalne samouprave obavezuju da delom budžetskih para finansiraju javna glasila, a Kragujevcu je to devet miliona dinara, odnosno hiljaditi deo planiranog budžeta za 2022. godinu, ili – jedan promil.

Foto: Cenzolovka, Violeta Glišić

Kada je 2014. godine donošen novi Zakon o javnom informisanju, sva novinarska udruženja i asocijacije tražili su da se opštine i gradovi (kao i Republika i AP Vojvodina) obavežu da se za medije izdvaja dva posto budžeta, što zakonodavac nije hteo da ubaci u zakon, a praksa je pokazala da je medijski deo budžetskog kolača mnogo manji od predlaganog procenta.

Prema evidenciji Udruženja novinara Srbije (UNS) konkurse za medije za 2022. do sada je raspisalo tek desetak lokalnih samouprava, među njima je i Kragujevac, a evo koje su iznose opredelile za javno informisanje:

Lebane……….3.500.000

Aleksandrovac……….3.325.000

S. Mitrovica……….20.000.000

Pančevo……….15.000.000

Rekovac……….2.600.000

Beograd……….85.000.000

Vlasotince……….4.500.000

Svrljig……….9.000.000

Leskovac……….30.000.000

Varvarin………..1.200.000

Kruševac……….18.000.000

Novi Pazar……….48.000.000

Despotovac……….3.500.000

Jagodina……….5.600.000

Pirot……….31.000.000

Možemo da uporedimo Kragujevac sa drugim gradovima i varošicama i pada u oči da je sa devet miliona u „istoj ravni” sa Svrljigom, a daleko ispod Kruševca, Leskovca, Pirota, Novog Pazara..

Međutim, iz gradske kase za informisanje ide još oko šezdeset miliona i cela suma za Televiziju Kragujevac. Bez konkursa i nadmetanja sa drugim medijima jer RTK ima status privrednog društva čiji je osnivač grad Kragujevac. Po tom osnovu ova informativna kuća finansira se kroz subvencije, odnosno direktnim davanjem para iz budžeta.

To je apsolutno nezakonit način trošenja budžetskog novca, s obzirom da pominjani Zakon o javnom informisanju iz 2014. doslovce kaže da medije „ne mogu, neposredno ili posredno, osnivati Republika, autonomna pokrajina i jedinice lokalne samouprave”, što znači da se ne mogu finansirati subvencijama, već samo kroz projektno sufinansiranje – učešćem na javnom konkursu. Probijeni su svi rokovi za privatizaciju RTK, oni se mere godinama, a nema ni nagoveštaja da će biti raskinut „brak iz interesa” ove informativne kuće i gradske vlasti.

Inače, novinarska udruženja napravila su detaljan bilans projektnog sufinansiranja medija za celu Srbiju u 2021. godini. Od 171 lokalne samouprave konkurse je raspisalo 134 grada i opština i ukupno je raspodeljeno 1,35 milijardi dinara, ili oko 11,5 miliona evra. Za iste namene Ministarstvo informisanja i medija dalo je 311 miliona dinara.

Najviše novca za informisanje izdvojio je Beograd (85 miliona), plus ono što su podelile neke gradske opštine, a drugi, veoma izdašan na toj listi, bio je Niš sa 69 miliona.

Novinarska udruženja su jedinstvena u oceni da je raspodela novca za medije bila mimo profesionalnih kriterijuma, jer su daleko najviše novca dobijali oni bliski vlasti. Tako se proces koji je nazvan „izlaskom države iz medija” preobratio u ulazak vladajuće strane u njih.

U analizi efekata projektnog sufinansiranja prošle godine izdvajamo jedan od zaključaka koji je objavio portal „Cenzolovka”, specijalizovan za medijska pitanja.

„Rekorderi po nivou nebrige za materijalni položaj medija su rukovodstva opština Šumadijskog okruga. Tu čak četiri opštine (Lapovo, Rača, Batočina i Aranđelovac), od ukupno sedam, nisu raspisale konkurse, nisu dakle ni dinar izdvojile za medijske projekte, a preostale tri nisu se mnogo pretrgle – moćni Kragujevac je izdvojio devet miliona, Topola 1,4, a Knić samo 200 hiljada dinara”.

Pre tri dana konkurse za sufinansiranje medijskih projekata objavilo je i Ministarstvo kulture i informisanja i to u pet kategorija: za štampu, radio stanice, inernet medije, informisanje na jezicima nacionalnih manjina i za izdavače sa Kosova i Metohije.

Međutim, dat je rok za prijavljivanje do 6. aprila, što će reći – do dana kada zvanično treba da budu proglašeni izborni rezultati.

Naravno da to nije slučajno, ranije su konkursi bili otvoreni kraće, mesec dana, a kada će mediji čiji projekti prođu dobiti pripadajući deo budžetskih para?

Odluka o raspodeli sredstava donosi se u roku od 90 dana, do 6. jula. Potom slede procedure – potpisivanje ugovora i druga papirologija, tako da će novac na račune medija stići možda negde u avgustu, znači u osmom mesecu 2022. godine. A kako preživeti deo tada. Kao magarci koji ne smeju „da lipšu do zelene trave”.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend