09. mar 2017.

Nema ko da reaguje na nepravilnosti tokom izborne kampanje

Savet REM-a, foto: N1

Savet REM-a, foto: N1

Nadzorni odbor koji imenuje Skupština Srbije, a koji je nadležan da prati postupke političkih stranka i kandidata, kao i izveštavanje medija, ni ovoga puta nije formiran. Regulatorno telo za elektronske medije (REM) najavljuje da neće objavljivati izveštaje o radu medija u izbornoj kampanji, jer tvrdi da na to, u skladu sa zakonom iz 2014, više nije obavezno.

Dakle, na eventualne neregularnosti tokom kampanje za predsednika Srbije opet neće imati ko da reaguje. U takvim okolnostima neće biti pravovremenog sankcionisanja zloupotrebe državnih funkcija ili mogućeg neravnomernog medijskog predstavljanja predsedničkih kandidata, pa se teško može očekivati da će kampanja biti fer i ravnopravna.

Elektronski mediji, i javni i privatni, dužni su da u vreme izborne kampanje „ravnomerno i bez diskriminacije, pod istim programskim uslovima“ predstavljaju sve kandidate.

Povezane priče

Pink dužan da predstavi sve kandidate

Zgodna prilika da se proveri da li će Pink – koji se među privatnim televizijama izdvaja po dužini informativnog programa – ravnomerno predstaviti predsedničke kandidate biće u ponedeljak, 13. marta, u 21 sat, kada je na programu emisija „Intervju“, u kojoj je proteklog ponedeljka premijer Srbije Aleksandar Vučić gostovao u ulozi predsedničkog kandidata SNS-a.

Nakon Vučićevog gostovanja, Televizija Pink je dužna da na isti način predstavi i sve ostale predsedničke kandidate. Ko će se sledeće nedelje naći u istoj stolici? U slučaju da ostalim kandidatima ne pruži istu priliku, Pink bi prekršio odredbe zakona i Pravilnika REM-a, što bi otvorilo mogućnost da kandidati i političke partije, civilno društvo, mediji, ali i sami građani upute pritužbe nadležnom regulatornom telu – REM-u.

Kada se pogleda zakon, nema sumnje da REM jeste nadležan za praćenje izborne kampanje, ne samo u vidu dužine političkih oglasa već i u kontekstu ravnopravne programske zastupljenosti i poštovanja ljudskih prava

U javnosti se podiglo dosta prašine nakon nedavno objavljene informacije da će tokom kampanje REM postupati samo po pojedinačnim pritužbama građana na nepravilnosti u izveštavanju medija. Ostalo je nejasno i da li je REM dužan da prati ravnomernost zastupljenosti kandidata u informativnim programima, kao i da li će to činiti.

Kako su izjavili za Cenzolovku, u REM-u najavljuju da će tokom izborne kampanje, na osnovu redovnog nadzora emitera, reagovati u svim slučajevima kada dođe do kršenja zakona, naročito u slučajevima govora mržnje, kršenja ljudskih prava i ugrožavanja maloletnika.

„To ćemo činiti i na osnovu pojedinačnih pritužbi, ali i po službenoj dužnosti“, objašnjava generalni sekretar REM-a Nenad Janković. Ukoliko bude nekih težih prekršaja, „REM će se truditi da reaguje u skraćenom postupku, u roku od dva-tri dana“, kaže Janković.

Tokom kampanje, REM će meriti dužinu političkih oglasnih poruka i o tome pripremiti izveštaj koji će dostaviti Agenciji za borbu protiv korupcije. Međutim, po svemu sudeći, REM neće posebno meriti ravnomernost zastupljenosti predsedničkih kandidata u informativnim programima i emisijama namenjenim njihovom predstavljanju, već će na to obratiti pažnju samo ukoliko neko uputi pritužbu ili ako se uoči da je došlo do ozbiljnih prekršaja.

S obzirom na to da vrši stalni nadzor programa, da snima i čuva sve video-zapise, ukoliko dođe do žalbe na nekorektno predstavljanje u medijima, lako će, na osnovu svoje arhive, utvrditi da li je pritužba osnovana.

„Ravnomernost zastupljenosti može da se izmeri samo na kraju kampanje“, kaže Nenad Janković i precizira da će REM, ukoliko se neko bude žalio na neravnomernu zastupljenost, sprovesti uobičajenu proceduru za razmatranje prigovora, što znači i da će pozvati na razgovor odgovorno lice medija koji nije poštovao ovo pravilo.
Navodna nejasnoća oko toga da li je REM dužan da prati ravnomernost zastupljenosti kandidata u informativnim programima, da te podatke objavljuje i da u skladu s njima odmah reaguje, tesno je povezana sa odlukom ovog regulatornog tela da ne objavi izveštaj o monitoringu rada medija u vreme parlamentarnih izbora 2016. godine.

Za regulatorno telo, koje zakon uvek tumači s ciljem da svoje nadležnosti svede na minimum, odluka da ne objavi pomenuti izveštaj pokazala se kao dobro rešenje – jer ako nema obavezu da ga objavi, zašto bi ga i pravilo.

REM ne ispunjava svoje obaveze

Kakav je status izveštaja o monitoringu medija iz kampanje 2016. godine– ni do danas nije jasno. Izjave predstavnika REM-a se razlikuju – jedni tvrde da izveštaj još nije završen, drugi da je završen ali da ga Savet nije usvojio, a treći da nikada nije ni napisan.

Šta god od toga da je tačno, pokazuje da REM ne ispunjava svoje obaveze i nadležnosti. Ako je izveštaj napisan i stoji u nekoj fioci, može se reći da ovo telo zloupotrebljava resurse koji su mu na raspolaganju i radi suprotno interesu javnosti – jer to nisu privatni podaci ljudi koji su zaposleni u ovom telu, niti je REM privatno preduzeće pa da poslovne podatke drži u tajnosti. A ako izveštaj nije napisan ili nije završen, onda ovo telo ne radi svoj posao.

Kada se zna da REM neće praviti izveštaj o nadzoru, emiterima su širom otvorena vrata da predsedničke kandidate promovišu po sopstvenom nahođenju

Kada se pogleda zakon, nema sumnje da REM jeste nadležan za praćenje izborne kampanje, ne samo u vidu dužine političkih oglasa već i u kontekstu ravnopravne programske zastupljenosti i poštovanja ljudskih prava.

Ako zakon kaže da su elektronski mediji u vreme predizborne kampanje dužni da političkim strankama i kandidatima „obezbede zastupljenost bez diskriminacije“ (Zakon o elektronskim medijima (ZEM), čl. 47 stav 5), ako je regulatorno telo dužno da vrši kontrolu rada elektronskih medija i da se stara o doslednoj primeni zakona i donetih pravilnika (ZEM, član 22 stav 8, 9, 10, 15), lako je izvesti zaključak da je REM obavezan da kontroliše da li mediji predstavljaju kandidate „ravnomerno i bez diskriminacije“, što se jedino može utvrditi merenjem i upoređivanjem vremena koje kandidati imaju u informativnim programima, kao i procenom jednakosti uslova pod kojima se oni predstavljaju.

Naravno, neophodno je i da svoje nalaze objavljuje, kako za vreme izborne kampanje, tako i po njenom završetku, jer javnost mora da zna da li je žrtva medijske političke propagande ili je posmatrač demokratske i fer utakmice.

Kontrola slabija nego 2016. godine

Po svemu sudeći, izveštavanje medija tokom predsedničke kampanje 2017. godine biće pod još slabijom kontrolom nego što je to bio slučaj u vreme izbora 2016, kada je bilo evidentno da ne postoji ravnopravna zastupljenost izbornih lista.

Bitna razlika za rad samih medija, između prošlogodišnje i aktuelne kampanje više je psihološke prirode – u vreme kampanje za parlamentarne izbore javnost je verovala da REM vrši stalni nadzor predizbornih programa i da će reagovati na prekršaje i objaviti izveštaj, makar to bilo i po završetku izbora.

Za regulatorno telo koje zakon uvek tumači sa ciljem da svoje nadležnosti svede na minimum, odluka da ne objavi pomenuti izveštaj pokazala se kao dobro rešenje – jer ako nema obavezu da ga objavi, zašto bi ga i pravilo

Sada, kada se zna da REM neće praviti izveštaj o nadzoru, emiterima su širom otvorena vrata da predsedničke kandidate promovišu po sopstvenom nahođenju, bez opterećenja da bi za neravnomernost u predstavljanju mogli da trpe bilo kakve posledice.

U takvim okolnostima, „nadzor“ rada medija prepušten je građanima, organizacijama civilnog društva, pokretima koji imaju predsedničke kandidate, političkim partijama. Za svaku uočenu nepravilnost trebalo bi slati pritužbe REM-u, što se može učiniti popunjavanjem elektronske prijave na njihovom sajtu.

Doduše, imajući u vidu dosadašnju praksu, male su šanse da će to doneti neke značajnije rezultate kada je u pitanju sprečavanje favorizovanja određene političke opcije u medijima. Od 2004. godine REM je samo nekoliko puta izrekao mere povodom ponašanja medija tokom izborne kampanje, a na izborima 2016. odbacio je sve pristigle prijave kao neosnovane.

Ipak, vredi pokušati. Treba pažljivo pratiti medije, a jedan od pokazatelja da li je medijsko predstavljanje kandidata ravnomerno i bez diskriminacije biće i emisija „Intervju“ na Televiziji Pink. I zato gledajte ovaj program 13 marta u 21 čas. Ako u programu ne bude nijedan od predsedničkih kandidata koji su verifikovali svoj mandat, odmah pošaljite pritužbu regulatornom telu.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend