18. apr 2022.

Krstić i Cvejić: REM dužan da objasni zašto nema konkursa za petu frekvenciju

Posle odluke Saveta REM da raspiše konkurs za nacionalne TV frekvencije, gostujuci na TV Nova S profesorka FPN Aleksandra Krstić i profesor Filozofskog fakulteta i bivši član Saveta REM Slobodan Cvejić ocenili su da regulatorno telo mora da objasni koji su razlozi što među njima nema i pete, sada slobodne frekvencije.

Aleksandra Krstić, vanredna profesorka na FPN, navela je da se odugovlači sa dodelom pete frekvencije.

„Nacionalna frekvencija je javno dobro, a vlasnik TV nije vlasnik frekvencije, već raspolaže njom na određeni broj godina. Frekvencijama raspolažu gradjani, i REM kada odlučuje mora da vodi računa o tome. Ključno je da medijski pluralizam bude poštovan. Mene buni što se ovde ne vidi kako je i da li je REM uradio analizu zašto je raspisao konkurs samo za četiri frekvencije“, kaže Krstić.

Nekadašnji član Saveta REM Slobodan Cvejic kaže da je sporno što nije otvoren konkurs za petu frekvenciju i da nije jasno zašto REM to nije uradio. On kaže da je, dok je bio u Savetu, pominjao to pitanje, ali da nije dobio adekvatan odgovor zašto se to nije ranije dogodilo, kao da je peta frekvencija odumrla prirodnom smrću.

„Od REM-a se očekuje da transparentno radi, a prilikom raspisivanja konkursa ne vidi se razlog zašto peta frekvencija nije ponovo otvorena. Savet REM-a vodi određenu politiku u oblasti elektronskih medija, ali se od njih očekuje da transparentno rade. Razloge možda možemo videti tek kada se na sledećoj sednici Saveta REM usvoji zapisnik sa sednice na kojoj je doneta odluka o raspisivanju konkursa“, ističe Cvejić.

On navodi da se prilikom donošenja odluka o dodeli frekvencija gleda prethodno poslovanje i etičnost sadržaja koji je emitovan.

„Na naše komentare o skandaloznim sadržajima u rijaliti programima i vređanje ljudi preko medija, često je odgovor bio evo sada će dodela novih frekvencija, kao i da će se voditi računa o tome. I zakon kaže da treba da se gleda. Čisto sumnjam da će to biti tako, jer kako REM radi pronaći će se neko obrazloženje koje će ih opravdati“, kaže Cvejić.

On ističe da su važne bile opomene koje su izricane, ali da se one lakše posle dve godine brišu iz registra.

„Drugo pitanje je pitanje elaborata koje bi trebalo kontrolisati da li ga se emiteri pridržavaju. Posebno procenat nekih obaveznih sadržaja koje svaka TV treba da ima je takođe vazna, jer već godinama za B92 naprimer u izveštajima REM piše da ne ispunjava te osnovne kriterijume, a dozvola nije oduzeta. Hepi i B92 su najbliži tome da ne dobiju ponovo tu dozvolu s obzirom na prethodni rad“, zaključuje Cvejić.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend