12. sep 2020.

Mediji nacionalnih manjina izloženi dvostrukom pritisku

Mediji nacionalnih manjina i oni koji emituju programe na manjinskim jezicima danas su najviše suočeni sa problemom uticaja nacionalnih saveta manjina na njihovu uređivačku politiku, bez obzira da li su saveti i osnivači tih medija.

To je kao ključni problem izdvojila analiza koju je organizovala Misija OEBS-a u Srbiji u partnerstvu sa Nezavisnim udruženjem novinara Srbije i Centrom za održive zajednice.

„U tom smislu, loše je što ne postoje mehanizmi koji bi obezbedili autonomiju i nezavisnu uređivačku politiku manjinskih medija, a time i medijski pluralizam i kvalitet sadržaja koji se emituje“, naglasio je Nedim Sejdinović, nezavisni konsultant i autor studije, na nedavno održanoj raspravi o izveštaju.

„Nažalost, prilikom izmena i dopuna Zakona o nacionalnim savetima propuštena je prilika da se razgovara o njihovoj ulozi, iako je informisanje definisano kao jedna od četiri oblasti njihove nadležnosti. To je bila prilika da se neki od problema reše, ali je to prošlo bez javne rasprave“, rekao je Sejdinović.

U analizi se ističe da Nacionalni saveti imaju značajnu ulogu u konkursnom sufinansiranju medija, pa na taj način mogu da ostvare uticaj i na medije u privatnom vlasništvu.

„Ne treba međutim smetnuti s uma ni činjenicu da su novi vlasnici medija u Srbiji predstavnici vladajuće većinske političke oligarhije, i da postoji njihov neprikriven uticaj na uređivačku politiku medija kojima gazduju. Trenutno su predstavnici manjinskih medija i većinske političke elite u Srbiji u simbiozi, pa su novinari u tim medijima izloženi dvostrukom pritisku iz istog pravca. Biće međutim interesantno kako će se manjinski i višejezični mediji ponašati ukoliko dođe do prekida te simbioze“, navedeno je u analizi.

Sa tom konstatacijom se, tokom onlajn predstavljanja izveštaja, jedino nije složio predsednik Nacionalnog saveta Mađara Jene Hajnal, navodeći da je izveštaj „pristrasan rad pojedinca“, u kome je preuveličan uticaj nacionalnih saveta, dok „ništa pozitivno nije navedeno“.

Izvršni direktor Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Veljko Milić ocenio je da taj izveštaj ni na koji način nije pristrasan, te da je uticaj veći kod onih medija čiji su saveti osnivači. „Svedoci smo da saveti u praksi ne štite nacionalni identitet već sprovode svoju ili politiku manjinske stranke kroz medije“, naglasio je on.

Manjinski mediji će se, kako je naveo Sejdinović, suočiti sa još jednim potencijalno velikim problemom ove i sledeće godine, kada ističe obavezujući petogodišnji rok od privatizacije značajnog broja medija.

Time prestaje da važi obaveza vlasnika da emituju program na manjinskom jeziku. Predmet privatizacije su bila 43 višejezična medija, a nisu obezbeđeni mehanizmi koji će omogućiti njihovo adekvatno i dugoročno (su)finansiranje, zbog čega je veliki broj privatizovanih medija došao u veoma tešku situaciju, a jedan broj njih je prestao i da postoji“, piše u analizi.

U izveštaju je navedeno i da Agencija za privatizaciju i REM do danas nisu objavili izveštaj o tome u kojoj meri su privatizovani mediji poštovali „ionako slabašnu“ zakonsku odredbu o kontinuitetu. „Istek obaveze će sasvim izvesno rezultirati smanjenjem broja medija koji imaju sadržaje na manjinskim jezicima, odnosno neki višejezični mediji, iz razloga smanjenja cene produkcije, postaće jednojezični. Osim toga, veliki broj medija sa liste ima sadržaj na manjinskom jeziku samo u simboličkim razmerama“, objašnjeno je u analizi.

U vezi sa tim, novinar iz sindikata „Nezavisnost“ Radio-televizije Vojvodina (RTV) Darko Šper pomenuo je slučaj otpuštanja 200 zaposlenih u toj medijskoj kući, a šta će, kako tvrdi, direktno uticati na proizvodnju sadržaja na manjinskim jezicima.

„Trenutno se odvija čudan proces gde poslodavac otpuštenima nudi da potpišu ugovore o privremenom i povremenom radu nakon što je uvideo praznine“, rekao je Šper i podsetio da RTV ima devet televizijskih i sedam radijskih programa na jezicima manjina te je naveo da je zbog tih otpuštanja upućeno otvoreno pismo međunarodnim organizacijama, među kojima OEBS-u i Evropskoj komisiji.

Najzastupljeniji mađarski jezik

Trenutno u Srbiji postoji 153 medija koji izveštavaju i na jezicima nacionalnih manjina, gde su najzastupljeniji mađarski jezik (na 50 medija), romski (26), slovački (21) i albanski (19).

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend