09. mar 2017.

Nema ko da reaguje na nepravilnosti tokom izborne kampanje

Savet REM-a, foto: N1

Savet REM-a, foto: N1

Nadzorni odbor koji imenuje Skupština Srbije, a koji je nadležan da prati postupke političkih stranka i kandidata, kao i izveštavanje medija, ni ovoga puta nije formiran. Regulatorno telo za elektronske medije (REM) najavljuje da neće objavljivati izveštaje o radu medija u izbornoj kampanji, jer tvrdi da na to, u skladu sa zakonom iz 2014, više nije obavezno.

Dakle, na eventualne neregularnosti tokom kampanje za predsednika Srbije opet neće imati ko da reaguje. U takvim okolnostima neće biti pravovremenog sankcionisanja zloupotrebe državnih funkcija ili mogućeg neravnomernog medijskog predstavljanja predsedničkih kandidata, pa se teško može očekivati da će kampanja biti fer i ravnopravna.

Elektronski mediji, i javni i privatni, dužni su da u vreme izborne kampanje „ravnomerno i bez diskriminacije, pod istim programskim uslovima“ predstavljaju sve kandidate.

[povezaneprice]

Pink dužan da predstavi sve kandidate

Zgodna prilika da se proveri da li će Pink – koji se među privatnim televizijama izdvaja po dužini informativnog programa – ravnomerno predstaviti predsedničke kandidate biće u ponedeljak, 13. marta, u 21 sat, kada je na programu emisija „Intervju“, u kojoj je proteklog ponedeljka premijer Srbije Aleksandar Vučić gostovao u ulozi predsedničkog kandidata SNS-a.

Nakon Vučićevog gostovanja, Televizija Pink je dužna da na isti način predstavi i sve ostale predsedničke kandidate. Ko će se sledeće nedelje naći u istoj stolici? U slučaju da ostalim kandidatima ne pruži istu priliku, Pink bi prekršio odredbe zakona i Pravilnika REM-a, što bi otvorilo mogućnost da kandidati i političke partije, civilno društvo, mediji, ali i sami građani upute pritužbe nadležnom regulatornom telu – REM-u.

Kada se pogleda zakon, nema sumnje da REM jeste nadležan za praćenje izborne kampanje, ne samo u vidu dužine političkih oglasa već i u kontekstu ravnopravne programske zastupljenosti i poštovanja ljudskih prava

U javnosti se podiglo dosta prašine nakon nedavno objavljene informacije da će tokom kampanje REM postupati samo po pojedinačnim pritužbama građana na nepravilnosti u izveštavanju medija. Ostalo je nejasno i da li je REM dužan da prati ravnomernost zastupljenosti kandidata u informativnim programima, kao i da li će to činiti.

Kako su izjavili za Cenzolovku, u REM-u najavljuju da će tokom izborne kampanje, na osnovu redovnog nadzora emitera, reagovati u svim slučajevima kada dođe do kršenja zakona, naročito u slučajevima govora mržnje, kršenja ljudskih prava i ugrožavanja maloletnika.

„To ćemo činiti i na osnovu pojedinačnih pritužbi, ali i po službenoj dužnosti“, objašnjava generalni sekretar REM-a Nenad Janković. Ukoliko bude nekih težih prekršaja, „REM će se truditi da reaguje u skraćenom postupku, u roku od dva-tri dana“, kaže Janković.

Tokom kampanje, REM će meriti dužinu političkih oglasnih poruka i o tome pripremiti izveštaj koji će dostaviti Agenciji za borbu protiv korupcije. Međutim, po svemu sudeći, REM neće posebno meriti ravnomernost zastupljenosti predsedničkih kandidata u informativnim programima i emisijama namenjenim njihovom predstavljanju, već će na to obratiti pažnju samo ukoliko neko uputi pritužbu ili ako se uoči da je došlo do ozbiljnih prekršaja.

S obzirom na to da vrši stalni nadzor programa, da snima i čuva sve video-zapise, ukoliko dođe do žalbe na nekorektno predstavljanje u medijima, lako će, na osnovu svoje arhive, utvrditi da li je pritužba osnovana.

„Ravnomernost zastupljenosti može da se izmeri samo na kraju kampanje“, kaže Nenad Janković i precizira da će REM, ukoliko se neko bude žalio na neravnomernu zastupljenost, sprovesti uobičajenu proceduru za razmatranje prigovora, što znači i da će pozvati na razgovor odgovorno lice medija koji nije poštovao ovo pravilo.
Navodna nejasnoća oko toga da li je REM dužan da prati ravnomernost zastupljenosti kandidata u informativnim programima, da te podatke objavljuje i da u skladu s njima odmah reaguje, tesno je povezana sa odlukom ovog regulatornog tela da ne objavi izveštaj o monitoringu rada medija u vreme parlamentarnih izbora 2016. godine.

Za regulatorno telo, koje zakon uvek tumači s ciljem da svoje nadležnosti svede na minimum, odluka da ne objavi pomenuti izveštaj pokazala se kao dobro rešenje – jer ako nema obavezu da ga objavi, zašto bi ga i pravilo.

REM ne ispunjava svoje obaveze

Kakav je status izveštaja o monitoringu medija iz kampanje 2016. godine– ni do danas nije jasno. Izjave predstavnika REM-a se razlikuju – jedni tvrde da izveštaj još nije završen, drugi da je završen ali da ga Savet nije usvojio, a treći da nikada nije ni napisan.

Šta god od toga da je tačno, pokazuje da REM ne ispunjava svoje obaveze i nadležnosti. Ako je izveštaj napisan i stoji u nekoj fioci, može se reći da ovo telo zloupotrebljava resurse koji su mu na raspolaganju i radi suprotno interesu javnosti – jer to nisu privatni podaci ljudi koji su zaposleni u ovom telu, niti je REM privatno preduzeće pa da poslovne podatke drži u tajnosti. A ako izveštaj nije napisan ili nije završen, onda ovo telo ne radi svoj posao.

Kada se zna da REM neće praviti izveštaj o nadzoru, emiterima su širom otvorena vrata da predsedničke kandidate promovišu po sopstvenom nahođenju

Kada se pogleda zakon, nema sumnje da REM jeste nadležan za praćenje izborne kampanje, ne samo u vidu dužine političkih oglasa već i u kontekstu ravnopravne programske zastupljenosti i poštovanja ljudskih prava.

Ako zakon kaže da su elektronski mediji u vreme predizborne kampanje dužni da političkim strankama i kandidatima „obezbede zastupljenost bez diskriminacije“ (Zakon o elektronskim medijima (ZEM), čl. 47 stav 5), ako je regulatorno telo dužno da vrši kontrolu rada elektronskih medija i da se stara o doslednoj primeni zakona i donetih pravilnika (ZEM, član 22 stav 8, 9, 10, 15), lako je izvesti zaključak da je REM obavezan da kontroliše da li mediji predstavljaju kandidate „ravnomerno i bez diskriminacije“, što se jedino može utvrditi merenjem i upoređivanjem vremena koje kandidati imaju u informativnim programima, kao i procenom jednakosti uslova pod kojima se oni predstavljaju.

Naravno, neophodno je i da svoje nalaze objavljuje, kako za vreme izborne kampanje, tako i po njenom završetku, jer javnost mora da zna da li je žrtva medijske političke propagande ili je posmatrač demokratske i fer utakmice.

Kontrola slabija nego 2016. godine

Po svemu sudeći, izveštavanje medija tokom predsedničke kampanje 2017. godine biće pod još slabijom kontrolom nego što je to bio slučaj u vreme izbora 2016, kada je bilo evidentno da ne postoji ravnopravna zastupljenost izbornih lista.

Bitna razlika za rad samih medija, između prošlogodišnje i aktuelne kampanje više je psihološke prirode – u vreme kampanje za parlamentarne izbore javnost je verovala da REM vrši stalni nadzor predizbornih programa i da će reagovati na prekršaje i objaviti izveštaj, makar to bilo i po završetku izbora.

Za regulatorno telo koje zakon uvek tumači sa ciljem da svoje nadležnosti svede na minimum, odluka da ne objavi pomenuti izveštaj pokazala se kao dobro rešenje – jer ako nema obavezu da ga objavi, zašto bi ga i pravilo

Sada, kada se zna da REM neće praviti izveštaj o nadzoru, emiterima su širom otvorena vrata da predsedničke kandidate promovišu po sopstvenom nahođenju, bez opterećenja da bi za neravnomernost u predstavljanju mogli da trpe bilo kakve posledice.

U takvim okolnostima, „nadzor“ rada medija prepušten je građanima, organizacijama civilnog društva, pokretima koji imaju predsedničke kandidate, političkim partijama. Za svaku uočenu nepravilnost trebalo bi slati pritužbe REM-u, što se može učiniti popunjavanjem elektronske prijave na njihovom sajtu.

Doduše, imajući u vidu dosadašnju praksu, male su šanse da će to doneti neke značajnije rezultate kada je u pitanju sprečavanje favorizovanja određene političke opcije u medijima. Od 2004. godine REM je samo nekoliko puta izrekao mere povodom ponašanja medija tokom izborne kampanje, a na izborima 2016. odbacio je sve pristigle prijave kao neosnovane.

Ipak, vredi pokušati. Treba pažljivo pratiti medije, a jedan od pokazatelja da li je medijsko predstavljanje kandidata ravnomerno i bez diskriminacije biće i emisija „Intervju“ na Televiziji Pink. I zato gledajte ovaj program 13 marta u 21 čas. Ako u programu ne bude nijedan od predsedničkih kandidata koji su verifikovali svoj mandat, odmah pošaljite pritužbu regulatornom telu.

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Send this to a friend