16. avg 2019.

Može li se o medijima razgovarati iza zatvorenih vrata?

„Mislim da će o temi slobode medija biti najmanje popuštanja od strane vlasti, to jest predsednika Srbije Aleksandra Vučića", uveren je Boban Stojanović, politikolog i član stručnog tima protesta „Jedan od pet miliona“, koji je učestvovao u izradi preporuka za popravljanje stanja u medijima i na polju izbornih uslova.

„Mediji jesu nešto na čemu on bazira i način svoje vladavine i generalno podršku koju ima. Zbog toga sam siguran da će jako teško doći do bilo kakvog pomeranja“, kaže Stojanović za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Sloboda medija trebalo bi da bude tema trećeg okruglog stola 19. avgusta na kojem učestvuju predstavnici vlasti i dela opozicije na Fakultetu političkih nauka (FPN) u Beogradu, u organizaciji nevladine Fondacije za otvoreno društvo i FPN-a.

Sumirajući preporuke stručnog tima „Jedan od pet miliona“, Boban Stojanović kaže da je glavni zahtev da institucije rade svoj posao.

„Između ostalog, preporuke jesu da članovi REM-a (Republičkog tela za elektronske medije) podnesu ostavke, odnosno budu smenjeni. Razlog je to što ne koriste nadležnosti koje imaju“, kaže Stojanović.

‘Prekinuti medijsku satanizaciju’

Prema njegovim rečima, preporuka je i da Javni servis treba da omogući ravnopravne uslove za sve političke stanke, kao i debatne emisije u kojima će se čuti različita mišljenja stručnjaka.

„Ono što bi bio fer izborni proces jeste da televizije ravnopravno tretiraju političke subjekte, da u periodima izborne kampanje ne možete da imate funkcionersku kampanju na medijima, da mediji ne treba da služe za političku kampanju i satanizaciju političkih protivnika, već da moraju da se ponašaju profesionalno“, objašnjava Stojanović.

Da je odgovorno izveštavanje javnih servisa i televizija sa nacionalnom frekvencijom važno pitanje, slaže se i predsednik Udruženja novinara Srbije (UNS) Vladimir Radomirović.

U razgovoru za RSE, Radomirović kaže da bi bilo bolje da je ovakav razgovor organizovan u okviru institucija, ali dodaje da je to, zbog opšte klime u društvu gotovo neizvodljivo. Što se tiče tema o kojima bi, pod uslovom da je sastanak otvoren, trebalo razgovarati, predsednik UNS-a kaže:

„Moglo bi se razgovarati i o ulozi medija u izbornoj kampanji, i o funkcionisanju institucija koje prate kako mediji izveštavaju, odnosno da li daju dovoljno prostora u skladu sa zakonom svim političkim opcijama na izborima. Tu govorim prvenstveno o Regulatornom telu za elektronske medije, ali i o svim drugim institucijama, poput televizija sa nacionalnim frekvencijama, koje po zakonu imaju obavezu da omogućavaju da se u njihovim programima vidi sav spektar političkih opcija koje postoje u zemlji“, navodi Radomirović.

Stvoriti uslove za medijsko tržište

U Nezavisnom udruženju novinara Srbije (NUNS) kažu da za rešavanje velikog broja problema u medijima nije potrebno čekati da se donesu izmene zakona. Svetozar Raković, generalni sekretar NUNS-a, nabraja teme koje bi trebalo najpre otvoriti:

„Da novinari neometano obavljaju svoj posao, da se stvore uslovi za ravnopravno medijsko tržište i da prestane očigledno favorizovanje pojedinih provladinih medija. To u praksi vidimo u formatu projektnog finansiranja medija, gde dominantne iznose novca odnose mediji koji su neskriveno prorežimski i koji se više bave političkom propagandom nego objektivnim informisanjem javnosti“, ocenjuje Svetozar Raković.

RSE je zamolio za komentar REM, Radio-televiziju Srbije (RTS) i Radio-televiziju Vojvodine (RTV) o zahtevima koje je predstavio stručni tim „Jedan od pet miliona“, ali do zaključenja ovog teksta nismo dobili odgovor.

Podsetimo, na velikom protestu „Jedan od pet miliona“, održanom 13. aprila u Beogradu, zahtevi okupljenih sumirani su u tri tačke koje podrazumevaju: formiranje zajedničke komisije vlasti i opozicije za definisanje izbornih uslova, izbor novog sastava REM-a i izbor tehničkog rukovodstva i uređivačkog kolegijuma, koji bi u prelaznom periodu činile nestranačke ličnosti.

U međuvremenu, oformljen je stručni tim protesta, koji čine eksperti iz različitih oblasti, i koji je ostao pri smeni rukovodstva REM-a i predožio izmene informativnog programa RTS-a i RTV koje će obezbediti da se poštuju visoki standardi političkog pluralizma.

Departizacija medijskog prostora

„Ono što nama kao Udruženju novinara Srbije smeta jesu zahtevi za smenu i pre svega zahtevi da političke stranke određuju ko će voditi javne medijske servise. To za nas nije prihvatljivo“, kaže Radomirović.

Svetozar Raković, sa druge strane, kaže da NUNS nema problem sa smenom rukovodstva u javnim servisima, ali napominje da je mnogo važnije u toj oblasti promeniti zakone.

„Često smo ukazivali na to da je Javni servis možda i najbolnija tačka u sistemu javnog informisanja. Ako javni servis ne obavlja dobro svoj posao, šta onda očekivati od komercijalnih emitera? Mi imamo ideje kako da se unapredi rad javnih servisa kad je u pitanju način imenova uprave Javnih servisa, ali se te izmene tiču izmena zakona“, kaže Raković.

Pitanje je hoće li predstavnici NUNS-a uopšte imati priliku da svoje predloge obrazlože na sastanku 19. avgusta, pošto je to udruženje u četvrtak saopštilo da je prihvatilo poziv za učešće, ali samo u prvom delu koji će biti javan.

Delimično otvoreni razgovori

Naime, prethodne dve runde razgovora održane su bez prisustva medija i po principu Chattam house-a, što znači da se o događaju može izveštavati, ali da se ne mogu citirati učesnici. Nakon poziva medijskih udruženja da razgovor o slobodi medija bude u potpunosti otvoren za javnost, organizatori su odlučili da delimično izađu u susret i otvorili vrata za uvodna izlaganja.

U saopštenju NUNS-a se ističe da Izvršni odbor tog udruženja smatra da njihovi predstavnici ne treba da učestvuju u zatvorenom delu sastanka, jer o medijskim slobodama treba razgovarati javno.

„Zato će NUNS javno saopštiti svoje ocene stavova vlasti i opozicije koji budu saopšteni nakon sastanka“, dodaje se u saopštenju.

Udruženje novinara Srbije je ranije saopštilo da njihovi predstavnici neće biti prisutni, jer nije uvažen zahtev UNS-a da se svim zainteresovanim novinarima omogući da prate ceo tok sastanka.

‘O medijima samo javno’

U izjavi za RSE, predsednik UNS-a Vladimir Radomirović kaže da se na ovaj način javnosti i predstavnicima medija šalje loša poruka:

„Ne može se razgovarati o slobodi medija, a u isto vreme ograničavati ta sloboda. Ako želimo da razgovaramo o slobodi medija i pravima novinara, to mora da se radi u otvorenom formatu i da svi novinari koji to žele mogu da izveštavaju sa tog sastanka“, kaže Radomirović.

Na prvom sastanku vlasti i opozicije na FPN-u, održanom 30. jula, razgovaralo se o izbornim uslovima, dok se 9. avgusta na drugom susretu razgovaralo o finansiranju političkih kampanja. Na oba panela su ekspertske analize predstavile nevladine organizacije Transparentnost Srbija, Centar za slobodne izbore i demokratiju i Centar za transparentnost.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend